Kako je protekla obrazovna reforma u komšiluku: Stručnjaci otkrivaju kako su Hrvatska i Bosna prošle kroz taj proces
Foto: Shutterstock Šta nam poručuju rezultati PISA testiranja, međunarodnog programa procene obrazovnih postignuća učenika, ali i činjenica da je Srbija završila na 45. mestu 2019. godine, Hrvatska na 29, a BiH na 62. mestu?
Na ovu temu govorili su Boris Jokić, direktor Instituta za društvena istraživanja u Zagrebu i Namir Ibrahimović, profesor bosansko-hrvatsko-srpskog jezika. I jedan, i drugi bili su nosioci obrazovnih reformi u svojim zemljama, a obojica su se i povukli nakon upliva politike u te procese.
-Reforme obrazovanja nema bez politike, ona je ta koja ih podstiče i daje im snagu. Ali, kada se jave jeftini politički uticaji, dešava se to da, ako držite do sebe i imate časti, onda zapravo nemate šta drugo nego odstupiti- kaže Jokić i dodaje da “politika ne ceni stručnost, a obrazovanje drži na margini i zanemaruje ljude”.
Jokić je inače bio rukovodilac grupe obrazovne reforme u Hrvatskoj 2015/16. godine i kaže da je to bila jedna od najlepših, ali i najtužnijih priča u Hrvatskoj.
-Ljudi su izašli da protestuju za reformu, obično bude obrnuto. Ljudi su želeli promenu. Politiku tako nešto jako boli i boji se. Kada imate strah politike, znate da nešto dobro radite, a to je imalo pozitivne reprekusije, ljudima u školama smo dali do znanja da su važni i to postavili kao važnu društvenu temu.
Namir, koji je direktor Osnovne škole “Safet-beg Bašagić”, i donedavni rukovodilac obrazovne reforme u Sarajevu, kaže da se on suočio sa dva problema.
-Mi nemamo broj stručnjaka koji bi mogli da rade na toj reformi, nastavnici koji rade u tim okolnostima nisu bili u prilici, niko im nije dao prostor i onda je naravno, drugi nivo politički, kao i u Hrvatskoj koji postavlja pitanja ko vodi nešto, na koji način, bez dugoročnog cilja. Nema novca, zakoni i kada se menjaju, menjaju se besmisleno. Novca nikada nema od zvanične vlasti da bi se zaista vršila reforma, a ono što se dobije jeste ubijanje volje kod ljudi koji su rasli uz sam proces reformi- kaže i dodaje da je još problem nedostatak sredstava.
“Petnaestogodišnjaci nisu funkcionalno pismeni”
Jokić ističe da nije važno to što je Srbija na 45. mestu, a Hrvatska na 29 kada je u pitanju PISA testiranje. Kako kaže, iza tih rezultata se vidi da je 33 odsto hrvatskih učenika matematički funkcionalno nepismeno, kao i da to znanje koje imaju ne znaju da primene u životnim situacijama.
-Nisu Srbi, Hrvati ili Bošnjaci gluplji od Poljaka, problem je što im sistem ne daje podršku da ta znanja primene u životu. Od bubanja ne mogu da se pomaknu ka drugim okruženjima gde će to učiti i primeniti. Mi smo uspešni u nekim drugim istraživanjima, ali sa 15 gde se treba pokazati to životno znanje, mi tu zaostajemo- ističe on.
Ibrahimović ističe da su i navike učenika problem jer se one ne menjaju unutar razvoja samog društva. Jokić pak, upozorava da učenici slabo čitaju zbog uranjanja u digitalni svet, kao i da se izgubila radost čitanja.
-To je važan konginitivni proces, gde će učenik imati prostor za sebe i svoju pažnju. Mi smo predlagali jednu radikalnu promenu – ako imate učenika koji ne voli da čita, dajte mu strip. Neki su rekli da je to super ideja, neki da smo ludi. Ali, umesto što je na društvenim mrežama, zar nije pametnije da mu date da čita biografiju svog omiljenog sportiste, glumca, uvucite ga čak u ljubić ili krimić, tinejdž roman, samo ga privucite knjizi, tu se već stvara šansa da posle čita nešto ozbiljnije- ističe on.
Kako kaže, nastavnici su često u nemogućnosti u tom pogledu budući da su uslovljeni nastavnim planom i ne osećaju slobodu da učine tako nešto.
-Kada potplatite prosvetne radnike i stavite ih u uslove koji nisu adekvatni za 21. vek, onda ih dugoročno marginalizujete. Ako su na pijdesetalu slave i moći ljudi koji su neobrazovani, estradnog karaktera, instant, onda to političari rade svesno. To je po meni svestan rad, jer da drugačije postupate, ti bi ljudi, koji se brinu o vaspitavanju dece, čak i tih političara, bili u centru pažnje.
Ibrahimović ističe da nastavnici treba da se zapitaju šta je to što rade.
-Zašto čas traje 45 minuta, zašto ne razgovaramo o serijama, sadržaju koji gledaju na mrežama, to su pitanja koje mi prosvetari treba da postavimo i razmislimo zašto je važno da o tome pričamo. Zašto imamo takve udžbenike kakve imamo, jer očigledno to ne funkcioniše. Među decom vlada trauma jer imaju očekivanja od nastavnika iz 15 predmeta da moraju u kratkom vremenskom roku naučiti razne stvari. Niko ih ne pita koliko znaju ili ne znaju, a deca nemaju pojma ni čemu to služi i pitaju se zašto to uopšte uče – ističe on dodajući da su to upravo prvi koraci koji mogu proširiti zabavnu ideju o školi.
“Školski sistem na Balkanu kvalitetan, ali zapušten”
Iako je Hrvatska u Evropskoj uniji obrazovanje nije deo jurisdikcije Unije. Međutim, Hrvatska je od EU dobila novac za obrazovanje.
-Hrvatska ima sredstva, ali to ne znači da zna pametno da ih koristi. Nije ni Hrvatska mnogo bolja od Srbije, niti od BiH, svi smo mi iznikli na jednom sličnom sistemu koji je bio kvalitetan, ali je zapušten nesistemskim promišljanjem i ulaganjem. Kada bi se dugoročnije razmišljalo, kada bi se uvažili prosvetari i moderne tehnologije, taj sistem pruža dobru odskočnu dasku za dalje.
Foto: Profimedia/Ilustracija
Jokić ističe da je prednost sistema na Balkanu ta što se osnovci kasnije odlučuju za srednje škole ili gimnazije, što im omogućava bolji izbor. Problem je pak, u sistemu ocenjivanja.
-Znamo da oko pedeset odsto učenika završi razred sa odličnim uspehom. U situaciji lažne izvrnosti, pri čemu svi znamo da smo relativno prosečni, trebalo bi da ulažemo mnogo više u sisteme ocenjivanja – kako kombinovati spoljno ocenjivanje sa ocenom iz škole, na primer kada bi učenik shvatio da je ih hemije sjajan, ali da mu fizika ne ide i da se sam potrudi da to razume, ovi sistemi bi odskočili za 20 godina- kaže i dodaje da sve tri zemlje dele potencijal, ali da su političari ti koji “truju nacije često baratajući niskim strastima i mržnjama”. Postoji potencijal da napravimo nešto za mlade- zaključuje Jokić.
