Studentski pakao ili raj za mlade naučnike: Mila otkriva kako je to biti srpski školarac na Oksfordu i šta vas tamo čeka
Posle završene osnovne škole u Beogradu, sa željom da stekne što usmerenije i kvalitetnije obrazovanje, Mila Antonović (18) odlučila je da školovanje nastavi u Velikoj Britaniji, na jednom od najprestižnijih koledža na svetu.
– Tokom svog odrastanja, godinama sam odlazila u Britaniju na letnje kurseve, na kojima sam se upoznala sa njihovim sistemom obrazovanja koji mi je znatno više odgovarao od našeg. Prvenstveno iz razloga što se, već tokom srednje škole, učenici stručno usmeravaju prema oblastima nauke za koju su se opredelili, bez da se proučavaju brojni predmeti prema kojima nemaju afiniteta, a kojima je naš školski sistem opterećen. Pošto mi se pružila prilika da, zahvaljujući svojim dotadašnjim uspesima, upišem školu u Britaniji, za mene je bilo logično da nastavak mog školovanja bude na jednom od naučno najkvalitetnijih koledža na svetu, na Oksfordu – kaže Mila na početku razgovora za “Blic”.
Kako je u Britaniji mali broj škola opšteg tipa, učenici se vrlo mladi odlučuju da li žele da steknu neku praktičnu veštinu ili se usmere na izučavanje predmeta u onim oblastima za koje pokazuju najveće interesovanje, što vodi na koledž, a zatim i univerzitet.
– Koliko god da je sistem rasterećen proučavanjem predmeta opšteg tipa, što na prvi pogled deluje mnogo lakše za učenje, način na koji se pristupa predavanjima i zahtevi koji se pred učenike postavljaju, izuzetno su obimni, veoma detaljni i složeni. Recimo, nivo proučavanja psihologije u njihovoj srednjoj školi toliko je kompleksan da je ravan zahtevima na našem fakultetu. Takva posvećenost nauci i dubina do koje se ide u učenju, upravo je onaj kvalitet koji izdvaja britanske prestižne Univerzitete od ostalih. Lično, interesujem se za društvene nauke i zbog toga sam odabrala kurs psihologije, sociologije i politike – objašnjava.
Koledž na Oksfordu što je ekvivalent našoj srednjoj školi, kaže, upisuje se kao i svaki drugi – kada se ispune uslovi propisani od strane škole, te je otvoren za sve koji zadovoljavaju postavljene kriterijume, ali i imaju mogućnosti da plate školovanje.
– Na koledž se aplicira godinu dana pre zvaničnog početka školske godine dostavljanjem svedočanstava iz prethodnog školovanja, pisanjem eseja na zadate teme, zvaničnim internacionalno prihvaćenim diplomama kao i potvrdama znanja engleskog jezika i preporukama profesora, škola, raznih organizacija, kao dokazima za specifične veštine koje posedujemo. Nakon toga, ukoliko priloženo odgovara zahtevima škole, obavlja se nekoliko krugova intervjua, razgovora sa zvaničnim predstavnicima koledža, koji su finalna selekcija u izboru učenika – kaže Mila.
Troškovi školovanja u Britaniji izuzetno su visoki, dodaje, jer oni ne podrazumevaju samo školarinu, nego i višegodišnji smeštaj, troškove udžbenika, dodatnih ispita, vannastavnih aktivnosti, kao i troškove svakodnevnog života.
Troškovi visoki, a za Srbe ne postoje stipendije
– Stipendije namenjene isključivo đacima iz Srbije ne postoje, već se stipendije dodeljuju onim đacima koji svojim uspehom i zalaganjem na visokom nivou pružaju koledžu neke posebne benefite zbog kojih bi bili nagrađeni umanjenjem školarine – objašnjava Antonović.
Mila je i objasnila kako je obrazovanje u Britaniji izgledalo u uslovima korone.
