Školarci idu na raspust, a šta ih čeka kad se vrate: Školski dani teži nego ikada, a nadoknada časova zadaje glavobolje
Foto: Shutterstock I ove, poslednje sedmice prvog polugodišta, svi đaci će biti u klupama, a od petka na raspustu, koji bi, prema planu, trebalo da traje do 24. januara. Vojvođani su se raspustili još prošlog četvrtka. Direktori Miloš Bjelanović (Zemunska gimnazija) i Stanislav Stevuljević (OŠ “Nikola Tesla” u Rakovici) saglasni su da su poslednje dve godine ostavile veoma dubok trag na generacije i napravile veliki deficit u obrazovanju. Najavljuju nadoknadu gradiva u drugom polugodištu, jer je to jedini način, kako kažu, da se “sve postavi na svoje mesto”.
Miloš Bjelanović je istakao da su poslednje dve godine ostavile veoma dubok trag na generacije, naročito na učenike prvog razreda srednje škole, jer su deca došla ipak, kako je ocenio, s relativno nižim stepenom znanja. Ukazao je na to da su zato bili prisiljeni da prvo polugodište potroše na staro gradivo, da naprave nekakve temelje kako bi mogli da nastave da u drugom, trećem i četvrtom razredu rade normalno i da učenici steknu znanje potrebno za fakultet.
– Isto kao i u gimnaziji, i mi osećamo deficit te protekle dve godine. Svakako da nije moglo u takvim okolnostima, u takvim uslovima, kada vam pre svega određeni broj učenika izostaje iz bilo kojeg razloga, da se gradivo realizuje određenom dinamikom kao u normalnim okolnostima – naglasio je Stanislav Stevuljević.
Podsetio je da su beogradski osnovci krenuli posle dve godine konačno zajedno u školu, obe grupe u isto vreme. U međuvremenu, dešavalo se da se u pojedinim odeljenjima pojavi dva ili više slučajeva obolevanja od kovida, pa su tada prelazili na kombinovani model.
– Lično mislimo da ćemo u narednoj godini deo vremena upotrebiti na nadoknadu onoga što deci nedostaje. Ne možemo sadašnje maturante poslati u srednje škole, a da smo uočili da im nešto iz šestog ili sedmog razreda nedostaje. Nastavnici se dovijaju na različite načine i pokušavaju da učenicima nadomeste znanje koje im nedostaje – istakao je Stevuljević.
Što se tiče nadoknade gradiva za srednje škole, Bjelanović kaže da planova ima mnogo i da apsolutno zahtevaju dodatno angažovanje pre svega nastavnika.
– Nadoknada gradiva će u narednom polugodištu biti nadomeštena s dopunskom, dodatnom nastavom, s nekim drugim oblicima vannastave, što stvara dodatni pritisak i za učenike i za nastavnike. Na taj način, mislim da je to jedini način da koliko-toliko nadoknadimo izgubljeno u prethodnim godinama i da ćemo do kraja školske godine uspeti da postavimo sve na svoje mesto – smatra Bjelanović.
Foto: Shutterstock
Zamolio je roditelje za još malo strpljenja, jer uz izostanak učenika, imaju i profesore koji su pozitivni ili neko od članova njihovih porodica. Stevuljević je naveo da nije svakako svejedno da svaki četvrtak ili petak dočekuju s neizvesnošću da li će nastava biti od kuće ili u učionicama.
– Ja mogu da kažem da je u OŠ “Nikola Tesla” prosečno odsustvovalo 15 posto učenika, na 1.300 to je skoro 200 đaka dnevno. Prosvetni radnici, pored zdravstvenih, spadaju u onu kategoriju koja je podnela najveći teret u kovid pandemiji – zaključio je Stevuljević.
Učenici Zemunske gimnazije su godinu i po dana nastavu pohađali u četiri osnovne škole kao podstanari. Posle 160 godina, ta škola je prvi put rekonstruisana, obnovljena. Učenici su se u nju zvanično vratili 16. oktobra, a 30. decembra će taj događaj i svečano obeležiti.
