Kako će menadžer salona bez frizera: Zarade i po 1.500 evra, ali za ove profesije đaci nisu nimalo zainteresovani
Tokom života pred roditeljima i njihovom decom u određenim periodima odrastanja dođu momenti za donošenje nekih od najvažnijih životnih odluka. Jedna od takvih je i izbor buduće profesije, odabir životnog poziva kojem će se posvetiti i u kom će se razvijati.
Kako trenutak za donošenje tako važne odluke već dolazi u adolescenciji dece, roditelji igraju veoma važnu ulogu u tim trenucima i neretko su upravo oni ti koji moraju da otkriju šta je to čemu njihovo dete životno teži.
Ipak, u modernim vremenima osim težnje i sklonosti ka nekim profesijama, mnogi roditelji veoma u obzir uzimaju i finansijsku potporu koju taj posao može da obezbedi njihovom detetu. Roditelji svesnije i šire vide situaciju unutar poslovnog sveta i zbog toga se vrlo često želje deteta i roditelja i ne preklapaju. Roditelji su otvoreni i za zanatska usmerenja i stručne škole, dok se deca pre odlučuju za sticanje opšteg znanja sve do fakulteta, jer im se zanatski poslovi čine isuviše teškim i nepopularnim.
Ipak, da li je zanat stvarno tako težak i nepopularan? Jeste li to naša budućnost ili niz izumrlih profesija?
Ovo su prava pitanja na koje odgovor daje samo tržište rada u Republici Srbiji, kao i obrazovni sistem. Naime, đaci se nakon osnovnog školovanja sve manje odlučuju za usmereno obrazovanje ka pojedinim poslovnim zanatskim profilima, a trenutne zanatlije starije su i starije iz godine u godinu. Matematika je jasna, zanatlije stare i gase poslove, a mladi ne uče da naslede taj posao, a onda se pitamo ko će nam popravljati obuću ili sašiti haljinu?
Jedan od dodatnih faktora koji može preokrenuti situaciju u korist povećanja interesovanja za zanatske poslove jeste i to što je zarada na ovim poslovima i više nego dobra, čak i bolja nego na nekim poslovima koji se obavljaju sa fakultetskom diplomom. Tako na primer pojedini frizeri na mesečnom nivou zarade i do 1.500 evra, a stolari i više hiljada evra, a automehaničari i autoelektričari godinama prednjače u visini zarade koju ostvaruju.
-Kada su u pitanju zanatska zanimanja, deficit je iz godine u godinu sve veći pa je na tržištu i dalje veća ponuda nego što je potražnja za radnim mestima kao što su kuvar, konobar, frizer, automehaničar, vozač, magacioner, bravar i stolar. Shodno velikoj potražnji za ovim kadrovima i njihovi uslovi rada se poboljšavaju iz godine u godinu, tako da neretko radnici zanatskih profila mogu imati mnogo više zarade nego što to mogu očekivati mnogo sa fakultetskim diplomama – istakao je za portal Obrazovanje PR menadžer Infostud-a Miloš Turinski.
Nažalost sve je manje dece koja žele da se školuju za zanatliju bilo kog profila i to dugoročno nosi sa sobom nesagledive posledice. Tržište sve više vapi za šegrtima koji će od majstora učiti stare znanosti i veštine kako bi u trenutku kad majstori krenu u penziju imao ko da nasledi posao i nastavi rad. Jedan od dobrih koraka koji je napravljen u Srbiji jeste uvođenje dualnog obrazovanja koje za cilj ima rano osposobljavanje radne snage za poslove koji ne zahtevaju akademsko obrazovanje. Tokom ove godine kroz srednjoškolsko dualno obrazovanje prošlo je deset hiljada učenika, kroz 47 različitih programa, i sarađivalo sa 880 različitih kompanija.
– Ovo je segment na kom treba da se radi sistemski jer lagano ostajemo bez kvalifikovanih ljudi, a upisi u škole zanatskih smerova ne zadovoljavaju potrebe tržišta rada – navodi za portal Obrazovanje PR menadžer Infostud-a Miloš Turinski.
Iz resornog ministarstva navode da se praksa dualnog obrazovanja pokazala veoma uspešnom, te je najavljeno i uvođenje visokoškolskog dualnog obrazovanja. Državni sekretar ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Marijana Dukić Mijatović kaže da je dualno obrazovanje veoma funkcionalno i da osim što đaci steknu stručno radno znanje, tu je i ekonomski faktor gde će se školarcima plaćati rad i dok se obrazuju.
U davnim vremenima Srbija je bila zemlja zanatlija, pravo malo carstvo gde se na svakom ćošku mogao pronaći neki kujundžija, bombondžija, šeširdžija ili makar krojač. Slika Srbije sada je umnogome drugačija, mogli bismo vrlo lako naći menadžere svih profila, ali ne i veliki broj zanatlija iako su nam preko potrebni. Bilo kako bilo, Srbiji predstoji velika reforma i zaokret obrazovnog sistema, kao i obaveza da osmake adekvatno zainteresuje za određene profesije koje sada među omladinom i nisu tako popularne.