Vesti21.11.2021. 02:45

Foto: Shutterstock

Iako su zbog pandemije osmaci veći deo nastave pohađali na daljinu, ovo je po bodovima bila najuspešnija generacija malih maturanata.

Podaci iz najnovijeg, ali i svih prethodnih, izveštaja Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (ZVKOV) o rezultatima završnog ispita za kraj osnovnog obrazovanja govore da je ove godine drastično povećan broj ispitnih pitanja zatvorenog tipa, u kojima se od učenika očekuje da obeleže jedno ili više tačnih rešenja među nekoliko ponuđenih. U svega devet od ukupno 60 zadataka na sva tri maturska testa – iz srpskog, matematike i na kombinovanom – zahtevalo se da đaci napišu kraći odgovor, odnosno navedu postupak rešavanja. Zahvaljujući tome osmacima je, kao što se i očekivalo, bilo jednostavnije i manje vremena potrebno da testove urade. Pritom se, neočekivano, dogodilo da su po prosečnom broju osvojenih poena ove godine mali maturanti ostvarili znatno veći uspeh nego sve prethodne generacije učenika koje su polagale maturu za završetak osmoletke.

Ubedljivo najbolji rezultat zabeležen je iz matematike (12,5 bodova) i na kombinovanom testu (14,82 boda), a skor od 13,37 bodova, koliko su od mogućih 20 poena osmaci u proseku osvojili iz srpskog jezika u junu ove godine, samo je za deseti deo boda lošiji od najboljeg rezultata na ovom testu otkako je završni ispit obavezan za kraj osnovnog obrazovanja. Taj se zaključak ne navodi u zvaničnom izveštaju, ali ga nameće uporedna analiza svih oficijelnih rezultata završnog ispita koje je do sada objavio ZVKOV.

Ključ uspeha po bodovima najuspešnije generacije maturanata osmoletki, koja je zbog epidemijskih neprilika u završnom razredu više učila na daljinu nego u školskoj učionici, sva je prilika, krije se u dominaciji zadataka zatvorenog tipa u testovima. Ne tvrdi se to tim rečima u novom izveštaju, već se kao i ranijih godina pominje da ovakvi zadaci s višestrukim izborom „pružaju učenicima veću mogućnost pogađanja (nezavisno od ishoda)”.

Konstatuje se da je „u testu iz matematike bilo više zadataka otvorenog tipa nego u druga dva testa, što je moglo uticati na učenička postignuća”. Tvorci novog izveštaja ukazuju da je vidljivo prosečno povećanje uspešnosti učenika na završnom ispitu u junu ove u poređenju s prethodnom godinom. Napominju da treba imati u vidu da se školska 2020/2021. godina odvijala u posebnim uslovima pandemije kovida 19, koji su diktirali promenu organizacije nastave i učenja i uvođenje nastave na daljinu.

– Takvi uslovi su doveli do redukcije određenih delova gradiva. Shodno tome, ispitni zadaci su prilagođeni kako po sadržaju tako i po formi, na način da su testovna pitanja „otvorenog” tipa bila prevedena u zadatke s ponuđenim odgovorima, gde god je to bilo moguće. U tom smislu moguće je da je povećana prosečna uspešnost učenika u ovoj godini mogla biti posledica drugih faktora, a ne nužno povećanja kvaliteta nastave – ocenjuju nadležni.

Od ove generacije osmaka, desete zaredom koja je polagala malu maturu, zahtevalo se da na testu iz srpskog dopišu svega tri kraća odgovora i da rukopisom predoče kako su došli do tačnih rešenja u samo šest matematičkih zadataka. Svi ostali zadaci na ova dva testa i kompletan kombinovani po strukturi bili su zatvorenog tipa. U kojoj meri je to doprinelo upadljivo boljim rezultatima malih maturanata, ne procenjuje se u najnovijem zvaničnom izveštaju. Međutim, da nesumnjivo doprinosi, može da se nasluti i na primeru iz juna 2016. godine, kada su osmaci pokazali najoskudnije znanje matematike, s prosečno ostvarenih 8,6 od mogućih 20 bodova. To je, uzgred, najlošiji rezultat od svih do sada ostvarenih na bilo kom testu sa završnog ispita otkako je ova provera znanja obavezna. Na tom debaklu iz matematike bila su samo dva zadatka „na zaokruživanje” dok je u 18 trebalo napisati ispravan postupak i rešenje. Iste 2016. godine osmaci su najbolje uradili test iz srpskog – sačinjen isključivo od zadataka zatvorenog tipa, osvojivši 12,88 poena u proseku.

Da broj zatvorenih pitanja blagotvorno utiče na postignuća učenika, može se zaključiti i osnovu prosečnog broja poena koje su osmaci zavredeli na prvom kombinovanom testu 2014. godine, kada je on postao treći obavezan deo male mature. Tadašnji mali maturanti najbolje su uradili upravo kombinovani test, sačinjen isključivo od zadataka zatvorenog tipa. To se na nacionalnom nivou ponovilo ove godine. Opet su osmaci najuspešniji bili na testu bez zadataka u kojima treba smisliti i dopisati tačan odgovor, to jest kombinovanom. Tezu da se đaci najslabije snalaze na testovima s najvećim brojem zadataka otvorenog tipa potvrđuju i konstantno najlošija postignuća osmaka iz matematike. Eto, ove godine đaci su iz matematike osvojili više bodova nego ijedna generacija ranije, a na tom testu su imali čak 14 zadataka zatvorenog tipa, što je više nego ikada pre.

Testovi po standardima uprkos epidemijskim okolnostima

Pred polaganje male mature minulog juna, tragom vesti iz prosvetnog vrha da će zadaci na završnom ispitu biti lakši, „komplementarni onome što su deca u procesu sticanja znanja imala kao obrazovni sadržaj i u periodu od jedne i po školske godine u vanrednim okolnostima” jedino je „Politika” precizirala da će rešavanje testova učenicima olakšati veći broj pitanja s ponuđenim odgovorima. Podsetili smo tada da se ispitna pitanja, po pravilu, uvek kroje prema propisanim standardima za kraj osnovnog obrazovanja, tako da proveravaju ključna znanja koja učenici treba da ponesu iz osmoletki u dalje školovanje i život.

Sada i zvanični izveštaj o rezultatima završnog ispita održanog u junu ove godine potvrđuje da su ovogodišnji maturski testovi gotovo identični onima iz ranijih godina kada je reč o zastupljenosti zadataka po oblastima iz srpskog jezika i matematike, odnosno po predmetima na kombinovanom testu. Takođe, prema izveštaju, struktura ovogodišnjih ispitnih kombinacija skoro je potpuno ista onima odranije i u pogledu zadataka kojima se procenjuje da li su i u kojoj meri đaci dosegli osnovni, srednji ili napredni nivo znanja.

 

Izvor vesti: Srbija Danas/Politika