Čuveni profesor Lambić: Zrenjaninac čije ime se nalazi na listi najuticajnijih istraživača u svetu
Foto: Facebook/Dragan Lambic Zrenjaninac prof. dr Dragan Lambić sa Pedagoškog fakulteta u Somboru uvršten je na listu najuticajnijih istraživača u svetu, koju objavljuje američki Univerzitet „Stanford”.
-Smatram da je nauka jako malo zastupljena u našoj javnosti, osim sporadične pažnje kada se ostvari neki svetski uspeh, ili kada se komentariše rangiranje naših fakulteta na globalnim listama- kaže profesor dr Dragan Lambić sa Pedagoškog fakulteta u Somboru.
Ovaj Zrenjaninac je uvršten na listu najuticajnijih istraživača u svetu, koju objavljuje prestižni američki Univerzitet „Stanford”. On je među najmlađima od trinaestoro naučnika sa Univerziteta u Novom Sadu, koji su se našli u tom uglednom društvu.
Komentarišući položaj ljudi od nauke ako žive i rade dalje od metropole, on ističe da ta činjenica zbog tehnološkog napretka i raznih mogućnosti razmene informacija možda gubi na značaju, ali je kao otežavajuća okolnost još prisutna kad je reč o uslovima stvaranja.
– Imajući u vidu demografsko stanje, fakulteti u manjim mestima su u dosta lošijoj poziciji u odnosu na fakultete iz velikih gradova, kada je u pitanju broj studenata. Takva situacija ima i značajan uticaj na položaj naučnika, jer su fakulteti više orijentisani na opstanak nego na unapređivanje naučnih i obrazovnih uslova koji bi privukli i veći broj studenata. Afirmacija fakulteta u velikoj meri zavisi od kadra. Pošto su fakulteti u manjim mestima u neravnopravnoj poziciji po tom osnovu, oni moraju da se dodatno potrude kako bi privukli i zadržali kvalitetne kadrove ‒ kaže ovaj Zrenjaninac sa somborskog fakulteta.
Komentarišući sve veći broj privatnih visokoškolskih ustanova u Srbiji i pravu poplavu diplomaca i doktoranada na njima, Lambić ističe primere da neko ne može da ispuni ni osnovne uslove na doktorskim studijama na državnom fakultetu, a onda u veoma kratkom roku doktorira na privatnom.
– Ipak, smatram da ne treba generalizovati. Bilo bi dobro da se sprovede analiza rezultata koje diplomirani i doktorandi sa privatnih i državnih fakulteta postignu nakon završetka studija. Tako bi mogli da dobijemo jasne uporedne podatke o kvalitetu obrazovanja ‒ ističe sagovornik, koji je diplomirao matematiku na beogradskom PMF-u, gde je i doktorirao.
Imao je ponude iz inostranstva, ali je prevagnula želja da ostane u Srbiji. Ipak, kaže, ta opcija je i dalje otvorena, jer se „ovde uslovi za rad naučnika ne popravljaju dovoljnom brzinom.”
