Šta to deca uče na građanskom: Deca ne vole pojedine teme, a još uvek tinja problem između “verujućih” i “neverujućih”

Oko 34 odsto učenika osnovnih i srednjih škola pohađalo je građansko vaspitanje u školskoj 2020/21. godini, pokazuju podaci Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV). Tek svaki pet učenik od prvog do četvrtog razreda osnovne škole opredelio se za ovaj izborni program, dok je taj broj dupliran u starijim razredima osnovne i u srednjoj školi.

Posmatrajući po tipu naselja, prednjače deca iz gradske sredine (36 odsto), u odnosu na prigradske i seoske (21 odsto), a podaci po školskim upravama svedoče da je najmanji broj đaka izabrao građansko u Valjevu (18 odsto), a najviše u Zaječaru (50 odsto). U prestonici je oko trećina učenika ide na građansko vaspitanje.

Ovi podaci obelodanjeni su prilikom nedavnog predstavljanja rezultata istraživanja, prikupljenih u procesu praćenja kvaliteta nastave ovog izbornog programa koje sprovodi ZUOV, uz podršku Nacionalne asocijacije nastavnika/ca građanskog vaspitanja i saradnika/ca. U istraživanju je 111 nastavnika i 85 učenika iz 47 gradova u Srbiji iznelo svoje viđenje statusa građanskog vaspitanja, kao i novih programa u osnovnim školama i gimnazijama.

Istraživanje je sprovedeno u okviru Zajedničkog regionalnog projekta „Dijalog za budućnost“ koji sprovodio Unicef, UNDP i UNESCO. Da javnost ne prepoznaje ili malo poznaje značaj koji građansko vaspitanje ima u obrazovanju učenika saglasno je 77 odsto nastavnika. Oni su, međutim, podeljeni u proceni koliko su roditelji naklonjeni građanskom vaspitanju, pa tako 55,8 odsto smatra da roditelji nisu upoznati sa značajem i vrednostima ovog predmeta za učenike.

Foto: Shutterstock

Za razliku od svojih roditelja, 67,8 odsto đaka smatra da su učenici prilično ili veoma dobro poznaju šta mogu dobiti od građanskog vaspitanja. Nastavnici su podeljeni i kada je reč o njihovim uverenjima kako Ministarstvo prosvete i drugi zaposleni u školi vrednuju građansko vaspitanje. Oni ocenjuju da uprava škole više vrednuje građansko od drugih aktera u obrazovanju, dok se stručni saradnici prepoznaju kao ključno uporište podrške za nastavnike ovog predmeta.

Kada je reč o motivima koji utiču na opredeljenje učenika za pohađanje građanskog vaspitanja, istraživanje je pokazalo da je status programa u lokalnoj zajednici uslovljen odnosom koji građani imaju prema konceptu ljudskih prava, demokratije i vrednosti koje se promovišu kroz građansko vaspitanje. U manjim sredinama veći je uticaj crkve, prisutnija je podela na „verujuće“ koji biraju veronauku i „neverujuće“, koji biraju građansko. Na percepciju važnosti programa utiče i činjenica da je program izborni i da se ne ocenjuje.

Kao mogući razlozi zbog kojih se broj učenika koji biraju građansko povećava sa uzrastom, istraživači navode to što učitelji favorizuju veronauku iz ličnih ubeđenja ili da bi smanjili obaveze koje prema programu, ali i činjenicu da je veći uticaj roditelja na odluku, što su učenici mlađi. Ovaj nalaz potvrđuju đaci koji su učestvovali u istraživanju, koji kažu da na odluku u nižim razredima utiču učitelji direktno ili preko roditelja, odnosno da odluku češće odnose roditelji, a njihov uticaj se smanjuje kako učenici rastu.

Kada je reč o sadržajima koji su obuhvaćeni novim programima, gimnazijski profesori iznose utisak da su teme aktuelne i atraktivne učenicima, ali da lična interesovanja nastavnika utiču na izbor tema/sadržaja koje će obrađivati tokom školske godine. Smatraju da je predviđeni broj časova dovoljan da se programi uspešno realizuju u redovnim okolnostima, posebno u korelaciji sa drugim predmetima.

