Vesti30.07.2021. 06:37

Foto: Profimedia/ilustracija

Od godišnjeg odmora od dve nedelje, koliko neki zaposleni imaju, do odmora koji traje “celo leto”. Da li je baš tako? Po zakonu, neki optimalni broj dana odmora u većini firmi i ustanova je 20, s tim što ima dosta odstupanja.

U svakom slučaju, da li je mit da nastavnici imaju odmor od dva ili dva i po meseca? Uglavnom jeste. Njihove obaveze kreću mnogo pre nego što škola počne s radom, 1. septembra. Takođe, treba imati u vidu da u obrazovnim ustanovama ne rade samo nastavnici, već i ostali stručni kadar.

Najpre da krenemo od radnih obaveza. Iako nam deluje da nastavnik dnevno radi “nekoliko sati”, to i nije baš tačno. Potrebno je ispuniti određeni fond, koji nije uvek vezan za samo držanje časova u toku dana/nedelje, a neretko se dešava da nastavnik koji u jednoj školi nema mogućnost da ispuni standard – radi paralelno u još jednoj ustanovi.

Naime, puno radno vreme zaposlenog iznosi 40 časova nedeljno. Nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku na početku školske godine izdaje se rešenje o godišnjem i nedeljnom zaduženju fonda časova. Takođe, u skladu sa zakonom je i tzv. “nepuno radno vreme”, koje se određuje posebnim aktom, u odnosu na vrstu posla.

Prema članu 13, Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama, i domovima učenika, odmor u toku dnevnog rada traje 30 minuta za puno radno vreme i, po pravilu, ne može se koristiti u prva dva sata nakon početka, niti u poslednja dva sata pre završetka radnog vremena, odnosno za nastavnike – tokom neposrednog obrazovno-vaspitnog rada.

Kada govorimo o godišnjem odmoru, postoji zakonski minimum od 20 radnih dana, koji se, međutim, uvećava individualno, na osnovu: doprinosa na radu, uslova, iskustva, obrazovanja i osposobljenosti, socijalnih uslova. Recimo, zaposleni dobijaju 2 dodatna dana na osnovu uspešnih rezultata, a čak četiri – na račun “izuzetno uspešnih rezultata”.

Odmor ne znači celo leto
Takođe, onima koji imaju od 5 do 10 godina radnog iskustva sleduju još dva dana, a oni koji imaju više od 30 godina rada – dobijaju 5 dodatnih dana odmora.

Prema članu 15, raspored korišćenja godišnjeg odmora nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika utvrđuje se godišnjim planom rada ustanove, a za ostale zaposlene – u zavisnosti od potrebe posla, planom korišćenja godišnjih odmora. Takođe, i član 16. donosi svoje benefite.

Npr, zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo od 7 radnih dana u slučaju sklapanja braka, 3 radna dana za sklapanje braka deteta, 5 radnih dana na račun porođaja supruge, 5 radnih dana zarad usvajanja deteta, 2 uzastopna radna dana – ako je reč o selidbi u istom mestu stanovanja itd.

Postoji niz situacija, uključujući one neprijatne kao što je bolest, gde zaposleni u osnovnoj ili srednjoj školi ostvaruje pravo na dodatne dane odmora.

– Odmor u školi ne znači celo leto, posebno za upravu (direktor, PP služba, pravna služba, finansije…). Uvek neko mora da bude u školi, tako da se uklapaju odmori. Uglavnom se dobije 25-30 radnih dana odmora, zavisno od staža, da li zaposleni ima decu ili ne, zatim, u odnosu na zasluge na poslu… – priča L. J. (33), psiholog iz jedne beogradske osnovne škole.

Plate ne mogu da čekaju
Mnogi automatski misle da školu čine samo nastavnici, međutim, u pitanju je raznoliki stručni kadar: od ekonomista do domara.

– Računovodstvo uklapa odmore prema platama, jer služba mora redovno da pušta zarade. Pravnica naše škole, generalno, ima posla tokom cele godine, a leti je na odmoru oko mesec dana – dodaje L. J.

Pedagoško-psihološka ili tzv. PP služba je, uglavnom, do početka jula na svom radnom mestu, zbog prijemnog ispita i rasporeda učenika. Onda prave pauzu od mesec i po dana, i polovinom avgusta vraćaju se u školu. Druga polovina avgusta “rezervisana” je za formiranje odeljenja učenika.

– Mada, organizacija poslova (prijemni, administracija) umnogome zavisi od same škole i interne politike. U jednoj određeni posao obavlja direktor, u drugoj PP služba, a u trećoj pomoćnik. U nekim školama, tokom svih raspusta, nastavnici imaju obavezu da dežuraju u ustanovi, na smenu, kako bi neko uvek bio tu – kaže L. J.

Raspust nije isto što i odmor
– Dakle, obaveza tokom raspusta je uglavnom svuda na snazi, osim tamo gde je uprava malo fleksibilnija – dodaje naša sugrađanka, i iznosi suštinu da nastavnici najčešće imaju mesec do mesec i po dana odmora.

Mimo same nastave, kaže, imaju administrativne zadatke, pripreme za narednu godinu, pisanje planova, izveštaja za različite timove koji postoje u školama… Dakle, njihov posao nije samo da “predaju gradivo ispred table”. Takođe učestvuju i u prijemnom ispitu, bilo kao pregledači ili kao dežurni u drugim školama.

Krajem juna se odvija jedno nastavničko veće, a onda ponovo drugo – sredinom avgusta. Tada svi imaju obavezu da budu u Beogradu ili nekom drugom gradu/mestu gde žive i rade.

– Sve u svemu, biti nastavnik ne znači samo držati časove. Ima tu mnogo papirologije, administracije, takmičenja i tome slično zaključuje L. J.

Izvor vesti: Srbija Danas/Telegraf