Nova zgrada Fakulteta primenjenih umetnosti na staroj adresi: Kultno mesto se vraća umetnicima
Foto: Profimedia Privremeni školski objekat podignut na mestu nekadašnjeg hotela „Kragujevac” u Karađorđevoj ulici 15, koji od 1960. godine koristi Fakultet primenjenih umetnosti, biće srušen da bi na toj lokaciji bilo sagrađeno moderno zdanje za studente primenjene grafike, primenjenog slikarstva i primenjenog vajarstva, ali i objekat koji će biti dostupan široj javnosti.
Naći će se u dobrom društvu – sa njegove desne strane, na mestu gde je nekada bila Đumrukana, carinarnica, planirano je novo zdanje za Ansambl narodnih igara i pesama Srbije „Kolo” sa kolsko-pešačkom stazom između njih, a na parceli sa leve strane Fakulteta primenjenih umetnosti trebalo bi da bude stepenište i vertikalno šinsko vozilo – kosi lift, pešački pristup podzemnim etažama budućeg objekta gradske galerije i pristup jednom od najvećih i najreprezentativnijih laguma na padini Kosančićevog venca.
Parcela od oko 2.500 kvadratnih metara pripada najsloženijem i najatraktivnijem prostoru Beograda koji svedoči o kontinuitetu postojanja urbanog naselja od rimskog perioda do danas i zato pred učesnicima arhitektonsko-urbanističkog konkursa za idejno rešenje zgrade Fakulteta primenjenih umetnosti nije jednostavan zadatak – da na placu oblikuju jedan ili više objekata tako da formiraju jedinstvenu arhitektonsko-funkcionalnu celinu i ne naude ličnoj karti Beograda – Kosančićevom vencu, prostorno kulturno-istorijskoj celini od velikog značaja.
Kako će učesnici javnog nadmetanja oblikovati novu zgradu u Karađorđevoj 15 uvažavajući nemerljivu vrednost lokacije budući da će učestvovati i u formiranju slike grada biće poznato do 28. februara 2022. godine.
Tada će žiri kojim predsedava prof. emeritus Branislav Mitrović, arhitekta, i članovi arhitekte vanr. prof. Aleksandar Vuja, prof. Maruša Zorec, Marko Stojčić i prof. Goran Čpajak, dekan Fakulteta primenjenih umetnosti, obelodaniti rezultate konkursa.
Foto: Profimedia
Nagradi fond od 40.000 američkih dolara biće raspodeljen tako da će pobedniku pripasti 20.000 dolara, drugoplasiranom 10.000, trećeplasiranom 5.000, dok su dva otkupa vredna po 2.500 dolara.
Arhitektonski konkurs za idejno rešenje nove zgrade Fakulteta primenjenih umetnosti naručila je Vlada Srbije, odnosno resorno Ministarstvo prosvete uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj, a sprovodi ga Udruženje arhitekata Srbije.
Četiri lokacije za umetnost
Osim u Karađorđevoj 15, prostorije Fakulteta primenjenih umetnosti nalaze se na još tri lokacije. U Ulici kralja Petra 4, zgradi podignutoj kao deo kompleksa Konaka kneginje Ljubice, oko 1836. godine, jesu dekanat, sekretarijat i stručne službe i odseci: primenjeno slikarstvo, konzervacija i restauracija, keramika i scenografija. U tom objektu je do 1842. godine živeo knez Mihailo Obrenović, a zdanje je danas spomenik kulture bez mogućnosti dogradnje i nadgradnje. U Ulici Kosančićev venac 29 u zgradi Rektorata Univerziteta umetnosti su: biblioteka Fakulteta primenjenih umetnosti i Odsek primenjena grafika. To zdanje je kulturno dobro, navodi se u tekstu programa arhitektonskog konkursa, i planira se dogradnja objektom sa ravnim krovom u funkciji terase, korisne površine od maksimalno 250 kvadrata.
I objekat u zvezdarskoj Ulici Slobodanke Danke Savić 21 gde su smešteni dizajn enterijera i nameštaja, industrijski dizajn, primenjeno vajarstvo, kostim, dizajn tekstila – ne menja postojeću namenu. Njegovi delovi mogu se nadograditi za po jedan sprat.
Oštećeni i srušeni
U Karađorđevoj 15 je od početka razvoja zone Savskog pristaništa u 19. veku bio izgrađen hotel „Kragujevac”, koji je u savezničkom bombardovanju 1944. godine oštećen i ubrzo po završetku Drugog svetskog rata srušen. Zdanje Đumrukane u Karađorđevoj 13 doživelo je istu sudbinu kao i prvi komšija. Od Drugog svetskog rata do danas na tim lokacijama izgrađeno je više „privremenih” objekata uključujući i zgradu u kojoj je Fakultet primenjenih umetnosti.
Njena fasada je 2015. godine „s ciljem promocije moderne umetnosti i kako bi se ublažilo sivilo Karađorđeve ulice i ulepšao njen izgled” dobila koloritan izraz. On je delo studenta poslediplomskih studija Vuka Ćuka.
