Možda vašem detetu podvlačenje markerima ništa ne znači. Možda ni mape uma ne pomažu. Možda ne vide nikakvu korist od izdvojenih grafikona, slika ili tabelarnih prikaza.

Vama se nekad može učiniti da su vizuelni prikazi tu da olakšaju učenje i to je potpuno razumljivo. I stvarno je tako, vizuelno učenje je svima nama intuitivno i putem vizuelnih asocijacija možemo mnogo toga da zapamtimo. Ali, važno je pre svega identifikovati koji stil učenja detetu odgovara. I može da se desi da to nije isti stil koji vama donosi rezultate i olakšava Vam pamćenje.

Neka deca u odnosu na slike, crteže i kolorit ipak preferiraju da čuju živu reč i tako najbolje pamte i fokusiraju se na gradivo. To ne znači da ne mogu da pamte slike ili da ih one ometaju, nego jednostavno uče dominantno auditivnim stilom. Šta to znači?

Foto: Shutterstock

Dete kome odgovara auditivni stil učenja voli da sluša priče, bilo da su one vezane za gradivo ili ne. Na primer, možete da obratite pažnju da li detetu drže pažnju radio emisije, časovi ili radionice na kojima se nešto objašnjava ili diskutuje i da li ono samo voli da priča o onomu što je naučilo. Ako je to slučaj, ponudite diskretno detetu neku od ovih tehnika učenja.

„Sam svoj nastavnik“

Ova tehnika omogućava detetu da bude predavač i da gradivo ponavlja tako što ga objašnjava naglas. U okviru ove tehnike dete može da koristi realnu ili zamišljenu publiku.

„Snimač glasa“

Korišćenjem diktafona na telefonu ova tehnika daje detetu mogućnost da snimi svoj glas u nekoj od važnih faza učenja. Bilo da odluči da se snimi dok čita ili ponavlja gradivo, to je audio-snimak koji može iznova da se sluša.

„Dijalog“

Deca kojoj prija auditivni stil učenja vole ovu tehniku jer im daje šansu da pitaju i odgovaraju, posebno ako je to izostalo u školi. Predložite detetu da napravi listu pitanja za diskusiju ili kviz sa karticama na kojima su pitanja iz gradiva.

Kada razgovarate sa svojim detetom o učenju, važno je da imate na umu da je cilj da ono pronađe sopstveni pristup, a ne da preuzme Vaš. Ne postoji ispravan ili neispravan stil učenja. Svaki daje rezultate u skladu sa samim gradivom, zahtevima i potrebama osobe koja uči. Pored toga, niko od nas nema samo jedan stil učenja niti je to nešto što možemo da doživljavamo kao deo sebe. Stil učenja može da se promeni vremenom, pa čak i da zavisi od vrste gradiva ili od načina na koji je ono predstavljeno.

Prilikom istraživanja stilova učenja, detetu je potrebno ohrabrenje i dozvola da istražuje, umesto da bude usmereno samo na rezultat. To važi kako za mlađu, tako i za stariju decu. Kao i u drugim oblastima, i u učenju je uvek prvi korak razumevanje detetovih potreba i želja, zajedničko ispitivanje mogućnosti i veština, i naravno, nezaobilazno, podrška.

The post Da teško gradivo ne bude trauma za dete: Predložite svom školarcu ove tri tehnike učenja appeared first on Obrazovanje.

Reč je o mentalnom modelu kog je osmislio dobitnik Nobelove nagrade i jedan od najomiljenijih popularizatora fizike Ričard Fejnman. Ovaj naučnik je bio duboko poštovan i omiljen zbog svoje neposrednosti, dečačkog entuzijazma i sposobnosti da jasno prenese komplikovane teme, kao što je kvantna fizika, praktično svima.

Dejvid Godstin, autor knjige “Fejnmanovo izgubljeno predavanje”, priča o tome da kada bi uvideo da nešto sa lakoćom i jednostavnošću ne može da se predstavi, Ričard Fejnman bi smatrao da je problem u samoj informaciji i da još uvek nije dovoljno ispitana.

Sam Fejnman je znao da kaže: “Rano sam naučio razliku između toga da znaš kako se nešto zove i da znaš šta je to zapravo”.

Foto: Shutterstock

Ova tehnika učenja je jasno predstavljena u biografiji Džejmsa Glajka iz 1993. godine “Genije: život i nauka Ričarda Fejnmana”. U knjizi, Glajk objašnjava metod u smislu kako je Fejnman savladao svoje ispite na Univerzitetu Prinston. “Fejnman je imao posebne sveske za stvari koje ne zna i ne razume. Reorganizovao je svoje znanje. Radio je i po nekoliko nedelja rastavljajući svaku granu fizike i tako sve vreme pazeći na nedoslednosti. Pokušao je da pronađe suštinsko jezgro svakog subjekta”, rekao je Glajk.

Kako izgleda Fejnmanova metoda?

Ovo je bio prvi deo njegovog procesa, ali pogledajmo sva četiri koraka:

1. Izaberite temu koju želite da naučite i počnite da je proučavate. Zapišite sve što poznajete na tu temu, a potom samo dodajte svaki put kada saznate nešto novo.

2. Pretvarajte se da predajete svoju temu u učionici. Uverite se da ste u mogućnosti da objasnite temu jednostavnim izrazima.

3. Ako zastanete, vratite se knjigama. Nedostaci u vašem znanju treba da budu očigledni. Ponovite problematična područja sve dok ne možete potpuno da objasnite temu.

4. Pojednostavite i koristite analogiju. Ponovite postupak dok pojednostavite jezik i povežete činjenice, kako biste ojačali svoje razumevanje.

Fejnmanova tehnika je savršena za upijanje novih informacija, za razumevanje starih podataka, za pamćenje, ili učenje za ispit. Kako biste vi koristili ovu tehniku?

The post Vreme je za Fejnmanovu tehniku: Uz ove savete će i kampanjci na vreme spremiti sve ispite appeared first on Obrazovanje.