-Smatram da je nauka jako malo zastupljena u našoj javnosti, osim sporadične pažnje kada se ostvari neki svetski uspeh, ili kada se komentariše rangiranje naših fakulteta na globalnim listama- kaže profesor dr Dragan Lambić sa Pedagoškog fakulteta u Somboru.

Ovaj Zrenjaninac je uvršten na listu najuticajnijih istraživača u svetu, koju objavljuje prestižni američki Univerzitet „Stanford”. On je među najmlađima od trinaestoro naučnika sa Univerziteta u Novom Sadu, koji su se našli u tom uglednom društvu.

Komentarišući položaj ljudi od nauke ako žive i rade dalje od metropole, on ističe da ta činjenica zbog tehnološkog napretka i raznih mogućnosti razmene informacija možda gubi na značaju, ali je kao otežavajuća okolnost još prisutna kad je reč o uslovima stvaranja.

– Imajući u vidu demografsko stanje, fakulteti u manjim mestima su u dosta lošijoj poziciji u odnosu na fakultete iz velikih gradova, kada je u pitanju broj studenata. Takva situacija ima i značajan uticaj na položaj naučnika, jer su fakulteti više orijentisani na opstanak nego na unapređivanje naučnih i obrazovnih uslova koji bi privukli i veći broj studenata. Afirmacija fakulteta u velikoj meri zavisi od kadra. Pošto su fakulteti u manjim mestima u neravnopravnoj poziciji po tom osnovu, oni moraju da se dodatno potrude kako bi privukli i zadržali kvalitetne kadrove ‒ kaže ovaj Zrenjaninac sa somborskog fakulteta.

Komentarišući sve veći broj privatnih visokoškolskih ustanova u Srbiji i pravu poplavu diplomaca i doktoranada na njima, Lambić ističe primere da neko ne može da ispuni ni osnovne uslove na doktorskim studijama na državnom fakultetu, a onda u veoma kratkom roku doktorira na privatnom.

– Ipak, smatram da ne treba generalizovati. Bilo bi dobro da se sprovede analiza rezultata koje diplomirani i doktorandi sa privatnih i državnih fakulteta postignu nakon završetka studija. Tako bi mogli da dobijemo jasne uporedne podatke o kvalitetu obrazovanja ‒ ističe sagovornik, koji je diplomirao matematiku na beogradskom PMF-u, gde je i doktorirao.

Imao je ponude iz inostranstva, ali je prevagnula želja da ostane u Srbiji. Ipak, kaže, ta opcija je i dalje otvorena, jer se „ovde uslovi za rad naučnika ne popravljaju dovoljnom brzinom.”

The post Čuveni profesor Lambić: Zrenjaninac čije ime se nalazi na listi najuticajnijih istraživača u svetu appeared first on Obrazovanje.

Kako se navodi, master akademske studije iz Vibro-akustičkog inženjerstva odlikuje izbornost i profilisanje ka jednom od tri izborna područja: Vibraciono inženjerstvo, Akustičko inženjerstvo i Buka i vibracije u životnoj sredini. Za one koji završe ovaj master program otvara se široka lepeza zapošljivosti: u konsultantskim i stručnim kućama, kompanijama koje se bave razvojem proizvoda koji uključuju zvuk i vibracije, medijskim kućama, državnom sektoru i javnim organizacijama koje se bave pitanjima životne sredine, stanovanja, planiranja saobraćaja i zdravlja. Program takođe omogućava uključenje u naučno-istraživački rad i nastavak akademskog obrazovanja na doktorskim studijama.

Studentima su na raspolaganju nove laboratorije i moderna oprema, platforma za učenje i digitalni nastavni materijali, kako i kompetentnost i iskustvo osoblja, koje je većim brojem iz akreditovanog Centra izuzetnih vrednosti za vibro-akustičke sisteme i obradu signala CEVAS- jedinog centra izuzetnih vrednosti u ovoj oblasti u našoj zemlji, a angažovan je i predavač iz privrede.

