Vesti18.10.2021. 12:45

Foto: Dnevnik/Privatna arhiva

Posao defektologa ne može da obavlja svako – potrebno je biti vredan, posvećen, pažljiv, obziran i svaki trenutak posvetiti usavršavanju. U ovom multidisciplinarnom zanimanju koje odlikuje humanost, uspešni su oni koji svoj posao iskreno vole, ali i više od toga – defektolozi svoju neizmernu ljubav i pažnju posvećuju deci sa smetnjama u razvoju i odraslim osobama sa invaliditetom koje se često nalaze na marginama.

U tom plemenitom pozivu pronašla se i master defektolog Tijana Bjelobrk, koja radi u Školi za osnovno i srednje obrazovanje “Milan Petrović” sa domom učenika, a koja je i potpredsednica je Udruženja “Vitezovi osmeha”. Sagovornica prošle godine završila je edukativni kurs “Opšta i specifična reedukacija psihomotorike sa opštom defektološkom dijagnostikom i relaksacijom” u Beogradu, kako bi mogla da započne sa individualnim tretmanima za decu sa smetnjama u razvoju.

– Za defektologiju sam se odlučila jer imam brata sa Daunovim sindromom i od detinjstva smo kao porodica bili uključeni u razna udruženja, uz koje sam i odrasla. Tako sam odlučila da im se priključim u radu, a tokom života, moja vizija o odraslim osobama sa invaliditetom i deci sa smetnjama u razvoju koju sam imala se drastično promenila. Kada sam počela da radim, naučila sam da je svako različit, a da sve naučeno može da se primeni na jako mali broj dece, te je iskustvo u radu od presudnog značaja – kazala je Tijana Bjelobrk.

Nakon diplome defektologa, Tijana je upisala i master, a paralelno sa tim, bila je i lični pratilac. U ŠOSO “Milan Petrović” počela je sa radi 2015. godine, gde je sada nastavnik.

– Roditeljima dece sa kojom radim uvek kažem da želim da im deca budu srećna i ukoliko mogu da ih naučim nešto, daću sve od sebe da uspem u tome. U onom trenutku kada vidim da dete to ne želi, kažem roditeljima da mi nije cilj da forsiram da dete po svaku cenu nauči da biljka ima koren, stablo, list, cvet, plod i seme, jer je meni lično, kao nekome ko ima brata koji ima Daunov sindrom, njihova sreća uvek na prvom mestu – naglasila je naša sagovornica.

Udruženju “Vitezovi osmeha” Tijana se volonterski priključila 2016. godine i posvetila se socijalnoj zaštiti i inkluziji dece sa smetnjama u razvoju, a ove jeseni, pokrenuli su i tromesečni projekat “Za dobrobit porodice”, kroz koje se zajednici pružaju besplatne usluge.

– Smatram da defektologija treba da bude human poziv, da se roditeljima tretmani ne naplaćuju, makar ne papreno, kako bi smo što više pomogli roditeljima i deci. Dosta kolega koji rade u centrima nude usluge besplatno, kada vide da roditelj to ne može da priušti – naglasila je Tijana.

Kako bi se rasteretila lista čekanja za tretmane kod logopeda, oni su besplatni u prostorijama Udruženja “Vitezovi osmeha”, kao i program za nadarenu decu za podsticanje inteligencije, antistres program za odrasle i program stimulacije psihomotornog i kognitivnog razvoja koji Tijana Bjelobrk vodi.

– Program je namenjen deci od 3 od 6 godina, prvenstveno za one sa usporenim psihomotornim razvojem, pa tako radimo vežbe za reedukaciju psihomotorike za stimulisanje kognitivnog razvoja i za stimulisanje čula kroz različite aktivnosti, što je osnova svega. Odziv za naše besplatne programe je veoma dobar i popunjeni su svi termini koje smo ponudili, pa mislim da bi više udruženja trebalo da pokrene ovakve projekte – kazala je Tijana.

Svi jednako važni i voljeni

Kako sagovornica ističe, najvažnije je ne praviti razliku između dece tipičnog razvoja i dece sa smetnjama u razvoju, a braću i sestre ne odvajati i učiti ih da su jednako važni i voljeni.

– Detetu sa smetnjama u razvoju, kao i odraslim osobama sa invaliditetom treba prići isto kao i svakom drugom detetu ili odrasloj osobi. Treba ih pozdraviti, predstaviti se, a ne sažaljevati ih ili izbegavati. Mislim da je roditeljima najgore ukoliko deca imaju izlive besa na javnim mestima, i svi gledaju šta se dešava, pa se roditelji često i postide, bude im neprijatno i besni su s razlogom, a mislim da je u tim situacijama, ukoliko ne možemo da pomognemo, najbolje samo proći – naglasila je Tijana.

U okviru Udruženja, Tijana se bavi i humanitarnim radom, te su prošle godine za decu iz socijalno-ugroženih područja u Srbiji obezbeđeni paketići u vidu hrane i kućne hemije.

– Pronalazili smo ugrožene porodice širom Srbije preko različitih fondacija, a nekima smo se vraćali i više puta, dok smo pojedinim udruženjima darovali Montesori materijale i štampače. Ove godine planiramo akciju pomoći školama u Srbiji “Dobro delo za dobro dete” – objasnila je Tijana.

Udruženje “Vitezovi osmeha” osmislilo je projekat u kom bi se deci tipičnog razvoja u školama kroz radionice pokazalo kako zapravo izgledaju različite vrste smetnji u razvoju kod njihovih vršnjaka – jedan od načina je da se napravi jaka buka koja bi im pokazala kako je vršnjacima sa autizmom, ili naočare koje bi im pomogle da shvate kako je drugarima koji imaju oštećenje vida.

– Smatram da kod nas postoji trend nerazumevanja prema deci sa smetnjama u razvoju, odraslim osobama sa invaliditetom i njihovim roditeljima, stoga je edukacija ključna, te mislim da je naša zamisao dobra, jer je decu lakše naučiti i pravilno “oblikovati” dok su mala, naročito ako u razredu već imaju dete kojem je potrebna podrška, prirodno im dolazi da se druže i pomognu. Kada sam radila kao pratilac devojčici sa autizmom, već u prvim danima, drugarice su počele da joj prilaze, da je vode na užinu i sede sa njom za stolom – objasnila je naša sagovornica.

Kako naša sagovornica tvrdi, u Novom Sadu potrebno je više radionica koje će uključivati decu tipičnog razvoja i decu sa smetnjama u razvoju, jer samo kada su zajedno mogu da nauče da svi rade iste stvari, neki samo na malo drugačiji način.

 

Izvor vesti: Srbija Danas/Dnevnik