Deca igraju “Squid game” u originalu: Roditelji u panici, a školski psiholozi na važnom zadatku
Majice sa brojevima, čuvari u crvenim uniformama i maskama te na kraju nagrada za jednog pobednika. Bez krvi i nasilja. Dakle ono što smo videli u Netfliksovoj seriji u Milanu je moguće doživeti zahvaljujući kompaniji “Enigma room” koja nudi iskustva tzv. escape room (soba za bekstvo).
Na sajtu kompanije je, pored ostalih soba ponuđena i ona u kojoj je moguće igrati “Igru lignje” tj. “Squid game” po korejskoj seriji koja je postala popularna širom sveta. Organizatori su odlučili da ne daju intervjue za medije ali na sajtu je moguće pročitati da je ova verzija malo promenjena iako i dalje nudi puno adrenalina. U pitanju je šest izazova u kojima učestvuju sve osobe koje žele da budu deo ove igre koja je, nakon što su se gledaoci sa njom upoznali preko serije, bila na meti kritika i polemika, dok su mnogi komentarisali da se radi o odličnoj metafori našeg vremena.
Neke od igara su veoma slične onima iz serije a ostale su originalno osmišljene. Svaki učesnik ima tri života, a pobednik ne dobija 45,6 milijardi vona (oko 33.340.000 evra) kao u seriji već besplatno učestvovanje u nekoj drugoj igri kompanije koju odabere kao i ulazak u tri sobe (The Cube). Ulaznica je 25 evra, a termini u novembru su skoro rasprodati.
Zabrinuti roditelji i potencijalno opasne posledice
Deca u Italiji imitiraju nasilne igre i roditelji su sve zabrinutiji. Fenomen korejske serije, koja je zabranjena za mlađe od 14 godina ali i koju je video veliki broj mladih ispod tog godišta, popularan je u Italiji i deca imitiraju ono što su videla u seriji.
Roditelji su vrlo zabrinuti i obraćaju se psiholozima u velikom broju jer su primetili da se deca igraju ono što i jeste zamišljeno kao dečija igra na nasilan način kao i u seriji. Kristijan Paljaričo, psiholog koji rukovodi grupom “Psihologija i škola” u Udruženju psihologa regiona Lacio rekao je novinarima da je primetio da je igra vrlo rasprostranjena i van škole i da ga roditelji često zovu tražeći pomoć.
-Deca upoznaju svet imitirajući. Problem je vrlo veliki kada vide nešto što nije za njih poput ove serije. Deca nikada ne bi smela da budu ostavljena sama ispred televizora, tableta ili kompjutera- navodi Paljaričo.
Kako je naglasio, mnoge studije pokazuju koliko su deca sklona imitiranju. Naime, ukoliko dete vidi nekoga da udara lutku, kada mu se lutka stavi ispred, on će isto činiti, dodaje Paljaričo.
-U stvarnom životu to nije baš isto ali naš strah je da ovo može da ošteti prirodni razvoj dece i uključenje u društveni život tj. može ugroziti osećaj za druge i brigu o drugima kao što deca mogu da postanu potpuno nesenzibilna u odnosu na agresiju- upozorava italijanski psiholog.
Šta činiti?
Psiholozi savetuju da se deca ne ostavljaju nikad sama ispred tehnoloških uređaja. Ukoliko su odgledali seriju, roditelji treba da razgovaraju sa decom i pitaju ih kako su doživeli to što su videli te da im se ponude druge, konstruktivne i zdrave igre.
-Jako je važno razgovarati sa decom. Važno je da roditelji potegnu neke teme pre nego što dete stekne iskutvo o njima, jer što se više priča o nečemu deca postanu još zainteresovanija. Ukoliko ih preduhitrite unapred ste zadovoljili njihovu radoznalost – kaže koordinatorka u Grupi školskih psihologa Udruženja psihologa regiona Emilija Romanja, Frančeska Kavalini – diskutovati u ovom slučaju o ovoj seriji i njenom sadržaju i objasniti deci koliko scene agresije mogu izazvati strah, nesanicu i anksioznost.
Kaže da je problem što deca često nevoljno razgovaraju sa roditeljima pa mora da se uključi i škola kao i sva druga edukativna mesta na koja odlaze deca.
-Svi imaju ulogu u izgradnji morala dece i neophodno im je objasniti šta znači onlajn a šta stvaran život- zaključuje Kavalinijeva.