Karakteristike ovog master studijskog programa su i savremenost i međunarodna usklađenost sa sličnim master programima prestižnih inostranih univerziteta. Program je interdisciplinaran, uključuje mašinstvo, elektrotehniku, fiziku, zaštitu životne sredine, zaštitu na radu, građevinu, medicinu i medicinu rada.

Za školsku 2021/2022 godinu studenti su oslobođeni plaćanja školarine. Troškovi organizovanja nastave se pokrivaju iz sredstava Erazmus+ projekta SENVIBE, finansiranog od strane EU.

The post PRVI NA OVIM PROSTORIMA: Srbija upisuje buduće vibro-akustične inženjere appeared first on Obrazovanje.

Ipak, prvi put otkako je 2012. godine uvršten na Šangajsku listu, Univerzitet u Beogradu nije se našao među 500 najboljih u svetu. Među kriterijumima za rangiranje je broj radova objavljenih u najprestižnijim naučnim časopisima, visoko citiranih nastavnika u okviru određene naučne oblasti, kao i koliko je profesora dobilo Nobelovu nagradu. Srbija se tradicionalno dobro kotira u oblasti priorodnih nauka, pre svega kada je reč o matematici i fizici. Ono što međutim otežava rad naučnika u Srbiji je, između ostalog, nemogućnost dobijanja velikih međunarodnih projekata koji se dodeljuju najistaknutijim istraživačima.

– Jedan deo kriterijuma favorizuje kvalitet odnosno postojanje vrhunskih naučno-istraživačkih grupa i postojanje vrhunskih istraživača u Srbiji, a to je nešto u čemu ne samo Univerzitet u Beogradu, nego i Srbija uopšte, zaostaje, a to se može videti kroz erc projekte, odnosno kroz projekte evropskog istraživačkog saveta, koji su najprestižniji projekti koji se dodeljuju u evropskom istraživačkom projektu i ti projekti su prioritet strategije razvoja nauke u Srbiji. Međutim tih projekata u Srbiji ima vrlo malo, za sada je dodeljeno samo dva, jedan iz prirodnih i jedan iz društvenih nauka – smatra Magdalena Đorđević sa Institut za fiziku.

Jedino rešenje da se naučno-istraživačka delatnost podigne na viši nivo jeste dugoročno ulaganje države u nauku i znatno veće izdvajanje iz budžeta za ovu oblast.

Foto: Wikipedia

– Broj vrhunskih istraživača i grupa je relativno mali u Srbiji. To bi moralo da se unapredi. Za to je potrebno sistematsko ulaganje države u nauku ne samo novčano nego i da postoji sistematska i dugoročna posvećenost i briga o nauci. Nije nauka most ili put pa da vi imate novca u budžetu, pa ulažete novac i za godinu dana dobijete gotov proizvod. Da biste vi dobili kvalitetan rad treba bar deset godina – dodala je Đorđević.

Iako država godinama unazad najavljuje da će ulaganja u nauku ići i do 1 odsto, u poslednjih pet godina izdvajanja za naučno-istraživačku delatnost ne prelaze 0,4 odsto.

Prorektor beogradskog univerziteta, međutim, smatra da je stvar prestiža biti na Šangajskoj listi, jer ona obuhvata mali procenat svetskih univerziteta, i da ni ovakav plasman, ne znači da je Univerzitet loš.

– Prvih 500 univerziteta nije crvena linija ispod koje ne valja. I sa prvih 600 mesta, mi smo među prvih dva odsto univerziteta u svetu. Smatram da univerzitet u Beogradu uz sve manjakavosti ima izuzetno dobre rezultate, što ne znači da ne bi trebalo da budu bolji – rekao je Petar Marin, prorektor za nauku Univerziteta u Beogradu.

“Na jedan kriterijum možemo da utičemo”

Prema rečima Aleksandre Milutinović Nikolić, naučne savetnice i člana predsedništva Sindikata nauke, kada je reč o kriterijumima po kojima se univerziteti rangiraju na Šangajskoj listi, Srbija može da utiče na samo jedan, kako bi položaj univerziteta bio poboljšan.

