Devojčice češće izbegavaju časove fizičkog nego dečaci, pokazala su istraživanja u četiri srednje škole u Novom Sadu. Kao najčešće nemedicinske razloge za oslobađanje navode rizik od povređivanja, obavezno nošenje opreme, nezadovoljstvo fizičkim izgledom, a iskustvo govori da časove izbegavaju jer ne vole fizičke aktivnosti u školi, da ne bi pokvarile firizuru, polomile nokat, ili se oznojile.

Profesori u Zemunskoj gimnaziji tvrde da su njihovi učenici zainteresovani.

-Volim časove fizičkog, zato što se odmalena, od treće godine, bavim sportom. Bio je to ples, gimnastika, plivanje i stvarno uživam, ovo mi je jedan od časova na kojima mogu da se opustim, ali i naučim nešto novo- kaže Kalina Kostecki iz Zemunske gimnazije.

Foto

-Najviše volim časove fizičkog zato što nam je to prilika da budemo malo više fizički aktivni, nekome ko nije fizički aktivan, ko se ne bavi sportom, dobro mu ovo dođe- kaže Luka Kukolj.

Učenik može biti oslobođen fizičkog i to onog praktičnog dela nastave, samo ako za to imaju opravdanje od lekara. Lekari kažu da opravdanja izdaju samo ako bi čas ugrozio zdravlje učenika, a to nije čest slučaj.

-Ono što mi radimo na tom času, učenik koji je oslobođen mora da odradi teorijski deo. Znači, on pre svega pomaže u realizaciji časa, da li kao sudija, da li pomaže pri asistenciji i sve ono što radimo, on to mora teorijski da zna-kaže Saša Porubski, profesor fizičkog i zdravstvenog vaspitanja, Zemunska gimnazija.

Srednjoškolci na časovima fizičkog i zdravstvenog vaspitanja uglavnom rade atletiku i gimnastiku. Profesori podsećaju da je fizička aktivnost važna u tom periodu zbog pravilnog držanja, razvoja kičme, disanja.

-Postoje indikacije kad se odlaže povratak deteta na časove fizičkog vaspitanja, konkretno, sada je aktuelna kovid infekcija, pa imate mononukleozu, pa još neke druge bolesti gde se dete vraća u kolektiv, vraća u školu, ali se savetuje da jedan deo nastave fiizičkog vaspitanja ne pohađa- kaže dr Milena Janićijević, načelnik pedijatrije Dom zdravlja Voždovac.

-U ovom vremenu kada je i kovid prisutan sve više i više se pojavljuje gojazne dece i mi moramo njih da naučimo kako da se odnose prema svom telu i kada završe svoje školovanje i da znaju kako da se hrane i kako da se odnose prema fiizičkoj aktivnosti- rekao je Saša Porubski.

Za samo pola veka broj gojazne dece u Srbiji povećan je 10 puta, a više je i onih koji imaju problema sa krivom kičmom. I dok su devojčice spremne da zbog frizure ne rade fizičko, s druge strane, rado idu u teretanu, zašta njihovi roditelji mesečno izdvajaju ne male sume novca.

The post Pokvariću frizuru, polomiću nokte, mrzi me da nosim opremu: Zbog čega se još beži sa časova fizičkog? appeared first on Obrazovanje.

Miloš Bjelanović je istakao da su poslednje dve godine ostavile veoma dubok trag na generacije, naročito na učenike prvog razreda srednje škole, jer su deca došla ipak, kako je ocenio, s relativno nižim stepenom znanja. Ukazao je na to da su zato bili prisiljeni da prvo polugodište potroše na staro gradivo, da naprave nekakve temelje kako bi mogli da nastave da u drugom, trećem i četvrtom razredu rade normalno i da učenici steknu znanje potrebno za fakultet.

– Isto kao i u gimnaziji, i mi osećamo deficit te protekle dve godine. Svakako da nije moglo u takvim okolnostima, u takvim uslovima, kada vam pre svega određeni broj učenika izostaje iz bilo kojeg razloga, da se gradivo realizuje određenom dinamikom kao u normalnim okolnostima – naglasio je Stanislav Stevuljević.

Podsetio je da su beogradski osnovci krenuli posle dve godine konačno zajedno u školu, obe grupe u isto vreme. U međuvremenu, dešavalo se da se u pojedinim odeljenjima pojavi dva ili više slučajeva obolevanja od kovida, pa su tada prelazili na kombinovani model.

– Lično mislimo da ćemo u narednoj godini deo vremena upotrebiti na nadoknadu onoga što deci nedostaje. Ne možemo sadašnje maturante poslati u srednje škole, a da smo uočili da im nešto iz šestog ili sedmog razreda nedostaje. Nastavnici se dovijaju na različite načine i pokušavaju da učenicima nadomeste znanje koje im nedostaje – istakao je Stevuljević.