– Skoro svaki dan tokom radne nedelje je jako sličan onom prethodnom. Početak predavanja je u 9:00 ujutru, po 45-90 minuta, u zavisnosti od dana do dana, zatim pauza od 15 minuta, koliko obično traju “male” pauze između časova dok je pauza za ručak sat vremena. Takođe, u zavisnosti od rasporeda predavanja, postoji i “slobodan period” gde đaci obično odu u biblioteku ili ukoliko je lep dan u šetnju po divnim parkovima u gradu. Obično imam između 3-5 predavanja od 90 minuta ili “iscepkano” predavanje od 45 minuta tokom celog dana. Poslednje predavanje se završava u 17:15. Raspored je baziran po predavanjima, a ukoliko se nekome poklapaju dva predavanja, što je retko, ali se dešava, onda se održi jedan-na-jedan čas sa profesorom po 45 minuta nedeljno – priča.
Nastava na daljinu se, kaže, odvijala samo u jednom kraćem periodu i to početkom ove godine. Britanska vlada je insistirala da se đaci vrate na redovno pohađanje nastave, pa su se brzo vratili u klupe, poštujući sve mere opreza.
– Mogu da pohvalim način organizacije nastave u vreme pandemije, jer smo od škole dobijali besplatne brze testove na korona virus, a obaveza je bila da se dva puta nedeljno testiramo. U koledžu imamo elektronski uređaj za merenje temperature koji precizno beleži sve podatke o učeniku, vreme ulaska u školu i visinu temperature, a i nošenje maski je obavezno. Takav način organizacije je pokazao da u školi nije bilo moguće zaraziti se, a izuzetno mali broj đaka koji je imao koronu, virus je dobio van škole – dodaje.
Izostanak iz škole je moguć pod strogim uslovima, a za neopravdani – posebne sankcije
Upoređujući “naš” i “njihov” obrazovni sistem, nakon deset godina provedenih u đačkoj klupi u Beogradu i dve na Oksfordu, Mila primećuje ogromne razlike.
– Počevši od broja učenika u razredu, odnosu prema školi, profesorima, nastavi, obavezama, pa sve do suštinske razlike u obrazovnom programu. Ono što je najveća, a verovatno i najznačajnija razlika, to je potpuno drugačiji sistem obrazovanja, možda najpribližniji onom koji je bio 80-ih godina kod nas, usmerenom obrazovanju, kada su se školovali naši roditelji. Već nakon osnovnog obrazovanja, u Britaniji se đaci opredeljuju prema oblastima interesovanja za dalje školovanje i tu se pravi prva selekcija mladih. Neki od njih idu u stručne škole za brzo osposobljavanje za rad, a oni koji se opredele za koledž i Univerzitet, prave izbor predmeta koje će proučavati prema svojoj vokaciji. Za razliku od našeg obrazovnog sistema, opterećanog nebrojenim predmetima, koji se površno proučavaju i na kojima svi profesori insistiraju, u koledžima se veoma stručno, detaljno i odgovorno uče oni predmeti koje je đak izabrao i kojima u budućnosti želi da se bavi – svedoči Mila.
U razredima je manji broj učenika nego kod nas, pa profesori imaju mogućnost da se posvete svakome od njih.
– Napredovanje đaka se prati na dnevnom nivou sa velikim brojem zadataka, eseja, radova koji se moraju uraditi na vreme i dostaviti profesorima. To je poput domaćih zadataka kod nas, s tom razlikom što su ovde obavezni i što krajnja ocena i mišljenje profesora zavisi od njihovog kvaliteta. Izostajanje sa časova je nemoguće, sem u slučaju ozbiljnije bolesti i zvanične potvrde doktora, i povlači nemogućnost izlaska na ispite, ponavljanje godine ili isključenje iz škole. Takođe, svaki učenik ima svog mentora sa kojim razgovara o školovanju, problemima koje ima, planovima za budućnost, koji ga usmerava i pomaže u ostvarenju postavljenih ciljeva – kaže Mila.
Kako se srednjoj školi bliži kraj, svesna svojih želja i mogućnosti, Mila je i na univerzitet morala da se prijavi godinu dana ranije.
