U školskoj 2020/21. godini odličan uspeh na kraju osmog razreda ostvarilo je 43,2 odsto učenika, dok je dovoljan uspeh imalo svega 1,2 odsto učenika, pokazao je izveštaj Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Iako su nadležni državni organi uložili dosta truda u način organizacije i kvalitet onlajn nastave, ispostavilo se da ovakav vid držanja nastave nije najbolji za decu.

Prosvetari navode da je najveći problem to što učenici nisu imali direktnu komunikaciju s nastavnicima, te da ih je “nastava iz fotelje” ulenjila. U većini slučajeva roditelji, starija braća i sestre su im pomagali oko domaćih i kontrolnih zadataka, pa oni nisu posvetili dovoljno pažnje razumevanju gradiva.

Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika, rekla je da za sada možemo da pretpostavimo kakve će posledice korona ostaviti na obrazovanje naše dece, ali da sve ide u pravcu toga da opada nivo obrazovanja naših učenika i da ćemo tek platiti danak zbog epidemije.

Foto: Shutterstock

– Tek ćemo posle završetka pandemije imati neku realnu sliku o obrazovanju dece. Korona je u globalu i te kako opasno uticala na kvalitet obrazovanja. Zbog onlajn nastave opali su kriterijumi ocenjivanja, kovid je urušio sve standarde koje smo imali pre epidemije – kazala je Jankovićeva i dodala:

– Kao posledica toga javlja se rast broja odličnih učenika i rast broja vukovaca u osnovnoj školi. Zbog samog načina izvođenja nastave, prosvetni radnici nisu imali dovoljno vremena da sprovedu ocenjivanje, nisu imali raspoložive alate jer je školska godina bila jako konfuzna i anarhična, što je dosta uticalo i na način ocenjivanja.

Prema njenim rečima, celu tu sliku smo stvorili posle male mature, na kojoj su zadaci bili na zaokruživanje, a recimo iz maternjeg jezika bila su samo četiri zadatka otvorenog tipa:

– Sada ne vidimo pravu sliku o obrazovanju naše dece, ali posledica će biti sigurno. Đaci su samo deca, ona ne mogu da razluče šta je ispravno i kako treba, ali mi smo odrasli i tu smo da im pokažemo, a ovim im samo činimo medveđu uslugu. Učimo ih da treba da žmure umesto da sagledaju realnu sliku.

Istraživanje Unicefa: Deca su manje motivisana za učenje

Najnovije istraživanje Unicefa pokazuje koliko je pandemija uticala na kvalitet učenja i na znanje koje deca stiču.

– Veliki broj roditelja smatra da je većina dece manje motivisana kada je na nastavi od kuće. Čak 58 odsto dece, veruju, uči lošije nego pre pandemije, dok 35 odsto misli da uči isto kao i pre. Čak 70 odsto roditelja čija deca imaju od sedam do 12 godina moralo je da uči s njima, dok samo 22 odsto nikada nije pomagalo deci – pokazali su rezultati ovog istraživanja.

Foto: Shutterstock

I Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, rekao je da već vidimo i osećamo ogromno neznanje, izgubljene radne navike, nedostatak radne discipline, nepostojanje kontinuiteta u radu.

Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, rekao je da su u poslednje vreme prosvetari primetili da đaci koriste različite izgovore kako bi izbegavali časove i dolazak u školu.

– Neki od razloga su da su bili u kontaktu sa zaraženom osobom, da odjednom osete slabost i malaksalost, da se plaše da nije korona i da bi trebalo da idu kući jer ne žele da rizikuju i zaraze odeljenje i nastavnike. Đaci će morati da obnove osnovnu praktičnu nastavu iz srednjih škola u firmi gde budu radili. Deca iz osnovnih škola dolaze sa ogromnim neznanjem, na to je uticala i mala matura, na kojoj su dati zadaci iz kojih na osnovu pitanja prepoznaš odgovor. S druge strane, postoje škole u kojima ima i preko 70 odsto odličnih učenika. To ničemu ne vodi, na prvi pogled pokazuje da učenik vredi, a zapravo nema znanja – kaže Antić.

The post Zdravo epidemijo, zbogom znanje: Vukovaca je sve više, a ipak đaci sve više zaostaju u školi appeared first on Obrazovanje.

Projekat rane podrške oslanja se na tri stuba: socijalnu i zdravstvenu zaštitu i obrazovanje. Intersektorski tim, koji čine: psiholozi, defektolozi, vaspitači, logopedi, zdravstveni radnici, svoj rad i pristup prilagođavaju potrebama svakog deteta i njegove porodice. Zato je presudno blagovremeno prepoznavanje razvojnih smetnji i podrške kroz usluge rane intervencije.

-Probamo da razumemo roditelje i njihove prioritete i njihove brige, uvažavamo ih, razmišljamo o njima zajedno sa roditeljima i onda podržavamo ono što je roditelju najbitnije i najprioritetnije, a ne ono što mi kao stručnjaci mislimo da je njima potrebno- kaže psihološkinja PU “Nada Naumović” Ivana Jokić.

Takav, zajednički prisup je delotvorniji, i daje dobre rezultate. U poznatom okruženju, kod kuće i u vrtiću, usvajanjem novih veština, povećava se funkcionalnost deteta i cele porodice. A svaka je priča za sebe.