Što se tiče nadoknade gradiva za srednje škole, Bjelanović kaže da planova ima mnogo i da apsolutno zahtevaju dodatno angažovanje pre svega nastavnika.

– Nadoknada gradiva će u narednom polugodištu biti nadomeštena s dopunskom, dodatnom nastavom, s nekim drugim oblicima vannastave, što stvara dodatni pritisak i za učenike i za nastavnike. Na taj način, mislim da je to jedini način da koliko-toliko nadoknadimo izgubljeno u prethodnim godinama i da ćemo do kraja školske godine uspeti da postavimo sve na svoje mesto – smatra Bjelanović.

Foto: Shutterstock

Zamolio je roditelje za još malo strpljenja, jer uz izostanak učenika, imaju i profesore koji su pozitivni ili neko od članova njihovih porodica. Stevuljević je naveo da nije svakako svejedno da svaki četvrtak ili petak dočekuju s neizvesnošću da li će nastava biti od kuće ili u učionicama.

– Ja mogu da kažem da je u OŠ “Nikola Tesla” prosečno odsustvovalo 15 posto učenika, na 1.300 to je skoro 200 đaka dnevno. Prosvetni radnici, pored zdravstvenih, spadaju u onu kategoriju koja je podnela najveći teret u kovid pandemiji – zaključio je Stevuljević.

Učenici Zemunske gimnazije su godinu i po dana nastavu pohađali u četiri osnovne škole kao podstanari. Posle 160 godina, ta škola je prvi put rekonstruisana, obnovljena. Učenici su se u nju zvanično vratili 16. oktobra, a 30. decembra će taj događaj i svečano obeležiti.

The post Školarci idu na raspust, a šta ih čeka kad se vrate: Školski dani teži nego ikada, a nadoknada časova zadaje glavobolje appeared first on Obrazovanje.

Irina Galkina važi za legendarnu profesorku Zemunske gimnazije, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić evocirao je uspomene na dane provedene sa njom u školskoj klupi, kao i na to kako je on učio ruski jezik.

-Ona je bila najčuvenija profesorka ruskog jezika u celom Beogradu i bila je veoma stroga, ali pravična, a ja sam se trudio i učio dobro – prisetio se predsednik svojih školskih dana.

Ispričao je kako je izgledalo odgovarati kod profesorke Galkine i da li je bilo teško dobiti peticu, te jednu anegdotu sa časa kada se upravo on našao da odgovara pred tablom, i zamalo izbegao jedinicu.

Foto: Srbija Danas/Saša Džambić

-Profesorka je imala fantastičan model za učenje jezika. Izvede nas pred tablu, diktira 20 reči na srpskom, a onda mi napišemo to na ruskom i moramo pravilno da izgovorimo. Meni je tada zadala reč spomenik, koji se na ruskom kaže “pamjatnik”. Ali, sam ja promenio akcenat, sa prvog na poslednji slog. A, ona je umela da kada to neko pogreši da jedinicu, koja liči na spomenik… Ali, pošto sam ostalo znao, a možda sam joj bio simpatičan, rekla mi je da ću sledeći put dobiti pravog ”pamjetnika”, jedinicu, ako budem ponovo to porgrešio – ispričao je Vučić uz osmeh.

Dodao je da je to zapamtio za ceo život, i nije više grešio.

– Imali smo divnu profesorku i nešto od ruskog je ostalo – dodao je Vučić.

Na to je profesorka odgovorila da je predsednik svoju ocenu iz ruskog sam zaslužio, i da ona nikada nije poklanjala ocene.

-Slušam svaki put kad nastupaš i ponosim se, kažem da je to moj učenik- rekla je prof. Galkina.

Dodala je da je predsednik sedeo do prozora, i ispričala da je uvek znala ko zna, a ko ne zna gradivo, kada je trebala da proziva učenike da odgovaraju, jer, kaže, ako učenik sedi pravo, normalno, onda je spreman.

-Ja sam 37 godina radila ovde i svi moji učenici su bili jako dobri – poručila je profeskorka.

Foto: Srbija Danas/Saša Džambić

Vučić je rekao i da sada svaki drugi dan uzima časove ruskog jezika, kako bi poboljšao svoje znanje.

-Imaću nastup u Državnoj dumi Rusije i na ruskoj televiziji, prvi put na ruskom jeziku. Vi pratite, pa mi pošaljite šta sve nije valjalo…- zamolio je Vučić svoju profesorku i svima u Gimnaziji se zahvalio na srdačnom dočeku.

Podsetimo, Zemunska gimnazija sada nakon 163. godine svog postojanja izgleda kao potpuno nova obrazovna institucija. Kompletna rekonstrukcija ovog hrama obrazovanja i svojevrsnog simbola Zemuna podrazumevalo je kompletno uređenje enterijera i eksterijera. Pored novih prozora, podova, plafona, sređenih zidova, gimnazija je dobila nove vodovodne i kanalizacione cevi sa sanitarnom opremom, kao i instalacije za grejanje i hlađenje. Sada će učenici koristiti modernu biblioteku, stomatološku ordinaciju i tavanski prostor za školske sekcije. Država Srbija je uložila u kompletnu rekonstrukciju Zemunske gimnazije nešto više od 4,5 miliona evra. Više o tome pročitajte OVDE.

