KORAK 1: Ozbiljno shvatiti problem

Nastavnici i profesori moraju da shvate da različiti vidovi maltretiranja i nasilja na internetu nisu prolazno stanje, već da predstavljaju pojavu nastalu kao rezultat sveukupne digatalizacije i tehnološkog napretka čovečanstva. Oni ozbiljno moraju da shvate da su deca svakodnevno izložena različitim opasnostima na internetu, društvenim mrežama, i da decu moraju naučiti da izbegnu “viktimizaciju”.

KORAK 2: Prepoznavanje znakova

Nastavnici i profesori moraju da vode računa o emocionalnom stanju svojih učenika. Da li učenik izgleda depresivno? Da li je povučen? Dužnost svakog učitelja, nastavnika, profesora jeste da uoči promene u ponašanju učenika, kako bi moglo da dođe do intervencije. Sa đacima je neophodno razgovarati, slušati ih, ali i staviti im do znanja da mogu da vam se obrate ukoliko imaju neki problem.

Foto: Shutterstock

KORAK 3: Tražite od učenika da prijave nasilje

Nasilje prestaje onog momenta kada žrtve progovore o nasilju. Đaci treba da se ohrabre da pričaju i da prijave sve vidove digitalnog nasilja, pa čak i da na svoj zid objave post “Ovo nije kul” kada uoče neprikladan sadržaj na internetu ili na nekoj od društvenih mreža.

KORAK 4: Pronađite odgovarajuće rešenje

Iako bi trebalo da postoje posledice za različite vidove zlostavljanja na internetu, mnogi stručnjaci smatraju da ta “posledica” ne bi trebalo da bude samo kažnjavanje. Oni koji svojim porukama na internetu “maltretiraju” druge moraju da shvate uticaj svojih postupaka. Zato je na profesorima da slušaju svoje učenike, kao i da puste učenike da razgovaraju jedni sa drugima kako bi razumeli uticaj određenog incidenta.

Foto: Shutterstock

KORAK 5: Uključite roditelje

Škole su važno mesto za povezivanje sa roditeljima i za širenje informacija o bezbednosti dece na internetu. Nastavnici moraju ohrabriti roditelje da se uključe u online život svoje dece. Jedno od pametnih rešenja može biti i organizovanje radionica za roditelje o različitim oblicima nasilja na interenetu. Baš kao što roditelji ne bi dozvolili da im deca budu na nepoznatoj lokaciji, bez njihovog znanja, isto tako ne bi trebalo da dozvole deci da surfuju online bez nadzora.

Ovih pet koraka mogu biti pametno uputstvo za škole, njihove nastavnike i profesore, u borbi protiv različitih vidova nasilja na internetu. Ono što je sigurno jeste da je razgovor između nastavnika i đaka jedan od najdelotvornijih načina u prevenciji digitalnog nasilja. Nastavnici i profesori moraju da posmatraju svoje učenike i da kada primete promene u njihovom ponašanju, reaguju odmah.

The post Pet koraka koje nastavnici moraju da preduzmu u borbi protiv digitalnog nasilja: Informišite se na vreme appeared first on Obrazovanje.

Protokol su potpisali prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević, ministar zdravlja Zlatibor Lončar, ministar za brigu o porodici i demografiju Radomir Ratko Dmitrović i direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu dr Mihailo Jovanović. Dodatno potpisnici Protokola su i Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo pravde i Ministarstvo trgovine turizma i telekomunikacija.

Platforma „Čuvam te“ će prvi put povezati sve nadležne institucije za borbu protiv nasilja i zahvaljujući njoj pratiće se svaka prijava na nivou države na jednom mestu, kao i sam tok rešavanja. 

Foto: Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu

U ovom trenutku se radi na planiranju i razvoju softverskog rešenja koje će omogućiti da se svaka prijava nasilja adekvatno evidentira kako bi u svakom trenutku bio dostupan status prijave, njen tok i ukoliko predmet nije završen, koji je konkretan razlog za to. Cilj je da na jednom mestu postoji detaljna analitika svih prijava, da vidimo kako se po svakoj prijavi postupa i gde su problemi.

Platforma „Čuvam te“ uspostavljena je u martu 2021. godine kao prva nacionalna platforma za sva pitanja zaštite i prevencije različitih vrsta nasilja koje uključuje decu.

Platforma predstavlja jedinstveno i bezbedno mesto za građane da se informišu i edukuju, a u budućnosti i prijave nasilje putem platforme kada ta funkcionalnost bude omogućena. Na ovoj jedinstvenoj platformi, građani mogu da se informišu o tome šta se sve podrazumeva pod nasiljem koje uključuje decu, koje ustanove se uključuju i kako postupaju, kako mogu da spreče i utiču na prevenciju nasilja kojem bi njihovo dete moglo biti izloženo.  Takođe, svi mogu da se edukuju i  pohađaju onlajn obuke.

Cilj  Nacionalne platforme „Čuvam te“ je omogućavanje sinergije delovanja ministarstava,  reprezentativnih sindikata u prosveti i organizacija civilnog društva. Na edukativnom delu platforme je oko 30.000 registrovanih korisnika, od toga preko 4800 učenika, 1700 roditelja i više od čak 23.000 nastavnika.

The post Sedam ministarstava u borbi protiv nasilja nad decom: Platforma “Čuvam te” štiti i edukuje appeared first on Obrazovanje.

