Miloš Bjelanović je istakao da su poslednje dve godine ostavile veoma dubok trag na generacije, naročito na učenike prvog razreda srednje škole, jer su deca došla ipak, kako je ocenio, s relativno nižim stepenom znanja. Ukazao je na to da su zato bili prisiljeni da prvo polugodište potroše na staro gradivo, da naprave nekakve temelje kako bi mogli da nastave da u drugom, trećem i četvrtom razredu rade normalno i da učenici steknu znanje potrebno za fakultet.

– Isto kao i u gimnaziji, i mi osećamo deficit te protekle dve godine. Svakako da nije moglo u takvim okolnostima, u takvim uslovima, kada vam pre svega određeni broj učenika izostaje iz bilo kojeg razloga, da se gradivo realizuje određenom dinamikom kao u normalnim okolnostima – naglasio je Stanislav Stevuljević.

Podsetio je da su beogradski osnovci krenuli posle dve godine konačno zajedno u školu, obe grupe u isto vreme. U međuvremenu, dešavalo se da se u pojedinim odeljenjima pojavi dva ili više slučajeva obolevanja od kovida, pa su tada prelazili na kombinovani model.

– Lično mislimo da ćemo u narednoj godini deo vremena upotrebiti na nadoknadu onoga što deci nedostaje. Ne možemo sadašnje maturante poslati u srednje škole, a da smo uočili da im nešto iz šestog ili sedmog razreda nedostaje. Nastavnici se dovijaju na različite načine i pokušavaju da učenicima nadomeste znanje koje im nedostaje – istakao je Stevuljević.

Što se tiče nadoknade gradiva za srednje škole, Bjelanović kaže da planova ima mnogo i da apsolutno zahtevaju dodatno angažovanje pre svega nastavnika.

– Nadoknada gradiva će u narednom polugodištu biti nadomeštena s dopunskom, dodatnom nastavom, s nekim drugim oblicima vannastave, što stvara dodatni pritisak i za učenike i za nastavnike. Na taj način, mislim da je to jedini način da koliko-toliko nadoknadimo izgubljeno u prethodnim godinama i da ćemo do kraja školske godine uspeti da postavimo sve na svoje mesto – smatra Bjelanović.

Foto: Shutterstock

Zamolio je roditelje za još malo strpljenja, jer uz izostanak učenika, imaju i profesore koji su pozitivni ili neko od članova njihovih porodica. Stevuljević je naveo da nije svakako svejedno da svaki četvrtak ili petak dočekuju s neizvesnošću da li će nastava biti od kuće ili u učionicama.

– Ja mogu da kažem da je u OŠ “Nikola Tesla” prosečno odsustvovalo 15 posto učenika, na 1.300 to je skoro 200 đaka dnevno. Prosvetni radnici, pored zdravstvenih, spadaju u onu kategoriju koja je podnela najveći teret u kovid pandemiji – zaključio je Stevuljević.

Učenici Zemunske gimnazije su godinu i po dana nastavu pohađali u četiri osnovne škole kao podstanari. Posle 160 godina, ta škola je prvi put rekonstruisana, obnovljena. Učenici su se u nju zvanično vratili 16. oktobra, a 30. decembra će taj događaj i svečano obeležiti.

The post Školarci idu na raspust, a šta ih čeka kad se vrate: Školski dani teži nego ikada, a nadoknada časova zadaje glavobolje appeared first on Obrazovanje.

On je istakao da se skoro svi ciljevi u Zakonu o obrazovanju koji se sažimaju kroz razne predmete rekapituliraju u verskoj nastavi, a to su sticanje znanja, čuvanje i razvijanje identiteta i razvijanje moralnog kvaliteta među mlađim naraštajima, navodi se u saopštenju SPC.

Patrijarh je prosvetnim radnicima poručio da predstavljajući informacije iz pojedinih naučnih oblasti treba da se trude da kod dece razvijaju i vrlinu, kako bi ta znanja mogla da budu dobra za njih, a samim tim i za zajednicu u kojoj žive. On je poručio da je obrazovanje najvažnije polje, a da je najveća investicija i dar koji roditelji mogu da poklone svojoj deci njihova međusobna ljubav.

Patrijarh je rekao da u verskoj nastavi, otkako je uvedena, postoje nedostaci koji se odnose na status veroučitelja u školama, o čemu su počeli razgovori sa resornim ministarstvom sa ciljem da se njihov status izjednači sa statusom svih drugih nastavnika.

Foto: Tanjug/Miloš Milivojević

-Možda ne postoji nijedna druga profesija u našem društvu koja trpi tu vrstu diskriminacije, a nadam se da će taj problem uskoro biti rešen. To vidim i kao svoju ličnu moralnu obavezu, jer su mnogi veroučitelji bili moji studenti- kazao je patrijarh.

Patrijarh je uručio i zahvalnice direktorki Pete beogradske gimnazije Borki Popović za nesebičnu ljubav i podršku koju je pružila verskoj nastavi, veroučiteljima i učenicima u toj školi, direktoru Zemunske gimnazije Milošu Bjelanoviću za pokazanu ljuba prema crkvi i doprinosu realizaciji verske nastave, direktoru Osnovne škole “Nikola Tesla” u Rakovici Stanislavu Stavuljeviću, koji je svojim učešćem u životu crkve pružio primer i ohrabrenje za sve đake i roditelje, što je rezultiralo najvećim odzivom đaka za versku nastavu na teritoriji Beograda.

Zahvalnice su primili i veroučitelj Vuk Jovanović za doprinos u unapređenju verske nastave, veroučitelj Velibor Martinović za izuzetan doprinos u verskoj nastavi i veroučitelj u Osnovnoj školi “Drinka Pavlović” Nemanja Protić za pokazan trud u verskoj nastavi. Zahvalnicu za doprinos u izveštavanju o položaju i ulozi verske nastave u srpskom društvu i obrazovnom sistemu dobila je novinarka Informativne agencije Sputnjik Senka Miloš.

The post Srpska pravoslavna crkva ima posebnu poruku za nastavnike: Verska nastava ponovo tema broj jedan appeared first on Obrazovanje.