Objavljeno šta je najteže nastavnicima u Srbiji tokom onlajn nastave: Virtuelna učionica zadala poteškoće, ali jedan problem je mnogo veći

Više od 80 odsto nastavnika ne može se pohvaliti veštinama za onlajn rad, a najmanje su im od pomoći smernice resornog ministarstva, neki su od zaključaka najnovijeg istraživanja koje je obuhvatilo više od 50.000 prosvetnih radnika u Srbiji.

U nepredvidivim epidemijskim uslovima, u kojima se od nastavnika očekuje da ako treba svakodnevno da rade na daljinu, čak 81,98 odsto prosvetnih radnika smatra da je iskustvo njihovih kolega u realizaciji onlajn časova – oskudno. Kao jedan od najalarmantnijih, ovaj podatak se izdvaja u najnovijem, nedavno publikovanom, istraživanju Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja pod nazivom „Izvođenje obrazovno-vaspitnog procesa učenjem na daljinu”. Ispitivanje je sprovedeno u 1.800 osnovnih i srednjih škola od maja 2020. do oktobra 2021. godine, a obuhvatilo je čak 50.202 učitelja, nastavnika, pedagoga, psihologa, direktora, što znači gotovo polovinu ukupnog broja prosvetnih radnika u preduniverzitetskom školstvu Srbije.

Rezultati svedoče da se najveći broj nastavnika suočava s višestrukim problemima nastave na daljinu. Iako učesnici ispitivanja najčešće ističu dostupnost resursa i tehnologije, i đacima i nastavnicima, kao glavnu poteškoću prilikom onlajn rada, pažnju stručnjaka daleko više okupira podatak da čak 45,1 odsto zaposlenih teško izlazi na kraj s povećanim opterećenjem i stresom kad rade od kuće.

Dobijeni rezultati, piše u analizi, nedvosmisleno govore o tome da su nastavnicima najznačajnija podrška besplatni alati i resursi (52,4 odsto) i različiti nastavni materijali i primeri dobre prakse (52,3 odsto). Posebnu pažnju privlači podatak da su prosvetnim radnicima ubedljivo najmanje (13,1 odsto) od koristi bile – jasne smernice Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Istraživači tu napominju kako se u tumačenju ovog rezultata može poći od pretpostavke da su uputstva prosvetnog vrha bila precizna i značajna direktorima, a udeo direktora u ukupnom uzorku ispitanika je svega četiri odsto. Uviđaju i da je moguće da se u toku prenošenja informacija od uprave škole ka nastavnicima nešto gubilo, „nesvesno dodavalo ili oduzimalo”, pa su smernice iz ministarstva dok stignu do praktičara u učionicama bivale manje jasne.

– Kako god tumačili dobijene podatke, oni govore o tome kako su najvećem broju zaposlenih potrebne informacije koje će biti jasnije, konkretnije od onih koje su do sada stizale iz resornog ministarstva – zaključuje se na osnovu studije.

Većina nastavnika smatra da će se nakon okončanja nestabilne epidemijske situacije učenje na daljinu koristiti više nego ranije. Međutim, oko 30 odsto, što nije beznačajan procenat, deli stav da promene u tom smislu ne treba uvoditi.

– Dakle, ako je namera kreatora obrazovnih politika da zadrže nastavu i učenje na daljinu u redovnom školskom životu, neophodno je pozabaviti se znatnim brojem zaposlenih koji pokazuju otpor ka promeni ovog tipa, a pre svega bi trebalo ispitati uzroke ovim otporima – ukazuju stručnjaci.

Foto: Shutterstock

Podatak koji ne bi trebalo da ostane nezapažen, kako ističu, pokazuje da nešto više od petine ispitanih nastavnika (20,36 odsto) tvrdi da nije koristilo sisteme za učenje i podučavanje koji podrazumevaju rad u virtuelnoj učionici, već su se oslanjali samo na alate za komunikaciju, kao što je, na primer, „Vajber”.

– Alati za komunikaciju su dobar izbor za deljenje informacija, ali proces učenja i podučavanja nemoguće je i pedagoški neopravdano svoditi na prenos informacija, pa je ovakav izbor nastavnika teško objasniti – uviđaju istraživači.