Podsećanja radi, početkom školske 2018/2019. godine dogodila se pobuna roditelja učenika Osnovne škole „Svetozar Marković” u Kraljevu, koji su svojoj deci zabranili odlazak na nastavu zbog agresivnog ponašanja učenika sedmog razreda, a gotovo svakog polugođa desi se barem jedna „buna” roditelja isprovocirana đačkim nasiljem unutar školskih zidina. U prethodnih šest godina troje tinejdžera oduzelo je sebi život zbog surovog vređanja, ponižavanja i maltretiranja svojih vršnjaka. Od nasilja školskih drugara škola nije uspela da zaštiti četrnaestogodišnjeg Aleksu iz Niša, četrnaestogodišnju Anđelu iz Kraljeva i četrnaestogodišnjeg Aleksandra iz Novog Sada.

Iako je vršnjačka agresija česta na školskom uzrastu, stiče se utisak da je nasilje sve brutalnije, a da je u svetu tinejdžera postao imperativ da se svaka tuča snimi i podeli preko „Fejsbuka”, „Instagrama” ili „Tiktoka”. Profesorka Pravnog fakulteta u Novom Sadu i predsednica novosadskog udruženja „Roditelj” Dragana Ćorić podseća da deca ne postaju problematična preko noći – u pitanju je proces identifikacije s nekim iz njihove porodične ili socijalne sredine. A na pitanje koje su odgovarajuće sankcije za maloletne počinioce nasilja i kako da decu zaštitimo od nasilja svojih vršnjaka, ona kaže:

Foto: Shutterstock

-Mi ne možemo decu da držimo pod staklenim zvonom – i ruža u ’Malom princu’ je držana pod zvonom, pa je uvela. Deca će jednostavno morati da prođu kroz određena iskustva s vršnjacima, koja predstavljaju sastavni deo odrastanja, ali je važno da znaju kome mogu da se obrate za pomoć ako postanu žrtve nasilja. Prema našem pravu, sva deca starija od 14 godina krivično su odgovorna, ali je ta odgovornost delimično umanjena – zbog toga za maloletnike postoji posebno tužilaštvo i sud. Po novom Zakonu o osnovama obrazovanja i vaspitanja, škola ima pravo da kao rezultat disciplinskog postupka, ispiše nasilnog učenika, a od same obrazovne ustanove zavisi kako će da postupi u konkretnom slučaju jer se žrtva i vinovnici nasilja koje se desilo u centru Kraljeva poznaju preko škole i nasilje se desilo na putu od kuće do škole- objašnjava sagovornica.

Ona podseća da deca ne postaju nasilna preko noći – kapacitet za vršenje nasilja stvara se godinama i najčešće se uči po modelu. Još sedamdesetih godina prošlog veka definisan je koncept „značajnih drugih”, odnosno osoba iz našeg okruženja čiji su stavovi i ponašanje inspiracija za drugu osobu i model ponašanja, bilo da su pozitivni ili negativni modeli u pitanju.

-Čini mi se da mi roditelji olako shvatamo da smo baš mi ti značajni drugi našoj deci. Nažalost, nismo uvek mi sami uzori. Ponekad uopšte nismo modeli za identifikaciju. Milenijalci imaju drugačije uzore i drugačije grade svoje vrednosti nego što ih mi učimo i zato smo u većem i jačem generacijskom sukobu nego ikada do sada. Danas su jači uzori vršnjačka grupa i zvezde rijalitija, crnih hronika i ’Jutjuba’ nego stvarne osobe iz bliskog okruženja – zato roditelji moraju da prate koga deca ’prate’ preko socijalnih mreža- ističe Dragana Ćorić.

Foto: S

Vršnjačka agresija je, podsećaju psiholozi, česta na školskom uzrastu, a iskustvo govori da su žrtve nasilja najčešće mališani koja su po bilo kom osnovu „različiti” od ostale dece u razredu, a kriterijum različitosti može biti sve što „bode oči” – od pegica do naočara. Pažnju školskih „terminatora” skreću i mirna deca, tiha, pasivna i plašljiva deca, kao i đaci koji imaju dobar odnos s učiteljem.

Iako rezultati jednog od najobimnijih Unicefovog istraživanja o nasilju u školi koje je sprovedeno u okviru projekta „Škola bez nasilja – ka sigurnom i podsticajnom okruženju za decu” svedoče da je čak 44 odsto učenika bilo izloženo vršnjačkom nasilju, praksa govori da sami đaci često ne prepoznaju nasilno ponašanje ili smatraju da je ono normalni deo školske svakodnevice. Među onima koji su bili izloženi nasilju, 46 odsto doživelo je verbalno nasilje, trećina fizičko nasilje, dok je petina dece priznala da je počinila neki oblik nasilja. Dečaci se nešto češće javljaju kao počinioci vređanja nego devojčice, a istovremeno su i češće izloženi nasilju vršnjaka i odraslih.

Udruženje “Drug nije meta” jedino je udruženje u Srbiji koje u fokusu rada ima prevenciju vršnjačkog nasilja. Kroz mnogobrojne aktivnosti udruženje je uključilo hiljade učenika i nastavnika, a na njihovom sajtu možete zakazati besplatnu radionicu, pronaći savete i brojne korisne informacije.

The post Vest koja zabrinjava sve više iz dana u dan: Vršnjačko nasilje prečesto prva informacija u dnevniku appeared first on Obrazovanje.