Kako razlike u obrazovanju utiču na muško-ženske odnose: Siromašni samac je najopasniji za svet
Foto: Shutterstock Muškarci i dalje zauzimaju najviše pozicije u privredi, finansijama, obrazovanju i politici, i zarađuju više od žena. Međutim, kada je reč o upisu na fakultete i uspehu na studijama, žene vode: u SAD je dostignut rekord – među studentima svih institucija visokog obrazovanja, skoro šezdeset odsto čine devojke, objavio je Volstrit džornal. Profesor Skot Galovej sa Univerziteta u Njujorku smatra da će ovaj rodni jaz u obrazovanju dovesti do krize u zasnivanju partnerskih odnosa.
Prema podacima američkog Ministarstva prosvete, na kraju školske 2020/21. godine, studije je pohađalo 59,5 odsto žena, što je više nego ikada ranije. Poređenja radi, pre pet decenija taj odnos je bio obrnut – fakultet je pohađalo 59 odsto muškaraca i 41 odsto žena. Procena je da će se u narednih nekoliko godina jaz u obrazovanju dodatno produbiti, tako da će na svakog muškarca koji stekne fakultetsku diplomu – doći dve žene. Profesor Galovej navodi da je situacija daleko ozbiljnija nego što se misli jer (po muškarce) nepovoljnu statistiku dodatno pogoršava činjenica da oni takođe učestalije napuštaju studije.
Mane studiranja, prednosti zarade
Neki autori ističu da pubertet negativnije utiče na akademski uspeh dečaka nego devojčica i da problemi sa učenjem i ponašanjem dominiraju kod jačeg pola. Istraživači društvenih nauka navode da mladići tokom školovanja nailaze na više teškoća i iskušenja – u vidu ovisnosti od video-igara, pornografije, sve učestalijeg odsustva očinske figure, slučajeva preterane dijagnoze hiperaktivnosti i potonjeg uzimanja lekova.
Foto: Shutterstock
Mnogi mladi muškarci u SAD izjavili su da su napustili fakultet ili ga nisu ni upisali jer misle da diploma nije vredna uloženog novca i truda. Takođe, mnogi žele da što pre počnu da zarađuju. Profesor Galovej smatra da je na to uticao i porast troškova studiranja – bez značajne promene u kvalitetu obrazovanja. Takođe, mladi muškarci bez diplome imaju više mogućnosti da nađu bolje plaćen posao nego žene.
Pretnja društvu
Galovej smatra da jaz između obrazovnog statusa muškaraca i žena predstavlja više od akademskog problema. On u tome vidi „egzistencijalnu pretnju društvu” jer se stvara „opasna grupa“.
-Najopasnija osoba na svetu je siromašan samac, a mi ih stvaramo previše – upozorava.
Žene sa fakultetskom diplomom ne žele za partnera muškarca koji je nema. Galovej smatra da većina nestabilnih nasilnih društava na svetu ima jednu zajedničku stvar – mlade depresivne muškarce koji nisu vezani za posao, za školu ili za partnera.
Po svemu sudeći, malo je verovatno da će se situacija promeniti. Iako žene čine 49 odsto populacije fakultetskog uzrasta, u školskoj 2021/22. godini njih 3.805.978 podnelo je prijavu za fakultet, u poređenju sa samo 2.815.810 muškaraca. U jesen 2020. godine, kada je Univerzitet u Kaliforniji u Los Anđelesu povećao broj studenata za 3.000, devet od deset tih mesta zauzele su žene. I to ne zato zato su njihove prijave bile bolje, već se jednostavno manje muškaraca prijavilo.
Konsultantkinja za upis na fakultet Dženifer Delahanti smatra da nijedan univerzitet ne želi otvoreno da se pozabavi ovim problemom iz bojazni da ne ostavi utisak negativne rodne politike.
-Konvencionalno gledište je da muškarci više zarađuju i zauzimaju više položaje – zašto bismo im dodatno pomagali da upišu fakultet? – objašnjava Delahanti. Ipak, ulozi su preveliki da bi se ignorisali, misli Delahantijeva.
Foto: Shutterstock
-Prvo, ako vam je stalo do našeg društva, i drugo, ako vam je stalo do žena, morate brinuti i o momcima. Društvo je samo po sebi bolje, a bolje je i za žene ako ga čini jednak broj obrazovanih oba pola- ističe Delahanti.
Kakva je situacija u Srbiji?
U većini evropskih zemalja žene vode po nivou obrazovanja, mada ne i u zaradama. Tu kaskaju za muškarcima za 16 odsto.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, školske 2020/21. godine upisalo se 241.605 studenata (reč je o svim visokoškolskim ustanovama i svim nivoima studija). Od toga 42,6 odsto čine muškarci, a 57,4 odsto žene.
Godine 2020. ukupno je diplomirao 41.331 student, od toga su 39,9 odsto bili muškarci, a 60,1 odsto žene. Dakle, ne zaostajemo za svetskim trendom da žene u većem procentu upisuju i završavaju fakultete.
No da li od toga imaju konkretnu korist? Iako je jednak pristup svim nivoima obrazovanja formalno postignut, rodna ravnopravnost u obrazovanju predstavlja mnogo više.
Još uvek je jedan od najvećih problema rodna segregacija obrazovnih profila, zbog čega se manje devojaka obrazuje za one najisplativije grane privrede. Žene i dalje teže dolaze do posla – pogotovo do rukovodećih pozicija, i u proseku zarađuju manje od muškaraca.