The post Kako je predsednik Vučić učio ruski u Zemunskoj gimnaziji: Zamalo da dobije jedinicu zbog zadatka profesorke Galine appeared first on Obrazovanje.

Zemunska gimnazija sada nakon 163. godine svog postojanja izgleda kao potpuno nova obrazovna institucija. Kompletna rekonstrukcija ovog hrama obrazovanja i svojevrsnog simbola Zemuna podrazumevalo je kompletno uređenje enterijera i eksterijera. Pored novih prozora, podova, plafona, sređenih zidova, gimnazija je dobila nove vodovodne i kanalizacione cevi sa sanitarnom opremom, kao i instalacije za grejanje i hlađenje. Sada će učenici koristiti modernu biblioteku, stomatološku ordinaciju i tavanski prostor za školske sekcije.

Predsednika Srbije su u obilasku informisali o odrađenim radovima direktor gimnazije Miloš Bjelanović, predsednik GO Zemun Gavrilo Kovačević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije Branko Ružić, gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić i drugi predstavnici državnih organa, lokalne samouprave, obrazovnih institucija i kolektiva gimnazije. Predsednik je obišao moderno opremljene kabinete i učionice hemije, biologije, zbornicu, fiskulturnu i svečanu salu.

Ono po čemu se sada Zemunska gimnazija razlikuje od svih drugih škola u Srbiji jeste kabinet sa savremenim trenažerima i dijagnostičkim aparatima na kojima će moći da se proveri funkcionalni status učenika za pohađanje nastave fizičkog vaspitanja.

– Gimnazija nije ovako izgledala u vreme kada sam je pohađao. Sada izgleda mnogo lepše. Država Srbija je uložila u kompletnu rekonstrukciju Zemunske gimnazije nešto više od 4,5 miliona evra. Ova gimnazija je iznedrila mnogo velikana koji su zadužili našu zemlju i zato je ovo zdanje zaslužilo da bude jedno od najlepših ne samo u Zemunu, nego i u Beogradu. Gimnazijalcima želim da se ovde osećaju kao kod svoje kuće- rekao je predsednik Vučić, uz napomenu da je Republika Srbija u poslednjih nekoliko godina uložila 200 miliona evra u rekonstrukciju 180 škola u Srbiji, i tom prilikom, zahvalio se direktoru Zemunske gimnazije i profesorima što imaju snage da se bore za budućnost naše zemlje.

Bila je to prilika da se predsednik Vučić sretne sa svojim razrednim starešinom i gimnazijskom profesorkom ruskog jezika u penziji Irinom Galkinom, za koju je rekao da je bila vrlo stroga, ali pravična, i evocira uspomene na srećne učeničke dane.

Prema rečima direktora Gimnazije Miloša Bjelanovića, od aprila prošle godine do početka ove školske godine obavljena je ozbiljna rekonstrukcija zgrade koja postoji 140 godina, a zahvaljujući obimnim radovima danas škola ima 6.500 kvadrata opremljenih u skladu sa 21. vekom. Gimnazija ima 1.300 učenika u 48 odeljenja na četiri smera.

-Zadržane su table kao osnovno sredstvo za nastavu, uz njih su u svaku učionicu dodati multifunkcionalni projektori, svaki učenički prostor imaće pametne table koje profesorima omogćavaju da na najbolji i najsavremeniji način iskoriste materijal sa interneta i tako poboljšaju kvalitet nastave i ishode koji će učenici pokazati na kraju školske godine. U Gimnaziji će biti Hilandarski kutak, prostor za realizaciju tribina sa stalonom izložbenom postavkom sa Hilandara – naveo je Bjelanović.

U katastrofalnim podrumskim prostorijama, koje su sada uredene u skladu sa vrhunskim standardima, Gimnazija je dobila 1.000 kvadrata u kojima je biblioteka koja ima 35.000 naslova kao i stomatološka ordinacija, radionice.

Niža realna škola osnovana je 1858. godine odobrenjem Vrhovne vojne komande, potom 1881. godine dobija naziv Velika realka, da bi 1895. godine prerasla u Realnu gimnaziju. Važno je istaći da je zemunska realka bila i rasadnik učitelja za banatsko-sremski okrug, jer je postojao tečaj za učitelje. Danas Zemunska gimnazija ima status spomenika kulture. Do sada je iznedrila više od 40 hiljada maturanata, a trenutno nastavu pohađa 1300 đaka u 48 razreda.

The post Novo ruho Velike realke: Pogledajte kako sada izgleda rekonstruisana Zemunska gimnazija appeared first on Obrazovanje.