Rečenice koje nastavnici nikada ne treba da čuju od roditelja: Ovako ćete detetu pomoći, samo se pridržavajte pravila
Foto: Shutterstock Inicijalni testovi imaju svoju svrhu. Oni služe nastavnicima i učiteljima da na početku školske godine provere znanje svojih đaka, da vide šta su iz prethodne godine dobro naučili i upamtili, a gde su slabe tačke na koje se treba vratiti. Inicijalni testovi se, po pravilu ne ocenjuju, ne beleže, već služe kao smernica učitelju za dalji rad.
Nedavna situacija u razredu osmogodišnjeg nećaka urednice “Zelene učionice” Aleksandre Cvjetić podstakla ju je da napišem tekst o tome.Na početku školske godine roditelji su, na osnovu nečeg što je učiteljica rekla (recimo, da ne nose sutradan udžbenik i svesku iz matematike ili tako nešto) zaključili da to znači da deca imaju inicijalni test. Naravno, povela se odmah diskusija na Vajber grupi o tome – da li jeste ili nije? Dogovorili su se da jedna mama učiteljici napiše poruku i pita – da li deca sutra imaju inicijalni test?
-Nije praksa da najavljujemo, ali kad ste već pitali, imaju. Ali to nije test koji se ocenjuje, to je smernica za mene– odgovorila je učiteljica, a ova mama prenela ostalim roditeljima u grupi.
-Zamišljam moju mamu, pre skoro 30 godina, kako zove učiteljicu uveče na kućni telefon i pita da li sutradan imam test. I kako, kao u Lajanju na zvezde, to isto radi još 25 ostalih roditelja. Jesmo li u toj meri izgubili dodir s realnošću? – pita se Cvejić i dodaje:
-Ta situacija podstakla me je da napišem mali vodič za roditelje, spisak stvari koje je, ako žele dobro svojoj deci, ZABRANjENO da kažu učiteljici.
Kod kuće sve zna
Vreme menja sve osim ove rečenice. Roditelji su je izgovarali i pre 30 godina i danas. Kod kuće sva deca znaju, ali u školi, pošto je učiteljica strašna, ne ume s njim, on ne pokaže to svoje znanje. Dragi roditelji, ovo jednostavno nije tačno. Dete urednog razvoja koje je provežbalo i savladalo gradivo, vrlo retko ili nikad neće imati problem da to i pokaže.
Foto: Shutterstock
Molim vas da moj M ne sedi sa L
Raspored sedenja, bez obzira na vaše preferencije, ipak pravi učitelj. To je deo njegovog posla, kao i način na koji predaje lekcije, piše pripreme, pravi kontrolne zadatke. Ako vaše dete zaista ne treba da sedi s nekim, onda će učiteljica to primetiti i razmestiti ih. Ali nije vaše da to tražite.
Zašto je on dobio četiri kad je imao isti broj tačnih kao taj i taj koji je dobio pet?
Iako je mala šansa da je učitelj na dva kontrolna sa istim brojem bodova dao različite ocene bez razloga, to nije nemoguće. Ali svakako nije vaš posao da isterujete pravdu. Otkud uopšte znate koliko bodova ima neko drugi i zašto se za to raspitujete? Vaše je da naučite dete da ljubazno reaguje ako primeti grešku ili nepravdu, ali ne da to radite vi za njega.
On je natprosečno inteligentan, vi ćete to već videti
Verovali ili ne, jedva 5% dece je zaista nadareno. I gle čuda, skoro svaki roditelj veruje da je baš njegovo dete u tih 5%. I premda svako dete zaista nosi talenat za nešto, ako bi svaki od 25 roditelja iz razreda zahtevao od učitelja da se posebno posveti talentu njegovog deteta, da ga neguje i razvija, šta mislite, koliko bi on zaista mogao da uradi? Naše škole nisu idealne. Odeljenja broje duplo više đaka nego što bi trebalo za optimalan rad, programi nisu prilagođeni vremenu u kom deca žive. Ako želite da razvijate talente svoje dece imate dva načina – da stanete uz učitelje i pomognete da se obrazovni sistem promeni ili da sami razvijate talente svoje dece.
On je kod kuće miran, ne znam šta se dešava u školi
Jednom sam negde pročitala da su roditelji dece koja su anđeli van kuće, a đavoli u kući, oni koji su odradili najbolji posao. Zapravo je potpuno u redu da dete kod kuće ne bude mirno jer je to njegova sredina i treba da ima određenu slobodu, a ne strah. Ne očekujemo ni da u školi budu bubice, ali je poštovanje reda na času nešto čemu decu moramo da naučimo zajedno. Ako ih od prvih dana ne učite društveno-prihvatljivom ponašanju u različitim situacijama, malo je toga što se u školi može uraditi.
Foto: Shutterstock
Imajući u vidu da roditelji ne mogu biti objektivni kad je njihovo dete u pitanju, većina učitelja preko ovakvih izjava prosto pređe bez mnogo komentara. S druge strane, ono što sebi, kao roditelji ne smete da dozvolite je da učitelje zivkate i šaljete im poruke kako biste proverili šta je za domaći, kad imaju kontrolni i nose li opremu za fizičko sutra. Nikada, ni u jednoj situaciji, ne govorite sa nepoštovanjem o učitelju svog deteta dok vas dete sluša. Isto tako, ako vam učitelj, pred detetom saopšti da je nastao problem zbog nečeg što je vaše dete uradilo, nikad i nikako se u tom trenutku detetu ne obraćajte s pitanjem “Da li je to istina?”. Time ste pokazali da učitelju ne verujete, već čekate da dete potvrdi priču.
-Mnogo je grešaka koje nesvesno pravimo dok nam deca rastu. Te greške nekad deluju sitno i nevažno, nekad ih uopšte ne primećujemo, a zapravo mogu da odrede i promene mnoge stvari. Zato, promenite bar ono što znate da možete. Ovaj tekst može biti dobar početak… – poručuje Aleksandra Cvejić.
