Kako bi objasnio ispodprosečne rezultate, projektni tim državne mature tada je napomenuo da bi pri tumačenju postignuća srednjoškolaca trebalo uzeti u obzir da je pilotiranje sprovedeno na početku školske godine, bez bilo kakvih priprema učenika, koji su pritom prethodnu završili prema modelu učenja na daljinu.

Slabija motivacija, u poređenju sa onom koju imaju kada rade kontrolne i pismene zadatke – što se merilo vremenom utrošenim za izradu i brojem zadataka koje nisu ni pokušali da reše – bila je, kažu, očekivana, jer rezultati pilotiranja nisu ocenjivani, niti su uticali na krajnji uspeh.

Da se sa istim problemom ne bi susreli u aprilu sledeće godine, kada će ista grupa srednjoškolaca imati drugu simulaciju završnog ispita, razmišljalo se o nekim novinama. Prema rečima posebnog savetnika ministra prosvete Zorana Kostića, prva je da se fakultetskim profesorima prosledi ponešto iz banke zadataka za pilot-maturu, što bi iskoristili prilikom selekcije brucoša.

Foto: Shutterstock

– Deca će tako raditi simulaciju, ali će osetiti tipove zadataka koji će im već u junu biti na prijemnom ispitima za upis na fakultet – rekao je Kostić na konferenciji za medije.

Tom prilikom je objasnio kako bi učešće u pilotiranju moglo biti šansa ne samo da se „opipa” teren za ulazak u visoko školstvo već i da se popravi ocena u dnevniku.

– Nakon pregledanja testova, hajde da svima koji su uradili dobro damo mogućnost popravka ocene – rekao je, dodavši da takvi đaci ne bi morali naknadno da odgovaraju.

Ministarstvo prosvete planira da u naredne tri godine testira sve procedure i otkloni nedostatke kako bi državna matura postala ulaznica za upis na fakultete na kraju školske 2023/24.

The post Đaci loši na državnoj maturi, a bez toga ne mogu na fakultet: Stiglo rešenje za lakše spremanje završnog ispita appeared first on Obrazovanje.

Do sprovođenja ovog ispita u punom obimu planirano je da se, osim dva pilotiranja, realizuju i još dve probe. Kao najznačajnije novine najavljuju se formiranje novog Nacionalnog centra za ispite bez kojeg ne može da se upriliči testiranje kao što je velika matura i podsticanje učenika da se na budućim simulacijama ovog ispita potrude i pokažu znanje. Članovi vlade usvojili su set izmena i dopuna zakona iz oblasti prosvete koje omogućavaju formiranje ispitnog centra kao važnog segmenta u realizaciji projekta državne mature.

– Cilj uvođenja državne mature jeste da se unapredi kvalitet našeg obrazovanja. Kvalitet nema gornju granicu. Uvek se može podići na viši nivo. Zbog sertifikacione i kvalifikacione uloge velike mature, jer ona znači svedočanstvo o stečenom srednjoškolskom obrazovanju i prohodnost na studije, izmenjeni su zakoni o srednjem i o visokom obrazovanju. Da bi se sve usaglasilo urađene su i izmene i dopune Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Važna novina je da će se u budućnosti priprema predloga ispita, njegovog sadržaja, načina organizovanja i sprovođenja, testova i uputstava za ocenjivanje i još mnogo toga raditi preko unapređenog i novoformiranog Nacionalnog centra za ispite, koji će biti smešten u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Morali smo predvideti i sve što se tiče zaštite podataka o ličnosti, odnosno član koji će podrazumevati obradu svih tih podataka preko softvera kroz IT sistem koji se priprema, da bi moglo sve da funkcioniše u najboljem redu – razjasnio je posebni savetnik ministra prosvete Zoran Kostić na nedavno održanom skupu znalaca posvećenih uvođenju državne mature s predstavnicima medija.

