Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti, a nije ni završio fakultet: Znate li u koje je škole išao Tito?
Foto: Profimedia Josip Broz Tito je imao kratko školovanje, ali je uprkos tome uspeo da se dodatno obrazuje, a kasnije i da doživotno zavlada velikom državom. Pohađao je nižu četvorogodišnju školu i još 3 razreda zanata.
Jezik i matematika su mu slabo išli. Zbog tih predmeta je padao godine. Od formalnog obrazovanja ima samo 7 godina škole, ali uprkos tome ima doktorate, a bio je i član Srpske akademije nauka i umetnosti.
O ranom životu Josipa Broza Tita, bivšeg i doživotnog jugoslovenskog predsednika sačuvano je vrlo malo podataka. Većina podataka je dostupna iz Brozovih autobiografskih izvora, a podaci o njegovom školovanju dostupni su iz obrazovnih ustanova u kojima se školovao.
Foto: Profimedia
Josipa su roditelji poslali u Sloveniju kad je imao tri godine i to navodno zbog nedostatka hrane. Tamo je ostao sve do osme godine, odnosno do početka osnovnog školovanja u Kumrovcu. Boravak u Sloveniji imao je i nepoželjne posledice, u kasnijem školovanju je imao poteškoća s hrvatskim jezikom. Mali Josip se u upisao u prvi razred u Nižu pučku školu u Kumrovcu 1900. godine. Njegove ocene su najpre bile loše, da bi se vremenom popravljale, ali nikad nisu prelazile prosek – bio je najčešće sa dobrim uspehom. Imao je nekoliko najviših ocena, ali iz predmeta kao što su vladanje i rad u školskom vrtu. U prvom je razredu dobio prvu jedinicu i to iz predmeta čitanje. Prvi razred je ponavljao zbog ove slabe ocene.
Broz, kasnije zakleti komunista, imao je dobre ocene iz veronauke. To su bile mahom četvorke. Naime, Broz je u školu bio upisan kao dete rimokatoličke vere pa je to konfesionalno uverenje i pohađao. Broz je tokom svog nižeg četvorogodišnjeg školovanja koje mu je trajalo 5 godina imao slabije ocene iz jezičkih predmeta, kao i iz matematike. Iz pevanja, crtanja i gimnastike uspevao je da dobije boje ali ne bogzna kakve ocene.
Kao rezultat njegovog slabog obrazovanja, tokom života je dosta slabo stajao sa pravopisom. Međutim, navodno su ga često viđali sa knjigom jer je želeo da se dodatno obrazuje. To ga je dovodilo u sukob sa roditeljima koji su kao mnogi seljaci tog vremena bili sumnjičavi prema obrazovanju. Smatrali su da je to gubljenje vremena pored velikog broja seoskih poslova koji su ih svakodnevno čekali. Nakon završetka niže škole, zbog teške situacije u porodici mali Josip je morao da odloži svoj odlazak na zanat, pa je sedeće dve godine radio teške poslove na imanju svog ujaka u Podsredi.
Foto: Profimedia
Nakon toga, odlazi u Sisak 1907. godine s namerom da uči zanat konobara, ali ubrzo odustaje od te namere i upisuje za bravara. Odlazi na trogodišnju obuku kod češkog bravara Nikole Karasa, gde je imao obezbeđenu obuku, hranu i stan. Uporedno sa radom, od 21. novembra 1907. do 2. novembra 1910. godine dva puta po dva sata sedmično pohađao je šegrtsku školu. U školi se pored stručnih predmeta učio i hrvatski jezik, istorija i geografija. Opet mu se dogodilo da je pao godinu, ovaj put zbog nedovoljne ocene iz matematike. Broz 1910. godine završava zanat i dobija diplomu bravarskog pomoćnika.
Uprkos slabom obrazovanju, Tito je nakon što je zavladao Jugoslavijom dobio veliki broj titula koje se načešće dobijaju samo obrazovanjem.
Zbog velikog doprinosa vojnoj nauci i praksi, a posebno za doprinos i zasluge u izgradnji teorije i prakse oslobodilačkog rata Tito je 1976. godine dobio doktorat vojnih nauka i umetnosti od države koju je vodio.
Pored toga on je bio počasni doktor univerziteta u Ljubljani, Zagrebu, Beogradu, Sarajevu, Skoplju, Prištini i Novom Sadu, kao i univerziteta u Alžiru, Adis Abebi, Bandungu, Halifaksu, Rangunu, Santjagu, Ulan Batoru i Varšavi.
Tito je takođe bio i član Srpske akademije nauka i umetnosti od 1948. godine.
