Vesti09.11.2021. 09:08

Foto: Nick Dentamaro/Brown University

Manfred Štajner je imao uspešnu i produktivnu karijeru lekara, pomažući generacijama studenata medicine da što više nauuče o hematologiji. Ipak, sve vreme je razmišljao o svojoj želji da studira fiziku. Sa svojih 89 godina, konačno je ispunio svoj san i stekao diplomu doktora nauka iz oblasti fizike na Univerzitetu Braun.

-Ovo je moj treći doktorat, ali ovaj zaista mnogo cenim. Cenim to što sam uspeo da ga završiom i to u ovim godinama. Sada sam zaista na vrhu sveta – rekao je Štajner, koji uskoro puni 90 godina, u intervjuu za NPR.

Ljubav prema fizici zavladala je u ranom detinjstvu

-Uvek sam imao taj san: Bože, jednog dana bih želeo da postanem fizičar – rekao je Štajner za NPR.

Štajner je odrastao u Beču i svoj austrijski naglasak je zadržao celog svog života.

– Moji studenti u Braunu su uglavnom govorili da ja pričam kao Terminator.

Kada se završio Drugi svetski rat on je bio tinejdžer i već je tada bio fasciniran fizikom, ali je ipak poslušao savet porodice i odlučio se za studije medicine. Ipak, strast prema fizici nikada nije prestala.

-Kada sam ranih 50-ih bio student medicine, umeo sam da se ušunjam na Institut za fiziku koji je bio veoma blizu Medicinskog fakulteta i da slušam neka tamošnja predavanja jer sam bio veoma zainteresovan za kvantnu fiziku, posebno što je kvantna fizika bila novina u to vreme- rekao je Štajner.

Upitan šta je to u fizici u čemu uživa, brzo je odgovorio:

-Preciznost. Uvek sam bio oduševljen time što se zakoni koji važe za kvantnu fiziku gde govorite o rastojanjima u femtometrima (ili kvadrilionitom delu metra) primenjuju i u astronomiji sa svetlosnim godinama. Ipak, zakoni fizike su bili potpuno isti, podržavajući ova dva ekstrema, a ta preciznost me je uvek fascinirala. Uvek sam voleo i matematiku koja je neka vrsta jezika fizike. U medicini ima previše promenljivih, previše nepreciznosti, ali zadovoljan sam i tim delom života – rekao je.

Štajner je u SAD ostvario uspešnu karijeru u medicini, a kada se trajno iz Beča preselio u SAD, usredsredio se na medicinu i hematologiju i sticao znanja na Univerzitetu Tafts i na MIT-u. Onda je postao profesor na Braun univerzitetu i bio je na čelu Odeljenja za hematologiju na Medicinskom fakultetu Univerziteta. Tek kada je otišao u penziju i završio s medicinom 2000. godine, Štajner je konačno mogao da se posveti fizici i počeo je da pohađa predavanja na MIT-u.

-Morao sam da prođem kroz dosta časova fizike na MIT-u pre nego što mi je bilo dozvoljeno da počnem osnovne studije. Prebacio sam se na Braun univerzitet da bih skratio put od kuće do fakulteta. Studije su tekle sporo, imam unučiće i želeo sam da provodim vreme i sa porodicom, a bilo je i zdravstvenih problema. Trebalo je dosta vremena. Bilo je i veoma ozbiljnih zdravstvenih problema u međuvremenu. Ali srećom sam sada ovde i te probleme sam prevazišao – rekao je.

Pošto je ispunio svoj san i postao fizičar, Štajner je rekao da ne žali što je veći deo života proveo u akademskoj medicini.
-Bio sam pomiren s činjenicom da nisam mogao da se bavim fizikom i pokušavao sam da izvučem najbolje što sam mogao od medicine, te sam sprovodio istraživanja. Volim istraživanja. Mladi, ako imaju san, treba da ga slede. Ne odustajte! Ako baš ne ide, mogu da se prebace na nešto drugo. Ali prvo sledite svoj san – istakao je on.

Fizičari koji su radili sa Štajnarom su rekli da je njegovo najnovije dostignuće inspirativno i ohrabrujuće. Što se samog Štajnera tiče, on radi na objavi verzije svoje disertacije koja ima više od 150 strana i želi da nastavi sa svojim istraživanjem.

-Voleo bih da nastavim dok god moj um kaže da je to ok. Uradiću neke studije iz teorijske fizike. Ne treba mi laboratorija, samo kompjuter i papir i olovka – rekao je Štajner.

Izvor vesti: Srbija Danas