Vesti21.10.2021. 09:19

Foto: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Tokom prethodnih pet godina obrazovni sistem Republike Srbije doživeo je veliku transformaciju i od tada je u aktivnom procesu apsolutne digitalizacije i sve to je pokazalo svoje benefite i kroz epidemiju koronavirusa u Srbiji. Uvedeni su digitalni udžbenici i učionice, a uspešno se realizuje i onlajn nastava, što je jasan pokazatelj da Srbija ide dobrim putem ka obrazovnom sitemu po meri modernog vremena i za dobrobit društva.

Osim na polju digitalizacije, prosvetni sistem ušao je u reforme poput obezbeđivanja boljeg infrastrukturnog prostora za predškolce, đake i studente i povećanje kapaciteta istih, kvalitetnije nastave, a radi se svakodnevno i na modernizovanju školskog prostora i naučnih sredstava na celokupnoj teritoriji države. Važan segment reforme obrazovnog sistema predstavlja i formiranje sistema podrške naučnika i naučnih radova, kao i potpuno implementiranje Jedinstvenog informacionog sistema prosvete, a sa ministrom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vlade Republike Srbije Brankom Ružićem razgovarali smo i o uvođenju obaveznog srednjoškolskog obrazovanja.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić je posebno istakao u razgovoru za portal Obrazovanje da će država do kraja godine započeti radove na izgradnji i dogradnji objekata predškolskih ustanova u Prokuplju, Vladičinom Hanu, Tutinu, Smederevu, Šidu i Novom Pazaru koji će obezbediti dodatna mesta za vrtićku decu.

Glavna tema u javnosti bilo je usvajanje Pravilnika Ministarstva prosvete o merama za utvrđivanje ekonomske cene programa vaspitanja i obrazovanja u predškolskim ustanovama prema kojem se podrazumeva da će roditelji koji ne dovode decu u vrtić iz “neopravdanih razloga” na kraju meseca plaćati punu cenu od 5.603 dinara, umesto kao do sada 50 odsto za dane kada dete nije bilo u vrtiću. Zbog čega je doneta takva odluka?

– Važno je da se uvek sagledaju iskustva sa terena, saslušaju ljudi koji su na prvoj liniji, i da se donese odluka koja je dobra za sve. Pravilnik je jedan od takvih odluka, budući da je bilo slučajeva da deca ne dolaze u vrtić, bez nekog objašnjenja, lekarskog opravdanja, a zadržavaju mesto i plaćaju pola cene. Pravilnik samo definiše fer odnos – ako je dete odsutno zbog bolesti i postoji opravdanje izabranog lekara, odnosno pedijatra, roditelj nema razloga da plaća punu cenu, već njenu polovinu. U slučaju godišnjeg odmora ili u slučaju izolacije zbog korone takođe se plaća upola niža cena.

 

 

Kakva je situacija sa kapacitetima vrtića sada, s obzirom na to da se poslednjih godina veoma radi na povećanju kapaciteta istih?

– Kao jedna od aktivnosti povećanja kapaciteta vrtića je i projekat koji realizujemo od 2018. godine na osnovu zajma Svetske banke, a kojim smo predvideli podizanje kapaciteta vrtića. Radimo adaptaciju ili prenamenu postojećih objekata ili izgradnju novih vrtića, kao i potpuno opremanje za pravilan dečiji razvoj. Do sada smo izgradili tri potpuno nova objekta sa kapacitetima od 210 mesta, i to u Doljevcu, Žitorađi i Sremskoj Mitrovici, dok je izgradnja objekata počela u Merošini, Kruševcu i Loznici. Do kraja godine očekujemo da započnu radovi na izgradnji i dogradnji objekata u Prokuplju, Vladičinom Hanu, Tutinu, Smederevu, Šidu i Novom Pazaru koji će obezbediti 840 novih mesta. U saradnji sa Fondacijom “Novak Đoković” radimo i adaptaciju i prenamenu postojećih prostora u više gradova.

Sve manje dece se nakon osnovnog obrazovanja odlučuje za upisivanje trogodišnjih smerova u srednjim školama. Koji su koraci Ministarstva kako bi se deci približili takvi smerovi i kako bi se za njih zainteresovali? Postoji mnogo deficitarnih zanimanja poput vozača, zidara, bravara, električara, ali deca ne žele da se školuju za ta zanimanja. Da li bi mogli ti smerovi da se modifikuju i da postanu četvorogodišnji i da se onda deci omogući da upišu četvorogodišnje programe nakon kojih bi mogli da nastave na fakultet, a opet će dobijati neophodna znanja i veštine za te poslove?

– U poslednjih desetak godina opada interesovanje za pojedine obrazovne profile u trogodišnjem trajanju, posebno u oblasti građevinarstva, tekstila, mašinstva, poljoprivrede i trgovine. Međutim, postoji veliko interesovanje za smerove iz drugih područija rada, kao što su za kuvara, poslastičara, vozača, masera, frizera. Na atraktivnost pojedinih profila u velikoj meri utiču uslovi rada, mogućnosti brzog zapošljavanja i promene posla, kao i status te profesije, odnosno prosečna plata na tržištu rada, ali to nije nešto što je u domenu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Odluka da li će neki trogodišnji profil biti zamenjen srodnim četvorogodišnjim treba da se donese kroz postupak dijaloga sa sferom rada i definisanje standarda kvalifikacije, uz uverenje da će tako definisane kvalifikacije biti realan odraz aktuelnih i budućih potreba na tržištu rada.

