Vesti27.01.2022. 10:07

Školska torba teška i po devet kilograma: Deci kičma iskrivljena, ali postoji rešenje i za preteške rančeve

Ako podignete školsku torbu svog deteta, koje pohađa treći, četvrti ili više razrede osnovne škole, shvatićete da u njoj nisu knjige, već cigle, jer toliko je teška. Zabrinjavajuća je činjenica da, prema rečima lekara, težina školskog ranca sa udžbenicima, ne bi smela da bude veća od 10 odsto od detetove kilaže, a daleko premašuje taj broj, pa su deformiteti kičme u kasnijem dobu neizbežni.

Jedna mama bila je šokirana težinom školske torbe svog deteta, toliko da je stavila na vagu.

-9kg. Toliko je teška torba učenika V razreda osnovne škole. Devet. Kilograma- napisala je ona.

Zbog “sedentarnog” načina života, preteških školskih torbi, nedovoljno sporta i pokretljivosti, fizijatri predviđaju da će kroz 10 godina biti teško pronaći čoveka bez deformiteta kičme, vrata, zglobova, u kakve naša deca izrastaju. Rešenje je, kažu oni, u vraćanju sporta u škole, jeftinijim treninzima, koje svi roditelji mogu da priušte i obaveznim ormarićima za svakog đaka osnovne škole u koje će da ostavlja knjige, sveske, pribor za pisanje, crtanje, pa i opremu za fizičko.

-Problem preteških školskih torbi koje deca nose svakoga dana u školu nije nov. Međutim, nov je način života koji današnja deca danas vode, a koji je nama bio nekad stran. I mi smo nosili teške torbe, ali smo posle časova obavezno išli na sportove koji razvijaju obe strane tela i jačaju mišiće, pa je sve to bilo nekako lakše. Nažalost, većina dece danas ne trenira ništa, a posle škole, kod kuće sede pred kompjuterom, televizijom, ili sa telefonom u rukama, a to je jako opasno- upozorava fizijatar dr Zorica Mitrović.

Torbe koje deca nose svakodnevno od kuće do škole i nazad, teže i preko 10 kilograma, što je nedopustivo, naglašava ona.

škola

-Kao da je u njima kamenje, a ne knjige. Često ih deca nose na jednom ramenu i to sigurno dovodi do deformiteta kičmenog stuba. Torbu moraju nositi na oba ramena, kad već nemaju drugog izbora. Prosvetni radnici, ali i roditelji, kao i mi lekari, moramo se zajedno boriti da svaki đak ima svoj ormarić u školi, gde ostavlja knjige, sveske, pribor. Takođe je neophodno da se sport vrati u škole, da učitelji u nižim razredima obavezno drže fizičko vaspitanje, a da deca imaju mogućnost da treniraju i posle časova i da to ne košta tri ili četiri hiljade dinara, već da bude simbolična cifra, koju će dobijati nastavnici fizičkog. Idealan sport je onaj koji pokreće istovremeno obe strane tela i razvija kičmu, a najvažniji je u razvojnom periodu, kada ulaze u tinejdžersko doba, iako oni tada najviše sede pred kompjuterom- kaže sagovornica.

Problem je i što deca nose sve knjige iz svih premeta koji su im na rasporedu, jer učitelji ne šalju plan rada.

-Učitelji i nastavnici bi mogli da najave deci šta će raditi narednog dana, pa da ona ne nose sve knjige iz srpskog ili matematike, već samo one neophodne za taj dan. U suprotnom će se kod sve dece za 10 godina, a možda i ranije, javiti kifoskolioza kičme, koja onemogućava normalan rast- naglašava dr Mitrović.

Ona ističe i da je životni vek, koji se predviđa “milenijalcima” (ljudima rođenim posle 2000. godine), preko 100 godina, a za tako dug život trebaće im zdrava kičma.

-Mnogo mladih programera dolazi kod mene na terapije zbog različitih deformiteta kičme. Oni kasnije imaju reumatske probleme čitavog života. Njihovi poslodavci su spremni da im plaćaju bolovanja i fizikalne terapije, jer to je očekivano za ljude koji sede pred monitorom po ceo dan. E sad, zamislite kako je kad se sa takvim životom počne već u prvom razredu osnovne škole – posledice po fizički razvoj su nesagledive- kaže dr Mitrović.

Izvor vesti: Srbija Danas/Nova