Proslavljamo Svetski dan prosvetnih radnika: Podrška nastavnicima i profesorima da stvaraju bolju budućnost

Svetski dan prosvetnih radnika se održava u celom svetu svake godine na dan 5. oktobra, dok se Dan prosvetnih radnika u Srbiji obeležava 8. novembra. Obeležavanje ovog dana ustanovljeno je 1994. godine, sa ciljem da se pruži podrška prosvetnim radnicima.

U današnjim izmenjenim uslovima, zbog pandemije COVID-a 19, na nastavnicima je još veći zadatak da nastavni proces izvedu na najbolji mogući način koristeći različite modele nastave.

Svetski dan nastavnika proglasile su Ujedinjene nacije sa ciljem da se istakne uloga nastavnika u obrazovanju i razvoju dece i naglase principi i preporuke o položaju učitelja i nastavnika. Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu je specijalna organizacija Ujedinjenih nacija osnovana 1946. godine, čija je uloga da doprinosi saradnji među nacijama kroz obrazovanje, nauku i kulturu. Godine 1966. su na specijalnoj konferenciji usvojene preporuke o statusu nastavnika i suštinskoj ulozi nastavnika u pružanju relevantnog i odgovarajućeg znanja deci, mladim ljudima i odraslima.

Cilj ovog dana je pružanje podrške prosvetnim radnicima, kao i da nastavnici pružaju adekvatno znanje i obrazovanje budućim generacijama.

Foto: Profimedia

Iako u mnogim zemljama postoji ozbiljan nedostatak prosvetnih radnika, suočeni sa velikim očekivanjima, prosvetni radnici su često bez dovoljne podrške i loše profesionalno opremljeni, da se nose sa realnošću sredine u kojoj rade. Govori se o dva miliona novih radnih mesta i još 18 miliona nastavnika će biti potrebno da bi se postiglo adekvatno osnovno obrazovanje.

Položaj prosvetnih radnika zavisi od nivoa razvijenosti zemlje i umnogome je povezan sa sistemom vrednosti koji vlada u društvu. Cilj obrazovanja u savremenom društvu jeste, pre svega, sticanje znanja i veština koje su u skladu s potrebama poslovanja i podsticanje razvoja kreativnih sposobnosti ljudi. Međutim, nikako se ne smeju zanemariti i humanistički ciljevi obrazovanja, u smislu postizanja vrline, spoznaje moralnih i kulturnih vrednosti, na šta su nam ukazivali, još, Platon i Aristotel, a s čim su saglasni mnogi savremeni teoretičari.

Foto: Profimedia

U svim strategijama i planovima razvoja savremenog društva obrazovanje zauzima središnje mesto. Ulaganje u obrazovanje/obrazovane ljude kao važan resurs društva, jeste deo politike svih razvijenih zemalja. Ljudi sa svojim intelektualnim i kreativnim potencijalima predstavljaju stratešku osnovu razvoja društva, jer oni su nosioci ideja, znanja i informacija.

Sve razvijene zemlje i one koje streme ka tome, uočile su važnost znanja i njegove primene u pogledu razvoja i prevazilaženja kriza. Ulaganje u nauku, istraživanje i obrazovanje treba shvatiti kao investiciju, jer oni nesumnjivo doprinose razvoju društva u celini.