Njih troje su doneli medalje za Srbiju: Ovo su naučnici kojima nauka nije bauk i koji ne znaju za granice
Foto: RTS/PrintScreen Uči! Radi domaći! Moraš da vežbaš matematiku! Aman, koncentriši se… Ima li roditelja kome se ne diže kosa na glavi od ovih rečenica. Ima i onih koji ih ne izgovaraju, nikada.
Sjajni mladi ljudi koji su sa Međunarodne juniorske naučne olimpijade doneli medalje su Ognjen Janković, Mihailo Radovanović i Ksenija Živanić. Sa njima je i profesor Mićo Mitrović, koji ih bodri i usmerava.
Takmičenje je bilo onlajn. Sedam dana su bili izolovani na Zlatiboru, bez telefona. Gostujući u Beogradskoj hronici, učenik Ognjen Janković kaže da je bilo teže, drugačiji je bio sistem.
-Nismo imali osećaj o takmičenju- dodaje on.
-Na takmičenju koje se održava na regulčaran način, kada bi se održavao u Ujedinjenim Arapskim Emiratima kao i ovde na Zlatiboru nas je veliki broj na jednom mestu i samim tim i veliku količinu slobodnog vremena provodimo učeći u druženju s drugima, dani bez telefona prolete, osećam se kao da sam bio na odmoru, a ne na takmičenju, drugačije je iskustvo od takmičenja koja traju nekoliko sati- kaže Mihailo Radovanović.
Ksenija Živanić podvlači da je bilo teško – zadaci su bili teži nego ranijih godina.
-Generalno smo se lepo snašli- kaže učenica.
Profesor Mićo Mitrović napominje da učenici koji su bili na olimpijadi nisu samo iz Matematičke gimnazije, već samo dvoje.
-Treba da se ponosimo na celu Srbiju. Imamo uspešnu decu iz svih krajeva, ovog puta troje je iz Beograda – dvoje iz Matematičke imnazije, jedan iz škole “Vuk Karadžić”, a najbolji uspeh je postigao učenik iz Lazarevca, a tu je i Ksenija iz Kragujevca- rekao je profesor.
Svuda imamo dobru decu, imamo nastavnike koji sa njima rade, dodaje Mićović.
Učenje i druženje
Ognjen ide dve pune godine u Matematičku gimnaziju, pre toga je išao u OŠ “Branko Radičević” u Golupcu, ali kako kaže nije bio zadovoljan.
-Bilo je par dobrih nastavnika kao nastavnik fizike, osim njega nije bilo dobrih- rekao je Ognjen.
Mihailo kaže da je Matematičku gimnaziju upisao ove godine, a od prvog od osmog razreda pohađao je školu u Lazarevcu.
-Ostao sam u osnovnoj školi jer je većina nastavnika pomagala, nastavnik matematike je bio velika pomoć u mojim takmičarskim uspesima- naveo je Mihailo.
Živi u đačkom domu i to je, kako kaže, kao produžena ekskurzija, slična su interesovanja učenika, stvara se osećaj doma van doma.
-Uz druženje proleti vreme i kada se vidimo s roditeljima kao da nije mnogo vrmena prošlo- kaže Mihailo.
Ksenija je odlučila da ne pređe iz Kragujevca u Matematičku gimnaziju, zbog društva, u školi je dobro, a može da stekne znanje.
Profesor Mićo Mitrović ukazuje da među fizičarima i naučnicima imamo i umetnike i sportiste.
-Jedna koleginica je maratonska trkačica, baviti se naukom ne znači odvojiti se od ostalog života- ukazao je Mićović.
Kako vide sebe za deset godina
Ognjen kaže da sebe vidi u NASI, ima mnogo stepenica do toga, ali bi bio zadovoljan da ostane ovde i radi kao fizičar.
Mihailo sebe vidi ili kao naučnika ili političara.
-Koliko god istražimo, nauka širi granice znanja, uz svu nauku ima i dalje gladnih ljudi. Zapravo prava politika je da se pobrinemo da ljidi žive srećne živote, a ne u tome da filozofiramo- kaže on.
Ksenija još ne zna šta će da radi, usvršavaće se pa će videti gde će život da je odnese.