– Jedina stvar na koju mi možemo da utičemo je broj objavljenih publikacija u časopisima. Posebno se boduju časopisi “Science and Nature” i srodni za koje je zaista izuzetno teško da se publikuje – rekla je ona, dodajući da ne možemo da utičemo na kriterijume kao što su da li imamo nekog dobitnika Nobelove nagrade koji radi na našem fakultetu i da li je neko sa fakulteta dobio tu nagradu.

Kako dodaje, taj broj objavljenih radova je u poslednjem periodu konstantan, te da je u periodu od 2000-2012. došlo do naglog povećanja. Međutim, na pitanje kako to univerzitet onda opada na listi, Milutinović Nikolić kaže da su “drugi počeli da publikuju više”.

– Zašto mi stagniramo, zato što baš za eksperimentalne nauke o kojima mogu da govorim ne postoji ulaganje u opremu – rekla je ona.

Foto: Srbija Danas

Stoga, kako naglašava, studenti ne mogu da dobiju praktično znanje, a kao prioritet za državu, osim normalizacije plata u nauci, je da se uloži i u ono što se zovu materijalni troškovi.

Univerzitet u Beogradu na Šangajskoj listi univerziteta za 2021. godinu rangiran je između 501. i 600. mesta, što je pad u odnosu na prošlu godinu kada je zauzeo poziciju između 401. i 500. mesta.

Kako funkcioniše rangiranje i kako se kotirao Univerzitet u Beogradu

Najbolju poziciju najstariji univerzitet u Srbiji imao je 2016. i 2017. godine kada se našao između 201. i 300. mesta. Od 2018. godine počeo je da pada na prestižnoj listi svetskih univerziteta.

Osim Univerziteta u Beogradu na listi 1.000 najboljih univerziteta sveta našao se i Univerzitet u Novom Sadu koji je zauzeo poziciju od 901. do 1.000 mesta. Univerzitet u Novom Sadu prošle godine ispao je sa Šangajske liste, ali je ove godine ponovo uspeo da se vrati.

Od univerziteta u okruženju na prestišnoj listi još su Univerzitet u Ljubljani (501-600 mesta), Univerzitet u Zagrebu (od 600 do 700 mesta).

Na prvom mestu je Univerzitet Harvard, slede Stanford, Kembridž, MIT, Berkli, Prinston, Oksford Kolumbija, Kalifornijski tehnološki institut i Univerzitet u Čikagu.

Na ovoj listi Univerzitet u Beogradu se prvi put našao 2012. godine, među 500 rangiranih.

Iako je Šangajska lista neformalna, stvar je prestiža biti na njoj jer obuhvata manje od četiri odsto svetskih univerziteta.

Kriterijumi za rangiranje na listi su: alumni dobitnici Nobelove nagrade (i srodnih disciplinarnih nagrada), nastavnici/istraživači dobitnici Nobelove nagrade (i srodnih disciplinarnih nagrada), broj visoko citiranih nastavnika/istraživača u okviru određene naučne oblasti, broj naučnih radova objavljenih u časopisima Science&Nature, broj naučnih radova objavljenih u časopisima sa Science Citation Index i Social Science Citation Index, akademski doprinos prema navedenim indikatorima u odnosu na broj zaposlenih.

Akademsko rangiranje svetskih univerziteta (ARWU) sprovodi šangajski Univerzitet Đao Tong još od 2003. godine.

Do prošle godine na Šangajskoj listi rangirano je top 500 univerziteta, ali su od prošle godine listu proširili na 1.000. Da se zadržalo rangiranje od ranije, Univerzitet u Beogradu ove godine ispao bi sa Šangajske liste.

The post BEOGRADSKI UNIVERZITET PRVI PUT NI U 500 NAJBOLJIH: Ovo su razlozi zbog kojih nije na prestižnoj Šangajskoj listi appeared first on Obrazovanje.