NE, NIJE SAMO IT NAJTRAŽENIJI FAKULTET: Ovaj Univerzitet je u TOP 10 – brucoši se “tuku” za svoje mesto
Foto: Profimedia/ilustracija
IT smerovi na fakultetima ubedljivo su najisplativiji u pogledu brzine nalaženja posla i visine zarade, ali se u Beogradu, i to već poslednjih 50 godina, brucoši i dalje najviše bore da upišu – psihologiju. Ovaj fenomen je neverovatniji utoliko što se čak i cifre ne menjaju. Svake godine za psihologiju na Filozofskom fakultetu prijavi se šest do sedam puta više kandidata nego što ima mesta.
Taj odnos je kod drugih traženih smerova bar upola manji. Primera radi, za informacione tehnologije na FON-u prijavi se tri do četiri puta više kandidata nego što ima mesta, dok je na medicini i softverskom inženjerstvu konkurencija takva da konkuriše duplo više kandidata od broja koji može biti primljen.
Žarko Trebješanin, profesor psihologije na beogradskom Univerzitetu, navodi da je tako već 50 godina.
– Neverovatno je da je interesovanje za psihologiju konstantno. Kada sam se ja upisivao pre oko 50 godina, odnos je bio isti – za jedno mesto konkurisalo je sedam kandidata. I evo, od tada do danas, svake godine za psihologiju konkuriše otprilike šest do sedam puta više brucoša nego što ima mesta – priča Trebješanin.
Foto: Profimedia/ilustracija
Poznato je i da retko ko uspe da odgovori tačno na sva pitanja na testu opšte informisanosti koji se polaže za upis na psihologiju na Filozofskom fakultetu. Trebješanin smatra da bi čak i više mladih konkurisalo za psihologiju, ali da mnogi odustanu iz straha od ovog testa.
– Za psihologiju se interesuju uglavnom odlični učenici koji su vrlo inteligentni i poseduju izvesnu samokritičnost, pa mnogi odluče da odustanu od tog prijemnog jer procenjuju da ne bi prošli. A bilo je i onih koji su gubili godine pokušavajući da upišu – dodaje on.
Ipak, i dalje je, kaže Trebješanin, neverovatno kako se interesovanje za psihologiju ne menja toliko dugo.
Trebješanin: Danas se za psihologiju interesuju iz drugih razloga
– U moje vreme taj smer se upisivao najviše zbog kliničke psihologije, psihoanalize, psihologije ličnosti. Međutim, danas je psihologija postala vrlo isplativa kroz neke druge grane – psihologija menadžmenta i ljudskih resursa, odnosi s javnošću, pa i popularni “lajf koučevi”. Nove generacije su pragmatično orijentisane i svakako ne bi u tolikom broju konkurisali za psihologiju da ne vide skori posao u budućnosti. Danas je s ovim smerom veća i mogućnost zapošljavanja u privatnoj praksi – objašnjava profesor.
Ipak, gledano u brojkama, najviše budućih diplomaca školuje se na IT smerovima. Oni omogućavaju zaposlenje već na drugoj i trećoj godini studija, a velike strane firme pored posla, nude i stipendije do završetka studija.
Zanimljivo je da je prema poslednjoj analizi beogradskog Univerziteta, pored ovih perspektivnih smerova, u 10 najtraženijih ušla i logopedija.