Foto: Shutterstock

Za izmene i dopune prosvetnih propisa koje pominje, precizirao je, nisu bile potrebne javne rasprave jer promene nisu bile velike, a njihov glavni cilj je bio ispitni centar. Rekao je i da bez takvog centra sistem nije u prilici da realizuje ovaj ispit u punom obimu. Izmenama zakona predviđeno je da ovaj centar počne da radi školske 2022/23. godine, kada će prvi put po novom biti sproveden završni ispit za učenike koji izlaze ih trogodišnjih obrazovnih profila srednjih stručnih škola. Državna matura: opšta, umetnička i stručna, prvi put će se polagati na kraju nastavne 2023/24. godine. Do tada, dakle na kraju ove i naredne školske godine, maturanti četvorogodišnjih škola polagaće maturski ispit kao i do sada.

– Za novo pilotiranje u aprilu planiramo, i gledamo da požurimo, da i softver isprobamo, ako bude stigao. Ako i ne stigne, imamo mogućnost da ispilotiramo testove i procedure. Nakon prvog pilotiranja glavno pitanje je bilo koliko su deca znala. Nama to uopšte nije bio motiv. Nismo imali želju, niti smo mogli očekivati da ćemo dobiti realne pokazatelje znanja učenika na nacionalnom nivou – naglašava savetnik ministra prosvete.

Podseća da đaci na prvoj probi državne mature nisu bili motivisani, a testiranje je održano krajem oktobra prošle godine u epidemijski otežanim okolnostima. Tada su probne testove rešavali đaci koji, zapravo, neće polagati pravu državnu maturu, a isti učenici će učestvovati i u drugom pilotiranju.

– Razgovaramo s fakultetima da iz bogate banke zadataka koja je napravljena damo fakultetima određene zadatke koje će davati kandidatima na svojim prijemnim ispitima. Zatim đacima možemo da objasnimo da će na simulaciji državne mature u aprilu upoznati tipove zadataka kakvi će se već u junu naći na prijemnim ispitima. Namera je da omogućimo da se nakon pregledanja testova s pilotiranja svim đacima koji budu uradili dobro na osnovu tih rezultata može popraviti ocena iz određenog predmeta, da ne moraju ponovo da odgovaraju. Onima koji probu mature ne budu dobro uradili nećemo ništa pokvariti. Taj motiv, da će s jedne strane učenici osetiti zadatke, a sa druge imati mogućnost da poprave ocenu, fenomenalan je – razjasnio je Kostić.

Foto: Shutterstock

Ako se podsticajima dostigne veća motivacija maturanata da nove probne testove urade što bolje mogu, a ne samo reda radi, onda će nadležni moći da procene da li su na nacionalnom nivou maturanti dosegli očekivane ishode. Moći će bolje da ocene kvalitet i težinu testova, da utvrde način bodovanja ispitnih pitanja da bi po standardima vrednovali postignuća učenika s osnovnog, srednjeg i naprednog nivoa.

– Želimo da državna matura u potpunosti zameni prijemne ispite, s tim što bi se ostavila mogućnost dodatne provere sklonosti i sposobnosti na pojedinim fakultetima kao što su, na primer, umetnički. Mislim da smo blizu da to akademska zajednica prihvati, da nemamo periode prilagođavanja koje su imale druge države. Da podsetim, u ovo smo krenuli 2010. godine. Već 11 godina na ovome radimo. Svakom ko je rekao da je dosad to moglo da se završi, evo dokaza da nije. Nije pomerano bez razloga. Sve je podrazumevalo, a i dalje podrazumeva, posvećen rad, logistiku, veliki novac. Čeka nas još dosta posla. Mnogo smo odmakli i veoma smo blizu kraja – napominje Kostić, koji je 2010. godine bio pomoćnik tadašnjeg ministra prosvete Žarka Obradovića.

S pozicije posebnog savetnika Branka Ružića, Kostić uverava da će za dve godine sistem biti apsolutno spreman da sprovede državnu maturu u punom obimu i da će se time poboljšati kvalitet i pravednost sistema i ravnopravnost učenika.

– Mladi će imati jednake šanse da u isto vreme, po istim pravilima, u istim uslovima rešavaju iste maturske testove s istim tipom zadataka. Da li će polagati tri predmeta, ili će polagati pet ili šest, više neće zavisiti od nas, već od njihove želje da konkurišu na dva, tri ili pet fakulteta istovremeno, a upisaće onaj studijski program za koji budu imali dovoljno bodova – zaključuje Kostić.

The post Ko bude dobar na maloj maturi dobije popravku ocene: Nova pravila za srednjoškolce u Srbiji appeared first on Obrazovanje.