Vesti12.09.2021. 01:47

Foto: Profimedia

Tek što su đaci ponovo seli u školske klupe, pred njima su se našli inicijalni testovi koji se ne ocenjuju, ali koji daju na uvid kako su savladali gradivo iz prethodnog razreda. Generalno, mada nisu u svim mestima testovi obrađeni, dosadašnji rezultati su takvi da je pokazani nivo znanja lošiji od ocena u đačkim knjižicama. Suština bi mogla da se svede u zapažanje Slađane Janjić, profesorke srpskog jezika u Tehničkoj školi “Radoje Ljubičić” iz Užica.

– Učenici koji su prošle godine sve vreme nastavu pratili u školi, inicijalne testove su uradili dobro. Pokazalo se kod učenika koji su nastavu pratili po kombinovanom modelu da su test dobro uradili samo oni koji i inače imaju dobre radne navike i visoke ocene. Ostali su po sopstvenom zapažanju zaključili da je nastava uživo nezamenjiva – kaže ova profesorka.

Model kombinovane i nastave od kuće poštedeo je đake nižih razreda osnovnih škola. Redovno su išli u školu, ali su im časovi trajali 30 minuta. Za neke, pokazalo se, prekratko da bi savladali osnovno. Majka učenice trećeg razreda jedne beogradske osnovne škole prenosi reči učiteljice sa prvog roditeljskog sastanka:

– Oni su sve zaboravili. Ne znaju više ni da pišu. Ne razlikuju ćirilicu od latinice i najčešće mešaju pisma dok pišu. Još gore je što su zaboravili i tablicu množenja, a radili smo cele prošle godine i mnogo složenije zadatke. Imam utisak da baš ništa nisu radili tokom leta – prepričava Beograđanka.

Učiteljica se požalila da su njeni trećaci po pitanju čitanja kao na kraju prvog razreda.

– Slovkaju, pročitaju prva četiri slova pa zaključuju šta dalje piše. Većina ih je i zaboravila da čita, mada moram reći da neki nisu znali očekivano čitati ni u drugom razredu – govorila je učiteljica.

Opet, pokazali su inicijalni testovi u OŠ “Đorđe Natošević” u Novom Sadu, bolje rezultate su ostvarili đaci nižih razreda nego viših, koji su pola nastave pratili u školi, a pola od kuće. Kako kaže direktor ove škole Nedeljko Đorđić, mnogo veće znanje su pokazali đaci nižih razreda koji su sve vreme išli u školu od njihovih vršnjaka čiji su roditelji odlučili da im deca prate nastavu na daljinu.

Problemi sa čitanjem uočeni su i Subotici. Jasmina Stevanović, učiteljica II-1 subotičke OŠ “Matko Vuković” kaže da u inicijalnom testu nije primetila velike poteškoće.

– Matematiku su lepo savladali, jer je prelaz preko desetice po novom gradivu prebačen u drugi razred. To nam je prva lekcija u drugom razredu i što se tog dela tiče gradivo je malo rasterećeno. Kada je srpski jezik u pitanju nisam zadovoljna čitanjem. Deca razumeju pročitano, ali ne čitaju tečno i nije na nivou na kome bi trebalo da bude za drugi razred. Časovi su bili 30 minuta i nema se vremena da čujete svako dete. Razumeju pročitano. Imali su zadatak u inicijalnom testu koji se odnosio na razumevanje pročitanog. Kratak tekst i pitanja su bila vezana za sadržaj teksta. Svi su odgovorili, čak i učenik koji teže čita, ali nije stigao sve zadatke jer mu treba više vremena da ih pročita – pojašnjava Jasmina Stevanović.

Ona potencira da je učenicima za uspeh potreban kontinuiran rad i primećuje da su roditelji prezauzeti i nedovoljno vremena provode sa decom, na primer kada treba proveriti domaći zadatak. Kod godinu dana starijih đaka u istoj školi problematična je matematika.

– U većoj meri deca su zapamtila ono što se učilo, ima malo propusta, ali nisam primetila velike praznine u znanju. Recimo, u matematici su pomalo zaboravili tablicu množenja, ali jača grupa uopšte nema problem. Nekada su razlomci bili u trećem, a sada su u drugom razredu, i to je možda pojedinoj deci bilo sada teže. Uobičajeno im škripi vrste rečenica u srpskom, ali do četvrtog to bude u redu – priča Desanka Šumonja, učiteljica III-3 iz OŠ “Matko Vuković” iz Subotice.

