Seksualno obrazovanje u Srbiji: Zašto je neophodno uvesti ga i šta donosi našoj deci?

Jedna od glavnih tabu tema u srpskom društvu neretko je i tema uvođenja “seksualnog obrazovanja” u osnovnim školama i realizacija ekudacije od najmlađeg doba o seksualnim aktivnostima i svemu onome što to nosi sa sobom.

Već dugi niz godina se stručnjaci i roditelji spore oko toga koji je najbolji model pričati sa decom o osetljivim temama kakvo je reproduktivno zdravlje, seks i seksualno nasilje, kao i da li je potrebno da to bude predmet u školama ili bi trebalo edukovati decu kroz radionice, tribine, materijale. Bilo kako bilo, društvo nesumnjivo ima potrebu za takvim obrazovanjem, bilo kroz nastavni predmet, bilo kroz radionice.

Deca su izložena opasnostima od najranijeg doba, pogotovo na društvenim mrežama koje svakodnevno koriste. Oni već u osnovnoškolskom uzrastu imaju naloge gde postavljaju svoje fotografije, odaju lične informacije i ne umeju da se odbrane ni od seksualnog sadržaja, a ni napada. Niti razumeju takav sadržaj, niti umeju da prepoznaju opasnost. Takođe, usled popularnosti društvenih mreža i profila na istim, raste i popularnost u školi, a samim tim i pre dolazi do susreta sa seksualnim aktivnostima, a često i sa njihovim negativnim posledicama.

Roditelji često ne znaju kako treba da razgovaraju sa svojom decom o takvim stvarima, što iz neznanja, što iz stida i upravo tako dovode svoju decu u potencijalnu opasnost, jer neznanje im može samo odmosti. Kako ističe doktorand preventivne medicine prof. Nikola Savić seksualno obrazovanje u školama ima mnoge prednosti. Veoma je važno da deca imaju optimalan nivo znanja o funkcionisanju svog tela, fiziološkim procesima, ali i emotivnim odlukama u vezi sa zdravljem.

Foto: Shutterstock

-Zdravstvena nepismenost kod mladih, u ovom segmentu, može imati posledice po reproduktivno ali i opšte zdravlje dece i mladih. Seksualno obrazovanje i reproduktivno zdravlje, trebalo bi da obuhvati program čiji nastavni ishodi će imati za cilj smanjenje incidencije polnih infekcija, koje imaju razmeru epidemije i smanjenje abortusa, odnosno namernih prekida trudnoće, koji su najnepovoljnija metoda planiranja porodice i najštetnija za zdravlje ženske osobe. Brojne infekcije, kao što je infekcija Humanim papiloma virusom povezana je sa nastankom karcinoma, protiv ove infekcije postoji dostupna vakcina. Brojne polne bolesti, koje se prenose pre svega jer mladi nemaju dovoljno znanja o prevenciji i zaštiti, mogu biti neizlečive i trajno oštetiti zdravlje osobe. Seksualno obrazovanje bi trebalo da obuhvati teme kao što su humani odnosi medju polovima i prevencija partnerskog nasilja. Sa psihološkog aspekta, ovakvo obrazovanje može samo pozitivno uticati na zdravlje adolescenata – istakao je za portal Obrazovanje doktorand preventivne medicine prof. Nikola Savić.

Roditelji nisu svemogući i nemaju uvek odgovore na sva pitanje, stoga je veoma važna uloga nastavnika i obrazovnog kadra koji im može pomoći da deca ipak dobiju sve preko potrebne informacije i odgovore na sva pitanja. Škola kao obrazovna institucija veoma je važna u svim segmentima kreiranja ličnosti dece i njihovom pravilnom sazrevanju, te mnogi stručnjaci upravo ističu da bi za decu najbolje bilo da imaju poseban predmet seksualno vaspitanje kroz koji bi se edukovali o svom reproduktivnom zdravlju na pravi način.

-Roditeljima treba pomoć kada su ove teme u pitanju, nekada ni samo nisu stručni i kompetentni da daju odgovore svom detetu, nekada imaju barijere u komunikaciji koje mogu doneti promene koje dolaze sa pubertetom, uloga zdravstvenog vaspitača u ovom segmentu bi bila neprocenjiva.
Jedina mana, seksualnog i reproduktivnog obrazovanja je ako se ono ne sprovodi dosledno i od strane kompetentnog lica, obučenog za preventivni i zdravstveno vaspitni rad. Prednosti bi bile vidljive kroz samo nekoliko godina, kroz praćenje brojnih indikatora zdravlja, smanjenje broja obolelih od seksualno prenosivih infekcija, smanjenje maloletničkih trudnoća, odgovorniji pristup zdravlju, opštem i reproduktivnom, prevencija partnerskog i seksualnog nasilja, prevencija trgovine ljudima, pravilno planiranje porodice u zrelom dobu i smanjenje broja dece bez roditeljskog staranja, koja su u riziku od siromaštva i niskog zdravstvenog potencijala – navodi u razgovoru za portal Obrazovanje doktorand preventivne medicine prof. Nikola Savić.

Foto: Shutterstock

Kao najbolja preporuka za uvođenje seksualnog obrazovanja u školski sistem jeste u dečijem periodu oko desete godine, otprilike u četvrtom razredu, kaže profesor Savić. Takođe, apsolutna preporuka je da takav vid obrazovanja bude pre bilo kakve sekusalne aktivnosti i rizičnih polnih odnosa. Deci je neophodna pomoć škole, drugih roditelja, zajednički rad i mnogo kvalitetnija edukacija kako bi se ona pravilno i na zdrav način razvijala i uplovljavala u svet odraslih.

Podsetimo, obrazovni paketi za učenje o temi seksualnog zlostavljanja dece za vrtiće, osnovne i srednje škole izrađeni su još 2016. godine kada ih je Ministarstvo prosvete uvrstilo u nacionalni kurikulum obrazovanja. To znači da se o temi reproduktivnog zdravlja uči uči unutar nastavnog plana i programa, unutar redovnih časova, jer je samo učenje unutar redovnog nastavnog plana i programa najefikasnija prevencija seksualnog nasilja.