Nastavnici su posebno zadovoljni tematskim oblastima koje se obrađuju u drugom razredu gimnazije: Svi različiti, a svi ravnopravni, Mediji za građane i građani za medije i Bezbednost mladih, dok, s druge strane, misle da su određene teme previše “bombastične“ i kompleksne za učenike. Prema njihovom mišljenju, Globalizacija nije primerena učenicima prvog razreda gimnazija, Mir i pretnje miru đacima trećeg razreda, a Soci-ekonomska prava maturantima gimnazija. Takođe, ove teme se navode i kao najizazovnije za nastavnike, te je za njihovu relizaciju potrebna dodatna podrška i obuka.

Foto: Shutterstock

Srednjoškolci koji su učestvovali u istraživanju kao najinteresantnije navode teme bezbednost mladih (sa posebnim fokusom na nasilje, ali i bezbednost u saobraćaju) i ljudskih prava i diskriminacija, dok su manje zainteresovani za sadržaje koji se tiču medija, globalizacije, demokratskog društva i građanskog aktivizma i prava na zdravu životnu sredinu. Kada je reč o nastavnicima koji građansko vaspitanje predaju od petog do osmog razreda, oni su više upoznati i zadovoljniji novim programima od kolega iz gimnazija.

Prema njihovom viđenju, novi programi su konkretniji, interesantniji i podsticajniji i za nastavnike i za učenike i uvode pojmove i oblasti koje se smatraju veoma važnim za dostizanje ishoda koji su predviđeni programom. Posebno pohvaljuju pristup u izradi programa, takozvani spiralini kurikulum, koji omogućava da se četiri ključne oblasti (ljudska prava, demokratsko društvo, procesi u savremenom društvu i društveni aktivizam) obrađuju tokom celog ciklusa obrazovanja, tako što se proširuju i produbljuju.

Nastavnici koji predaju u osnovnoj školi visoko vrednuju oblasti koje se tiču ljudskih prava, zatim poglavlje u kome se obrađuju teme kao što su identiteti i sukobi i nasilje, upotreba i zloupotreba interneta i mobilnih telefona. Međutim, teme iz oblasti Demokratsko društvo koje se tiču podele i nivoa vlasti, političkih stranaka, odnosa pozicije i opozicije, rada skupštine trećina nastavnika preskače u sedmom razredu. Iako to pravdaju nedovoljnim interesovanjem učenika, istraživači su stekli se utisak da nastavnici imaju otpor i otklon ka ovim temama, doživljavajući ih kao „previše političke“. Nastavnici navode da im je potrebna dodatna podrška i obuka za relizaciju ovih tema, navodeći da i sami nemaju dovoljno znanja kako da ih približe đacima.

Učenici od petog do osmog razreda kao značajne i upečatljive teme navode toleranciju, prihvatanje različitosti, rešavanje sukoba i veštine komuniciranja u grupi i prihvatanja različitih mišljenja, diskriminaciju, u kontekstu prepoznavanja mehanizama diskriminacije, prepoznavanja osetljivih grupa i reagovanje u situacijama diskriminacije, kao i bezbednost mladih. Upečatljivo je da navodeći časove i sadržaje kojih se sećaju učenici uvek opisuju način kako je obrađena tema. Stiče se utisak da je način kako ih je nastavnik podsticao da diskutuju i suočavaju se određenim temama doprinosi sticanju znanja i veština. Takođe, đaci često ističu da je timski rad i saradnja novina koju su časovi građanskog doneli i određuju se prema tome da li im je rad u timu bio izazovan ili ne, navodi se u istraživanju.

Foto: Shutterstock

Nastavnici procenjuju da se najviše ostvaruju sledeći ishodi programa: svest o svojim pravima i odgovornosti (61,1 odsto), tolerancija na otvorenost i različitost (48,9 odsto), saradnja i timski rad, kritičko promišljanje i sagledavanje različitih fenomena u društvu (42 odsto). S druge strane, najteže se postiže ishod koji se odnosi na podsticanje na učešće – jačanje veština i spremnost da se aktivno deluje na probleme u zajednici i da se utiče na promenu/ rešavanje problema, potom aktivno učešće u procesu života i rada škole i donošenju odluka koje se tiču dece/mladih.

Iz ugla đaka, svest o svojim pravima i odgovornostima, tolerancija i otvorenost ka različitosti i veštine konstruktivne komunikacije su ishodi koji se najviše postižu kroz nastavu građanskog vaspitanja, a najteže osetljivost na potrebe pojedinca i zajednice, razvoj odgovornog ponašanja prema okruženju i aktivno učešće u procesu života i rada škole i donošenju odluka koje se tiču dece/mladih.