Mirjana Stevanović, direktorka ove škole, potencira na tome da se dosta toga zaboravi i preko raspusta.

– Kao i svake druge godine treba dosta toga obnoviti. Ali, nije samo znanje najveći izazov i insistiram na tome jer su bili pod posebnim režimom rada godinu dana, podeljeni u grupe. A sada ih ima više od 20 u odeljenju i treba ih bukvalno vratiti u radnu atmosferu. To je najveći problem – ukazuje ona.

U više srednjih škola u ovom gradu primećuju da mnogo đaka ima poteškoće i rupe u znanju sa gradivom koje su sticali u drugoj polovini šestog, sedmom i osmom razredu i zaključuju da deci nije dovoljno logičko mišljenje. Učenici prvih razreda srednjih škola, zaključak je, poznaju metodologiju, znaju pravila o izradi zadataka, ali čim se zadatak jezički usloži – gube se.

Jasmina Marić, profesorka istorije u Srednjoj Tehničkoj školi u Subotici kaže da se po odgovorima dece može prepoznati koju osnovnu školu su pohađala. Napominje i da se treću godinu zaredom iz njenog predmeta najbolji đaci iz Kanjiže.

– Istorija se voli ili ne voli, a to zavisi i od nastavnika i, možda čak, i odnosa u kući prema prošlosti. Primetne su oscilacije i ima onih koji ne znaju ništa, ali ima i onih koji znaju. Stiče se utisak da su željni druženja i školskog ambijenta, a učenja više-manje. Međutim, odnos prema znanju je problematičan, urušava se. Znanje im i nije bitno, verovatno se većina pita zašto bi i učili istoriju. Rupe u znanju su evidentne, profesor koji bude rekao da će to biti nadoknađeno, nije u pravu – direktna je istoričarka iz Subotice.

“Godina uspela do pola”

Nastavnici su znali, a to su testovi i dokazali, da đaci nisu uspeli da savladaju dobar deo gradiva iz prošle godine, kaže profesorka iz Tehničke škole “Mileva Marić Anštajn” u Novom Sadu.

– Procenjujem da je godina uspela do pola. Većina je savladala nešto više od polovine onoga što je trebalo. Ne treba krivi decu, prosto mnogi ne mogu da sedenje kod kuće shvate kao školu. Oni su u dobu kada im pažnju morate dorbano povijati. Ne znam kakva će biti godina pred nama, ali ako opet bude onlajn nastave to neće biti dobro. Toliko znanja neće stići da nadoknade do kraja srednje škole – upozorava sagovornica.

Marina Jevtić, nastavnica engleskog jezika u užičkoj OŠ “Dušan Jerković”, ne smatra da je redukovan model nastave uzrok lošijeg rezultata na inicijalnim testovima, već opuštenost i nezainteresovanost đaka da ga bolje urade.

– Prvo pitanje kada nastavnik najavi inicijalni test je da li se ocenjuje i upisuje u dnevnik. Kada im kažemo “ne” onda oni to olako shvate i ne potrude se. A kada im saopštimo rezultate njih to ne zanima – priča ona.

Kaže da su testovi početkom septembra bili lakši od prethodnih jer se imalo u vidu da se dosta učilo od kuće.

Uče kampanjski

– Ko se pripremio za test uradio je shodno oceni, ko nije, podbacio je. Rezultati su očekivani jer su se deca opustila tokom raspusta, a oni su i dokaz da su opterećena gradivom i da uče kampanjski samo pred kontrolne i pismene zadatake. Testovi govore šta je ono što su učenici potpuno ili u većoj meri savladali, odnosno šta nisu, mada svi nastavnici i bez testa imaju u vidu šta im đaci znaju ili ne znaju – kaže Marina Jetvić.

Posle inicijalnih testova, dodaje ova nastavnica engleskog, pojedini roditelji upadnu u paniku i misle da njihovoj deci trebaju časovi.

– A uopšte nije tako. Deci samo trebaju radne navike koje će se vratiti redovnim učenjem. Bilo bi idelano kada bi imali više vremena da se vratimo na problematične oblasti da se gradivo što više uvežba, – priča ona.

Konkretno iz njenog predmeta, objašnjava, učenici su najbolje znanje pokazali iz izraza i fraza koje se koriste u svakodnevnom životu, dok su zakazali na zadacima. To samo govori, dodaje sagovornica, da đaci imaju više funkcionalnog nego praktičnog znanja.

 

Izvor vesti: Srbija Danas/Blic