Pirotski master Miša: Uz ovčice studirao, uz ovčice masterirao, a sad se i zaposlio
Foto: TV Prva/PrintScreen Mladić Miša Anđelković iz sela Obrenovac mogao bi da se nazove legendom pirotskog okruga, budući da je motreći na stado ovaca uspeo da završi fakultet, master studije i položi stručni ispit za kustosa.
– Ja ih pustim na ispašu i ponesem knjigu sa mnom. Prvo je bilo spremanje ispita uz njih, pa je bilo spremanje master studija uz njih, pa spremanje stručnog ispita za kustosa i sad sam navikao da obavezno nosim neku knjigu sa sobom iz moje biblioteke i čitam gore – kaže Miša Anđelković za TV “Prva”.
Sa rastom stada u kojem je najpre bilo pet ovaca, rasla je i Mišina želja za obrazovanjem, uz šta je nalazio i vremena za svoj hobi – skupljanje stripova i dresova omiljenih klubova.
– Imam kolekciju od bezmalo 2.000 stripova. Sakupljam uglavnom italijanske, koji izlaze i kod nas i one koji izlaze u Italiji, pošto znam italijanski jezik – napominje Miša.
Pozamašnoj kolekciji stripova, ovaj master istoričar i kustos istoričar, dodao je i gotovo 3.000 knjiga uglavnom na temu stare Jugoslavije.
Foto: TV Prva/PrintScreen
– Istorija je mene interesovala još od ranog detinjstva. Sa mojim pokojnim dedom Ljubomirom, koji je bio jedan od učesnika te države, jedan od ljudi koji su učestvovali u stvaranju nove države posle Drugog svetskog rata i kroz te njegove priče, ja sam se zainteresovao za istoriju – kaže Anđelković.
Velika ljubav prema jugoslovenstvu i zavet deda Ljubomiru rezultirali su master diplomom sa prosekom 10, a želja da istražuje delove istorije koji su pod velom tajne, opravdava i teme koje i danas proučava. Kada je odlučio da upiše fakultet, Mišin otac je radio za platu od 30.000, pa je bilo jasno da će morati da ode u pastire.
– Imam Mišu, zlatnog sina, kojeg bi svaki roditelj poželeo. Magistar i pastir, sa ovcama je završio fakultet, sa ovcama je završio i magistraturu i dika je ovog sela. Dete koje svaki roditelj želi da ima, ne pije, ne puši, a najviše voli da čita knjige. Ja mislim da je jedinstven u okolini, jer ima biblioteku od preko 3.000 knjiga i nedeljno, sa ovcama, obavezno jednu knjigu pročita – ponosan je otac Stojan Anđelković.
Kako u selu ima samo jednog vršnjaka sa kojim može da se druži, a devojaka nema, slobodno vreme Miša koristi kako bi uveo novine i unapredio pastirski život.
– Video nadzor je nama bio potreban, zato što kada krenu ovce da se jagnje bitno je da vidimo ceo taj deo štale, gde obavezno izdvojimo te ovce koje treba da se jagnje. Mnogo je lakše da se ovako, na kameri, vidi tih pet-šest ili 10 koje treba da se izjagnje u razmaku od pet-šest dana, nego da se odlazi tamo na svakih sat vremena – govori.
Foto: TV Prva/PrintScreen
Po dva sata pre i posle podne, provedenih na ispaši sa ovcama, Miša je koristio da stigne do diplome. Posao u muzeju uporedio je sa pastirskim i otkrio opasnosti koje vrebaju.
– Teže je biti pastir, jer što se tiče rada u muzeju, imate slobodne dane i radno vreme, a na selu vam je radno vreme od jutra do sutra. Nije bilo susreta sa vukom, ali bilo je susreta sa šakalima, pošto ih ima ovde u okolini i kada smo čistili štalu pustili smo ovce napolje, pa smo ih čuli da su sišli i da su relativno blizu njih – kaže Anđelković.
Otkrio je i da želi doktorsku disertaciju, kao i da postane najbolji istoričar Srbije.
– To što bih ja dobio posao u struci, to ne znači da bih napustio ovce. Mene odlazak u inostranstvo ne zanima uopšte, ni zbog novca, ni zbog čega drugog. Ja volim ovu zemlju i ja želim da ostanem ovde – zaključuje Miša.