-Mi ostvarujemo konsultacije sa jednim stručnjakom iz tima za intervencije za razvoj deteta. S njom smo u stalnom kontaktu, ona nam daje sugestije i smernice- rekla je Daliborka Paunović iz Kragujevca.

Psihološkinja Ivana Jokić objašnjava:

-Pružamo podršku znači emotivne prirode, informativne prirode, i ojačavamo ih, kako bi oni bili autonomni u donošenju jednog jedinstvenog plana koji će podržati i njihovo dete i njih kao čitavu porodicu.

Dalje, rana intervencija je skup mnogobrojnih inovativnih mera i usluga. U Kragujevcu, pored toga u saradnji sa UNICEF-om, formirana je i radna grupa koja sprovodi i program podsticajnog roditeljstva.

-Cilj radne grupe nije sam po sebi, da se fomira rana grupa, već da uspostavi primere dobre prakse, koje ćemo širiti dalje po regionu i utvrdio predlog mera za 2022. godinu, gde je osnovni zadatak, da se poveća obuhvat dece u predškolskom obrazovanju- navodi Nikola Ribarić iz Skupštine grada Kragujevca.

Prioriteti Grada su i uvođenje novih programa podrške porodicama i deci na ruralnom podučju, uključivanje civilnog sektora i pomoć patronažnoj službi. Mere koje se prožimaju i u najranijem periodu otkrivaju razvojne probleme kod dece.

The post Kako pomoći roditeljima čija deca imaju teškoće u razvoju: Novi plan za njihovo obrazovanje, socijalnu i zdravstvenu zaštitu appeared first on Obrazovanje.

Jadranka Milanović je podsetila da sve države sveta koje su potpisnice i ratifikovala dokument UN o pravima detete imaju obavezu da učine sve što je u njihovoj moći da se svako dete razvija, raste, ima pristup obrazovanju da je zaštićeno od nasilja, da živi u svojoj porodici…

Posebno je istakla da je, kao svuda u svetu, tako i kod nas, jedna od značajnih stvari koja se pokazala tokom pandemije koronavirusom među adolescentima i mladima problem mentalnog zdravlja, i da to i ne čudi kada se zna koliko su deca bila uskraćena i za fizičke i socijalne kontakte, za druženja s drugima.

-Moram reći da je u našoj zemlji obrazovni sistem fantastično reagovao i deca nisu gubila nastavu kao u mnogim zemljama u svetu gde su škole bile potpuno zatvorene. Ali taj hibridni onlajn način školovanja je dosta doprineo tome- ocenila je Milanovićeva.

Dodala je da su im deca u jednom istraživanju od marta prošle godine do maja ove, rekla da je njihov najveći problem gubitak koncentracije, dok je 44 posto roditelja izjavilo da su deca jako razdražljiva i anksiozna. U tom smislu, kaže da je to nešto što je epidemija doprinela i iznela na površinu iako to, međutim nije problem koji je nov. Problem je i što u mnogim siromašnim porodicama deca nemaju digitalne uređaje i taj digitalni jaz se povećava.

-Značajan je broj siromašnih porodica i pre pandemije je bilo nekih 7 posto dece koja žive u siromaštvu. Pandemija je doprinela tome da te porodice sa decom, a posebno najsiromašnije, da su izgubile primanja i zato je njima mnogo veći problem da obezbede sve što je potrebno za njihovu decu. Tako da je tu važno da se na taj aspekat posebno obrati pažnja – ukazala je Milanovićeva.

Srbija dobar primer u regionu i šire

Istakla je da je u Srbiji, kao i u svetu poslednjih decenija mnogo toga učinjeno za dobrobit dece, iskorenjena je dečja paraliza, smanjena je smrtnost dece a sve zahvaljujući vakcinaciji dece protiv dečjih bolesti koje mogu da se spreče da ne bi obolela i da ne bi došlo i do smrtnog ishoda. Posebno je naglasila da je dobro što u Srbiji sve više dece pohađa predškolsko obrazovanje, preko 60 posto ih ide u vrtiće.

-Međutim kad pogledamo siromašnu decu, iz siromašnih porodica, taj procenat je daleko manji, negde oko 11, i 7 posto je taj procenat za decu iz romskih porodica. Dobra vest je da sada imamo više devojčica iz romskih naselja koja idu u srednju školu. Međutim i tu vidimo disparitet kada se pogleda kakva je situacija na nacionalnom nivou. Na nacionalnom nivou je taj procenat tri puta veći- objasnila je Milanovićeva.

Ono što je u Srbiji veoma dobro, za šta je kako je naglasila, zemlja primer i u regionu i šire je to da ima najmanji broj dece u ustanovama, dece bez roditeljskog staranja, ali i da je problem što od te dece, svako četvrto od petoro je dete sa smetnjama u razvoju.

-Iako je obrazovanje zaista dobro i svako ima pristup, kada pogledamo u ovom novom kontekstu digitalizacije imate mnogo dece, posebno iz socijalno-ekonomski ugroženih porodica, koje nemaju digitralne uređaje a danas mnogo toga zavisi od znanja da se koriste i poseduju ti uređaji- zaključila je Milanovićeva.

The post Pandemija napravila još veći digitalni jaz među decom: Otkriveno šta im je najveći sada problem u školi appeared first on Obrazovanje.