Devojčice uspešnije od dečaka na završnom ispitu: Književnost i gramatika glavni problem

Iz godine u godinu devojčice su na završnom ispitu uspešnije od dečaka, što je najuočljivije na testu iz maternjeg jezika, navodi se u najnovijem izveštaju Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Posmatranjem perioda od 2011. do 2021. godine, uočeno je da se smanjuju rodne razlike u postignućima iz matematike, a povećavaju iz maternjeg jezika i pet predmeta obuhvaćenih kombinovanim testom.

Kako bi se osmislili načini da se probudi interesovanje dečaka za gramatiku i književnost, a samim tim poveća njihovo znanje iz datog predmeta, potrebno je posebno analizirati razloge zašto u ovom domenu zaostaju za svojim vršnjakinjama, ističe ZVKOV. Podizanje svesti o značaju poznavanja nacionalnog jezika i književnosti zahteva strategiju, planove i programe na nivou ukupne društvene zajednice, koji bi bili realizovani u samim školama i putem digitalnih medija, u prvom redu Javnog servisa, dodaju.

Analize takođe pokazuju da su prosečne ocene iz matematike manje nego kod svih ostalih predmeta, što se odražava i na bodovni odnos među testovima male mature u poslednjoj deceniji.

„Brojne društvene studije ukazuju na to da milenijalci (rođeni u periodu od 1981. do 1996. godine) i Z generacija (rođeni od 1997. do 2015. godine), osim što odrastaju u ambijentu naglog razvoja informaciono-komunikacionih tehnologija, posebno interneta, najlakše prihvataju i najbolje se snalaze u primeni tih tehnologija. Deca su od rođenja konstantno okružena raznim multimedijalnim i interaktivnim sadržajima i sve je teže privući im i zadržati pažnju tradicionalnim načinima držanja nastave – tablom i kredom, posebno kada je u pitanju matematika. Osim toga, rezultati PISA istraživanja ukazuju na izuzetno visok nivo matematičke anksioznosti učenika iz Srbije u odnosu na OECD-ov prosek, što potvrđuju i dopunjuju i neka druga domaća istraživanja- objašnjava se u izveštaju.

Da bi matematika bila manje apstraktna, potrebno je osavremeniti način izvođenja nastave, smatra Zavod, te akcenat staviti na kompjuterske simulacije i vizualizaciju. Tako bi učenici razumeli materiju koja im se predaje i razloge zašto o nečemu uče, što je povezano sa praktičnom primenom znanja. To bi takođe uticalo na eliminaciju utemeljenog straha od matematike i odbojnosti prema ovoj nauci.