Do 2030. godine velike promene u srpskom obrazovanju: Postavljena jasna pravila, poseban akcenat na ranom školstvu
Foto: Shutterstock Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić izrazio je zadovoljstvo rezultatima koji su u oblasti obrazovanja postignuti u proteklih godinu dana, kao i zbog toga što je te napore prepoznala i podržala Evropska unija.
Na današnjoj sednici Međuministarskog saveta za praćenje i usmeravanje sprovođenja reforme u oblasti obrazovanja, istaknuto je da Evropska komisija pozdravlja novu Strategiju razvoja obrazovanja do 2030. godine i nameru da se osigura nastavak reformi u Srbiji.
Ministar Ružić je podsetio da su status i tok reforme obrazovanja u Srbiji i tokom prethodnih godina dobijali pozitivnu ocenu Evropske unije, saopštilo je resorno ministarstvo.
-To je potvrđeno i uspešnom realizacijom najvećeg dela aktivnosti koje su planirane i podržane iz sredstava takozvane Sektorske budžetske podrške, kao modaliteta Instrumenta pretpristupne pomoći Evropske unije, koji je i osmišljen tako da osnaži upravo sistemski pristup realizaciji strateških ciljeva- rekao je Ružić.
Foto: Tanjug/Jadranka Ilić
On je izrazio zahvalnost EU zbog podrške Srbiji u realizovanju sistemskih reformi u oblasti obrazovanja u proteklom periodu.
-Uveren sam da će tekući programski period, IPA 3, do 2027. godine, biti obeležen još boljim rezultatima, naročito imajući u vidu kvalitetne osnove koje postavlja nova strategija obrazovanja, ali i ostale nacionalne strategije koje sada čine jedan koherentan okvir, definisan našim Zakonom o planskom sistemu – rekao je ministar.
Ambasador EU u Srbiji Emanuele Žiofre čestitao je na rezultatima koje je Srbija postigla u oblasti obrazovanja, a koje su navedeni u godišnjem izveštaju u procesu pridruživanjaa Srbije EU. On je ocenio da je ovo važan tranzicioni period za Srbiju i kao primer uspešnih reformi naveo modernizaciju kurikulama u osnovnim i srednjim školama, Nacionalni okvir kvalifikacija, kao i proces digitalizacije nastave.
Na skupu je istaknuto da je fokus Ministarstva u prethodnom periodu bio usmeren na digitalizaciju procesa učenja i prilagođavanje nastave uslovima izazvanim pandemijom virusa KOVID-19.
Žiofre je čestitao na aktivnom učešću Srbije u projektima kao što su Erazmus i Horizont 20/20. Ambasador je podsetio da je ovo četvrti sastanak i ocenio da predstavlja primer dobre prakse u razmeni stavova, kao i dobar primer kontinuiranog dijaloga.
Foto: Tanjug/Jadranka Ilić
On je naveo da je potrebno da Srbija nastavi da radi na ključnim pitanjima kao što je sistemska podrška deci iz ranjivih kategorija i da je potrebna dodatna podrška i fokus na ranom obrazovanju.
Žiofre je dodao da su potrebni dalji napori u kontekstu uspostavljanja koherentnog informacionog sistema koji će uključivati i međunarodne indikatore i postizanje pune usklađenosti mehanizma obezbeđivanja kvaliteta u visokom obrazovanju sa preporukama Evropske asocijacije za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju (ENQA). Ambasador je, takođe, pozdravio učešće civilnog društva i međunarodnih partnera u današnjem dijalogu.
Na današnjem skupu, između ostalih govorili su i ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, ministarka za rad i zaapošljavnje i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavćević, ministar omladine i sporta Vanja Udovičić, kao i predstavnici drugih ministarstva, dodaje se u saopštenju.
Međuministarski savet je telo koje je u Republici Srbiji uspostavljeno radi efektivne koordinacije, na najvišem nivou, svih aktivnosti potrebnih za uspešno i celovito sprovođenje obrazovne reforme, odnosno realizacije strateških ciljeva Ministarstva, definisanih pre svega Strategijom razvoja obrazovanja i vaspitanja u Srbiji do 2030. godine, koja je usvojena u junu ove godine.
