Nema više besplatne prakse: Poznato koliko mora biti plaćena, a radi se šest meseci, 40 sati nedeljno
Foto: Shutterstock Radna praksa će se ubuduće računati u radni staž, neće smeti da traje duže od šest meseci, a biće plaćena u iznosu od dve trećine minimalca, što je oko 23.000 dinara. To su novine koje donosi Nacrt zakona o radnoj praksi, čija javna rasprava traje do 23. decembra. U Ministartsvu rada navode da je cilj njegovog donošenja smanjenje broja nezaposlenih među mladima i kažu da je ideja da se prekine začarani krug, jer srednjoškolci i studenti nakon završetka školovanja nemaju radno iskustvo, a upravo je ono neretko uslov za zaposlenje.
Stručnjaci, međutim, smatraju da bi ovako postavljena pravila mogla da dovedu do toga da poslodavci odustanu od organizovanja prakse, jer će morati da plaćaju kandidate koji su na obuci. Primedbe stižu i zbog formulacije pojma praktikant, jer se ovaj propis odnosi samo na praksu osoba koje su se obrazovale za određeni profil, tako da mogu dobiti samo obuku u struci, dok za veliki broj onih koji žele da steknu kvalifikacije za neko drugo zanimanje ovo polje i dalje ostaje neregulisano.
Foto: Shutterstock
Novine koje donosi novi propis su i da će poslodavci morati da objave oglas sa kriterijumima za izbor kandidata, a moći će da angažuju samo one koji imaju manje od 30 godina. Radno vreme je ograničeno na 40 sati nedeljno, a prekovremeni rad je zabranjen. Ako se utvrdi da poslodavci praktikantima daju radne zadatke i posao koji odgovara poslu zaposlenog radnika, moraće, onda, i da im ponude ugovore o radu. Poslodavac je dužan da obavesti i konsultuje sindikat o uslovima obavljanja radne prakse kod poslodavca i da im dostavi spisak praktikanata na početku svake kalendarske godine. Za nepoštovanje odredbi ovog zakona, predviđene su kazne od 100.000 do milion dinara.
Bez iskustva i dana staža 80.772 osobe
Prema podacima koje su iz Nacionalne službe za zapošljavanje dostavili Euronews Srbija, na njihovoj evidenciji je 98.445 osoba koje imaju manje od 30 godina, a čak 80.772 mladih nema nikakvo iskustvo i na birou čeka prvi posao. Od ukupnog broja nezaposlenih u toj kategoriji, 45.638 osoba je sa trećim ili četvrtim stepenom srednje škole, dok je 13.075 kandidata sa fakultetskom diplomom, koji nemaju nikakvo iskustvo. Posao čeka i više od 17.220 osoba koje imaju završenu samo osmogodišnju školu i nemaju nikakve kvalifikacije.
U resornom ministarstvu navode da se značaj radnih praksi za oblast tržišta rada ogleda i u mogućem bržem usklađivanju ponude i tražnje za radnom snagom.
Foto: Profimedia/ilustracija
-Radne prakse povećavaju šanse da mlada osoba bude pozvana na intervju za posao kao i da dobije zaposlenje u kraćem vremenskog periodu nego što bi to bio slučaj da nije pohađala praksu. Na ovaj način se doprinosi efikasnijoj tranziciji mladih od škole do posla u Srbiji, jer je u našoj zemlji, prema podacima Eurostata, mladoj osobi potrebno skoro četiri puta više vremena da pronađe prvi stabilan ili zadovoljavajući posao posle školovanja, u odnosu na mlade u Evropskoj uniji – piše u obrazloženju zakona
Donošenjem ovog zakona, očekuje se poboljšanje indikatora tržišta rada za mlade i rast stope zaposlenosti i aktivnosti, a pad stope nezaposlenosti, kao i smanjenja stope NEET (lica koja nisu u obrazovanju, niti na obuci, a nisu ni zaposlena).
