U Beogradu se nalazi knjiga od LJUDSKIH KOSTIJU: Čaroban i u isti mah bizaran muzej nalazi se u srcu Srbije

Većina beogradskih znamenitosti i muzeja se nalaze u centru grada, kako bi bili što dostupniji Beograđanima i turistima. Međutim, jedan od njih, po mnogo čemu nesvakidašnji, nalazi se u naselju Banjica, u mirnom i zelenom, gotovo idiličnom okruženju.

U pitanju je Muzej knjige i putovanja – čarobno mesto u kojem svaki deo sveta ima svoju prostoriju, punu knjiga i predmeta koji ga najbolje opisuju.

Kuća u kojoj se nalazi muzej pripada porodici Lazić, koja se već 9 generacija bavi prikupljanjem knjiga. Ovaj muzej je osnovalo udruženje “Adligat”, nevladino i neprofitno udruženje koje se bavi unapređenjem srpske kulture, umetnosti i međunarodne saradnje.

O svemu se stara direktor ove ustanove Viktor Lazić, osnivač udruženja Adligat, advokat, pisac i svetski putnik.

– Muzej knjige i putovanja je osmišljen tako da predstavlja ceo svet putem knjiga, sa fokusom na knjigu, i pokazuje jedan neobičan razvoj knjige u različitim zemljama i narodima, na kojim sve materijalima je čovek imao poriv da ispisuje svoje znanje i da ga prenosi na sledeće generacije. I onda shvatite da vam zapravo sve predrasude padaju u vodu – svi mi mislimo da znamo šta je to knjiga, a zapravo većina ljudi nema pojma. I to vidite kada prođete ovim muzejom – govori Lazić.

– Recimo, knjiga od pirinča je napravljena u Kini zato što je tamo najveći strah u životu da čovek ostane gladan. Veliki strah bogatih porodica jeste da će doći do nekog prevrata ili promene, i da će ih stići ona jevrejska “dabogda imao pa nemao”, pa da preko noći ostanu gladni. Samo bogata porodica može da ima veliku biblioteku, i ako svoje knjige pravi od pirinča onda će ujedno imati i skladište hrane. Tu se dodaju neki začini, to se razloži i pretvori u kašu. Ja sam i probao to, nije uopšte ukusno, ali je vrlo zgodno – govori on.

Foto: Profimedia/ilustracija

– Kao antipod toj knjizi obično izlažemo knjigu sa Tajlanda koja je odmah ispod, od slonovog izmeta. Međutim, tu postoji naravno posebna priča zato što je slon na Tajlandu domaća životinja. Dakle, kao što mi čuvamo pse i mačke oni čuvaju svoje sloniće, ali ako želiš da imaš slona za domaću životinju suočićeš se sa nekim problemima koje nemaš ako izabereš psa ili mačku. Prvi problem je što slon mnogo ide u toalet, toliko da zatrpa svog vlasnika izmetom. U divljini slon je nomad, stalno se kreće i naučnici misle da je to jedan od razloga, jer kada bi bio statičan on bi se zatrpao izmetom – objasnio je.

– Međutim, Tajlanđani su pronašli način kako da to regulišu. Prvo, naravno, đubre zemlju, i sve što mi radimo. Kod njih je slon vegetarijanac i u njegovom izmetu ima mnogo celuloze, tako da je pogodan za izradu papira. Nije to baš najkvalitetniji papir koji postoji, i nije on baš ni mnogo zgodan za štampu, tako da najviše koriste za sveske i albume, notese, za sve takve stvari, ali povremeno štampaju i knjige.

Knjige od štapića od bambusa

– To su zapravo konfucijanski molitvenici. Ima ih i u obliku lepeze, što je jako često u zemljama oko pojasa Ekvatora, jer tamo nema klima uređaja, koji su skupi, a i postoji tek poslednjih decenija. Stoga je logično da knjiga bude napravljena tako da možeš samom knjigom da se ohladiš dok čitaš molitve u hramu, ili slično.

– Zabluda je da su sve knjige napisane za pismene ljude – ovde imamo jednu knjigu koja je za nepismene. U Burmi i Mjanmaru je visok stepen nepismenosti zbog komplikovanog pisma, nisu imali našeg Vuka Karadžića, ali su zato smislili da monaške priče prave u formi stripa, tako da i nepismen čovek može da pročita knjigu.

Viktor je objasnio i da je zabluda da su sve knjige namenjene čitanju. Kako navodi, neke knjige se čuvaju kao amajlije i nose se oko nadlaktice.

– Međutim, najvrednije knjige su od fetusa ovaca – objašnjava Viktor.

– Oni, naravno, ne ubijaju ovcu da bi izvadili nerođeno jagnje, već kada sele stada sa jedne ispaše na drugu događa se da bremenite ovce izgube plod, pa oni taj plod pokupe. On je mali, pa ne mogu da se prave velike knjige, ali to je najmekša i najkvalitetnija koža i od nje se prave minijaturne knjige. Najslavniji vladar Etiopije je bio Hajle Selasije, koji je bio u Beogradu, a za tu njegovu posetu je vezana jedna anegdota. Naime, komunisti nisu znali kako da pozdrave velikog prijatelja i brata, pa su ga oslovili sa „druže care“. Evo i posvete Hajlea Selasija šefu Titovog kabineta – ispričao je Viktor.

Pored svih ovih knjiga posebno mesto zauzima i jedna koja je napisana na najkvalitetnijoj kineskoj svili, i to ne bilo koja. U pitanju je jedna od najstarijih vojnih knjiga na svetu, koja se i danas proučava, ne samo u vojne svrhe već i radi razrade poslovne strategije – “Umeće ratovanja” od Sun Cua.

– Jedna od značajnijih knjiga u zbirci je replika prve povelje o ljudskim pravima na svetu. Ona je jako značajna jer ima jako mali broj replika, koje su urađene povodom proslave 2.500 godina monarhije u Persiji – objašnjava Viktor.

Najmanje knjiga u zbirci

– Najmanja knjiga u zbirci je velika samo 3,5 milimetra, štampao ju je Muzej Gutenberga u Majncu, i unutra su Davidovi psalmi. Može da se čita uz pomoć lupe. Bila je najmanja knjiga na svetu kada je napravljena, ali su Japanci napravili manju, koja uopšte nije vidljiva golim okom. Imamo i 16 knjiga klasične književnosti Jermenije koje sa sve policom staju u džep, a čak su čitljive golim okom, kao i budističke minijaturne knjige – završava priču naš domaćin i vodič.