– To je prava noćna mora. Slična je procedura kao i za upis koledža, sa dostavljanjem svih mogućih svedočanstava, potvrda i dokaza o školskim uspesima, preporukama profesora, zvaničnom mišljenju škole o učeniku, pismu kojim treba da dokažemo zašto smo mi baš ta posebna osoba za određeni fakultet i šta će fakultet dobiti više time što će baš nas primiti, a ne nekog drugog studenta. Obaveza je da se aplicira na nekoliko fakulteta koji, nakon detaljne analize dokumentacije, odgovaraju učeniku da li je primljen i pod kojim uslovima. To znači da fakultet postavi kriterijume učeniku, neophodne ocene na završnim ispitima, i ukoliko se ti zahtevi ostvare, učenik tek tada može da upiše željeni fakultet. Konkurencija je velika, zahtevi ogromni, kriterijumi strogi i izuzetno je teško upisati prestižan fakultet u Britaniji – kaže.
Imala je, kaže, tu sreću da su je kao budućeg studenta preliminarno prihvatili fakulteti u Bristolu, Mančesteru, Šefildu, ali da se još uvek nada pozitivnom odgovoru sa Brajtona i Kembridža na koje je, takođe, aplicirala.
– Sada predstoji ozbiljan rad da se ostvare postavljeni zahtevi fakulteta, kako bih iduće godine mogla da upišem fakultet. Naravno, najbolji – spremna je Mila.
Nema “kampanjskog” učenja
– Sem planiranja i dobrog organizovanja vremena, jedino je važno pridržavati se tog rasporeda, jer su ovde škloske obaveze minutno raspoređene, počev od predavanja koja su tokom celog dana, do dostavljanja završenih zadataka profesorima u tačno određeno vreme. Učenje je permanentan proces jer svaki učenik svakodnevno učestvuje u nastavnom procesu, kroz razgovor, diskusiju, analize teme, tako da se mora biti spreman za svaki čas svaki dan. Kampanjsko učenje ovde je nemoguće, što čini da se ovde više, odnosno, redovnije uči nego u Srbiji. Pored učenja i školskih obaveza, mene ovde čekaju brojne obaveze kojih je većina mladih u Srbiji pošteđena, a to su brojni poslovi svakodnevnog života. Pošto živim sama u studentskom domu, imam dodatne obaveze nabavke potrebnih namirnica, pripreme hrane i kuvanja, čišćenja i sređivanja sobe i zajedničkih prostorija, pranja i peglanja veša, što sve čini da ostaje manje vremena za druženje i izlaske. Osim toga, svi učenici su veoma ambiciozni i posvećeni svojim ciljevima, a izlasci tokom radne nedelje nisu uobičajeni. Vikendom odlazimo na izlete, piknike i planiramo večernje izlaske i druženje – opisuje Mila.
“Za Srbiju sam uvek vezana, ali želim da spasem svet”
Kako je oduvek pokazivala afinitet prema izučavanju društvenih nauka – istorija, sociologija, psihologija, filozofija, etnologija, strani jezici i književnost i međunarodni odnosi su oblasti sa kojima se budi i ide na spavanje.
– Trenutno sam na programu edukacije iz humanističkih nauka, sa težištem na sociologiji, psihologiji i međunarodnim odnosima. Možda je prerano da sada planiram čime bih se bavila u budućnosti, s obzirom da je polje mojih interesovanja veoma široko, od uticaja klimatskih promena, preko teške situacije u vezi sa migrantskom krizom u svetu, ogromnih razlika između bogatih i siromašnih zemalja, nedostojnog i neravnopravnog položaja žena u pojedinim državama, pa sve do medijskog promovisanja najznačajnijih pitanja u vezi sa budućim razvojem čovečanstva. Za sada jedino znam da želim da steknem najviše obrazovanje na nekom od najkvalitetnijih fakulteta na svetu i da se priključim aktivnostima međunarodnih organizacija koje su usmerene na osnaživanje i razvijanje društvenih, socijalnih, političkih i kulturnih aspekata zemalja i naroda. Kuda će me putevi na misiji “spasavanja sveta” odvesti, ostaje da vidimo. A za Srbiju sam uvek, bilo da sam u njoj ili u nekom drugom delu sveta – zaključuje mlada i ambiciozna Mila.