Kolevka demokratije i obrazovanja, ali ne i za sve: Kako su se obrazovali dečaci i devojčice u drevnoj Grčkoj?
Foto: Profimedia/Ilustracija Grci su voleli da uče! Verovali su da su knjige i učenje jedan od najboljih načina da se provede vreme, a školu uopšte nisu smatrali obavezom, već su se radovali pruženoj prilici da upotpune svoje znanje. Međutim, nisu svi imali iste mogućnosti.
Dečije obrazovanje u drevnoj Grčkoj u velikoj meri zavisilo je od pola. Pripremajući se za život u javnoj sferi, bogati dečaci su tokom klasičnog perioda išli u škole gde su se suočavali sa fizičkim i mentalnim izazovima. Kada su u pitanju devojčice, obrazovanje je bilo nesistematično, unutar kuće, ako je uopšte i postojalo.
U ranoj istoriji Grčke samo su bogati muškarci bili obrazovani. Mladi dečaci su obično imali svoje nastavnike koji su ih podučavali matematiku, pisanje i vojne veštine. Stvari koje su deca učila zavisile su od toga gde su živeli u Grčkoj. Ako je dečak, na primer, odrastao u Sparti, celokupno školovanje je proveo pripremajući se za vojsku. U Atini, koja je bila manje fokusirana na Grčku, studenti su učili nekoliko predmeta – muziku, književnost, astronomiju, retoriku…
Foto: Profimedia/Ilustracija
Kako je Grčka postala demokratski orjentisana, retorika je postala vrlo važan predmet za decu koja su pohađala školu. Grci su verovali da bi u demokratiji čovek trebalo da bude dobar govornik. Učili su retoriku pamćenjem poznatih govora iz prošlosti, a takođe su učili i poeziju pamćenjem čitavih pesama.
Međutim, za razliku od dečaka, devojčice su uglavnom učile da čitaju i pišu, ali ništa više od toga. Zapravo, njihovo obrazovanje svodilo se na to kako da postanu dobre domaćice. Učile su da kuvaju, šiju i neguju decu. Ipak, i to se razlikovalo od mesta stanovanja. U Sparti su čak i devojčice dobijale lagane vojne dužnosti. Od njih se takođe očekivalo da mnogo vežbaju kako bi imale zdrave bebe koje bi sutra mogle da služe u vojsci. U Sparti su devojčice obično dobijale više obrazovanja od devojaka u Atini. Ali to je uglavnom bio samo fizički trening, bez knjiga, domaćih zadataka – samo vežba!
Atinjanke nisu imale pravo glasa niti pravo učešća u javnom životu. Smatrane su delom domaćinstva na čijem čelu se nalazio muškarac, koji je domaćinstvom i „gospodario“. Ulogu „gospodara“, dok se ne bi udale, imao je njihov otac, a nakon udaje, njihov suprug.
Sa druge strane, Spartanke su bile u boljem položaju. Njihova glavna uloga je bila da produže vrstu i podare zdravo potomstvo i upravo to je bilo ono zbog čega su bile cenjene.