 

Da li je u planu uvođenje obaveznog srednjoškolskog obrazovanja, kao što je to slučaj sa osnovnim obrazovanjem? Zemljama koje su uvele obavezno srednje obrazovanje je bilo lakše da privuku strane kompanije koje zapošljavaju obrazovaniju radnu snagu i daju im veću platu.

– Uvođenje obaveznog srednjeg obrazovanja jeste strateški pravac definisan u našoj Strategiji razvoja obrazovanja i vaspitanja, ali ova promena zahteva i izmenu Ustava i brojnih propisa koji nisu deo oblasti obrazovanja.

Premijerka Ana Brnabić je istakla da se marljivo radi na uvođenju JISP-a i JOB-a i da je to najveći projekat u polju digitalizacije obrazovanja. Kako napreduje uvođenje JISP-a i da li su ga uvele sve visokoškolske ustanove?

– Tačno je da se radi o jednom veoma složenom, kompleksnom i sveobuhvatnom sistemu. Na implementaciji i uvođenju sistema se naporno radi već više od dve godine. Sistem je implementiran u punom obimu i uveden u sve ustanove, s tim da nisu sve ustanove podjednako agilne prilikom unosa podataka. Napominjem da se radi o inicijalnom unosu podataka koji je izuzetno obiman. Najzahtevniji je Registar dece, učenika, odraslih i studenata, posebno za ustanove koje ne vode evidencije u elektronskom obliku. Ako se prethodnom pridoda i potreba da se pri inicijalnom unosu podataka unesu podaci retroaktivno, za 3 godine unazad, jasno je da je reč o nezavidnom obimu posla. Zato kontinuirano pratimo ovaj proces i pružamo podršku ustanovama kako bi se ovaj proces priveo kraju u narednim danima.

Najavljeno je da će JISP i JOB sprečiti kupovinu diploma u Srbiji i da više neće biti moguće da neko stekne diplomu za jedan dan. Da li će to biti realizovano i šta će biti sa onim institucijama koje ne budu implementirale JISP?

-JISP ima veoma važnu ulogu u kontroli kvaliteta našeg obrazovnog sistema i nema alternativu. JISP je implementiran i sve ustanove imaju zakonsku obavezu unosa podataka, a neispunjavanje njihovih zakonskih obaveza će svakako biti sankcionisano i predstavljaće signal inspekciji da treba da pojača nadzor nad radom ustanove, što u slučaju otkrivanja ozbiljnih neregularnosti može dovesti i do zabrane daljeg rada. Kada je reč o kupovini diplome i studiranju na jedan dan, redovan unos podataka o svakom studentu od upisa na fakultet, preko ostvarenog uspeha na fakultetu za svaku godinu studiranja, sve do završetka studija omogućiće da se veoma lako otkrije neočekivano brzo sticanje diplome, što mora da se ispita i utvrdi da li je došlo do kršenja zakona.

 

 

Premijerka je na naše pitanje kada se može očekivati ukidanje đačkih knjižica istakla da je to dobra ideja jer postoje elektronski dnevnici i da knjižice u papirnom obliku nisu više potrebne. Da li ste imali prilike da sa njom razgovarate na tu temu i šta mislite o toj ideji? Šta mislite i o ukidaju indeksa i njegovoj zameni plastičnim karticama?

– Proces digitalizacije u svim oblastima, uključujući i prosvetu, nosi sa sobom višestruke prednosti za celokupno društvo. E-upis je samo jedan primer koji je znatno olakšao upis dece u vrtiće i škole, čineći ga znatno efikasnijim i donoseći značajnu korist i uštede roditeljima. Postoje i mnogi drugi pozitivni primeri digitalizacije u našoj zemlji koji državnu upravu čine znatno efikasnijom i pristupačnijom za građane, donoseći im mnogobrojne olakšice. Zato snažno podržavam proces digitalizacije svih segmenata našeg društva i činim sve da potencijal digitalizacije iskoristimo na najbolji mogući način i u našem sistemu obrazovanja i vaspitanja. U tom smislu sagledaćemo, kako potrebu i mogućnost, tako i sve prednosti i eventualne mane uvođenja elektronskih đačkih knjižica.

 

 

Saopšteno je da je država spremna da pomogne da se napravi sistemski okvir kojim bi se stimulisalo objavljivanje naučnih radova u međunarodnim časopisima koji su neophodni za unapređenje Srbije na svetskoj naučnoj mapi. Ministarstvo bi napravilo listu najjačih međunarodnih časopisa, a naučnici bi nakon prihvatanja rada od strane časopisa predavali zahtev Ministarstvu za plaćanje kotizacije. Šta mislite o tom načinu poboljšanja položaja naučnika u Srbiji?

– Ministarstvo već ima program kojim se sufinansira objavljivanje naučnih časopisa izdavača iz Republike Srbije koji se nalaze na vrhunskim svetskim listama naučnih časopisa kao što su Web of Science, Scopus i dr. Časopisi su u ovim bazama već rangirani na osnovu impakt faktora. Vidljivost naučnih rezultata naših istraživača na svetskoj naučnoj mapi svakako je jedan od prioriteta Ministarstva, i podržavamo svaku inicijativu koja vodi ka tome. Da bi se podržala ova inicijativa, neophodno je konsultovati se sa Ministarstvom finanasija radi izdvajanja finasijskih sredstava za ovu namenu, uz prethodno striktno definisane kriterijume po kojima će se vršiti rangiranje.

 

Izvor vesti: Srbija Danas