Jedna grupa na nastavu u školu dolazi ponedeljkom, sredom i petkom, dok druga grupa tim danima nastavu prati na daljinu. Druga grupa časove u školi pohađa utorkom i četvrtkom, a prva je tim danima na onlajn nastavi.

Prvobitno je zamišljeno da učenici, koji određene dane ostaju kod kuće, taj dan nastavu pohađaju onlajn i prate časove na TV-u ili u dogovoru s nastavnicima “prelaze” gradivo. Teorijski se podrazumeva da adekvatno isprate nastavni plan i program bez obzira što nisu u školi, ali kako to zaista izgleda u praksi?

Sudeći po iskustvima roditelja, taj dan koji učenici ne odlaze u školu, služi praktično za odmor i uglavnom deca ništa ne uče.

– Kombinovana nastava je kod nas bukvalno po sistemu “dan uče, dan odmaraju”. Sin mi ide u jednu od boljih beogradskih gimnazija, ali onaj dan kada nisu na nastavi u učionici, deca praktično ništa ne rade. U dva ili tri dana koliko su na onlajnu tokom nedelje, desi se da možda tek dva ili tri časa moraju da se “uključe”. Nema ni govora o tome da se uživo prati nastava na kompjuterima. Mnogi nastavnici im samo na mejl pošalju naslov lekcije koju treba da pripreme, nauče. Još gore je bilo prošle godine kada se kombinovana nastava odvijala po sistemu “nedelju dana u školi, nedelju dana na onlajnu”. Tada su imali praktično celu sedmicu slobodnu – ispričala je N. V. majka jednog beogradskog gimnazijalca.

Foto: Shutterstock

Kako kaže, raspitivala se kod prijatelja da li je takva situacija i u drugim školama.

– Shvatila sam da je situacija skroz šarena. U nekim školama je isto ili slično kao u gimnaziji moga sina, ali ima i onih gde đaci kada su na nastavi od kuće moraju od prvog do poslednjeg časa da budu uključeni i uživo prate predavanja iz škole – dodala je sagovornica.

Ovim tvrdnjama idu u prilog i činjenice koje je dostavila jedna mama, čije dete ide u jednu novobeogradsku osnovnu školu.

– Kada učenici idu onlajn, onda je to praktično škola za roditelje. Mame i tate obavljaju sve njihove domaće zadatke, ako ih uopšte ima i petice se samo nižu. Tako je na kraju polugodišta u odeljenju mog sina, koji je sedmi razred, od 24 učenika 15 bilo odličnih i 9 vrlodobrih. Srednja ocena odeljenja je 4,62! Jednostavno je nerealno da u sedmom razredu nemate nijednog dobrog, da ne govorimo o dovoljnim učenicima. Ocene ispod četvorke ne postoje, kada se nastava odvija onlajn – navodi ona i dodaje:

– Nije problem samo u deci, mnogi nastavnici za čas pređu po tri četiri lekcije i onda se podrazumeva da je gradivo savladano, a učenici nemaju pojma. Pojedini koriste situaciju, pa su na višemesečnom bolovanju, škola ne pronalazi zamenu. Moje dete prošlo polugodište nije mesecima imalo engleski, pred kraj polugodišta pojavila se nastavnica, uredno dala kontrolni kao da je svaki dan bila tu, podelila neke proizvoljne ocene i tu se sva priča završava. Rupe u znanju niko ne pominje – zaključuje majka sedmaka.

Roditelji deci čine medveđu uslugu

– Roditelji deci čine medveđu uslugu tako što uče za njih. Na maloj maturi ocene im neće mnogo pomoći, tražiće se znanje koje deca nemaju. Kovid nam je sam po sebi dovoljno poremetio život i narušen nam je obrazovni sistem, deca na onlajnu ništa ne uče, kad dođu u školu ništa ne znaju. Ovo zvuči strašno ali je zaista tako. Najteže je deci koja su ove godine sedmi i osmi razred, ti učenici već dve godine imaju ogromne rupe u svom znanju, to je za njih nenadoknadiv gubitak. Da ne pričamo o deci koja se razbole, pa ih mesecima nema u školi. Stanje je više nego alarmantno – kaže nastavnica engleskog jezika Marija J.

Foto: Shutterstock

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” u nedelji od 20. do 26. januara 2022. godine broj obolele dece školskog uzrasta od šest do 18 godina je bio 5.480. Nije poznato koliko je zaraženih nastavnika u ovom trenutku, ali je činjenica da i manjak zdravog nastavnog kadra dodatno ugrožava već i ovako desetkovanu nastavu.

The post Đaci vole kombinovanu nastavu, ali ne i roditelji: Jedan dan časovi, drugi dan odmor, a mame i tate rade domaći appeared first on Obrazovanje.

Kombinovani model nastave podrazumeva da se odeljenja dele u dve grupe i nastavu prate dan od kuće, dan u školi. To znači da jedna grupa ide u školu, a druga tog dana prati nastavu onlajn. Narednog dana se menjaju i grupa koja je pratila nastavu od kuće ide u školu.

Iako su predstavnici pojedinih sindikata tražili da se zbog loše epidemijske situacije i velikog broja zaraženih učenika i nastavnika, pređe na onlajn nastavu, predstavnici Ministarstva prosvete i Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” odlučili su ipak da se nastava odvija kao i prethodne nedelje.

Tu svoju odluku potkrepili su podacima iz nadzora preuzetim iz elektronskog sistema “Servis javnog zdravlja” koje je Ministarstvu prosvete dostavio Institut Batut. Zvanični podaci kažu da je u nedelji od 20. do 26. januara 2022. godine broj obolele dece školskog uzrasta od 6 do 18 godina bio 5.480 (0,71 odsto). Učešće dece školskog uzrasta u ukupnom broju potvrđenih slučajeva kovid -19 u istom periodu iznosio je 3,7 odsto.

Odeljenja na onlajn nastavi

Uputstvom koje su škole dobile još na početku školske godine precizirano je da pojedinačna odeljenja prelaze na onlajn nastavu ukoliko se pojavi veći broj zaraženih učenika. U Ministarstvu prosvete kažu da je osnovnim i srednjim školama na teritoriji Srbije, ukupno je 25 (0,06 odsto) odeljenja (16 i manje učenika), koja su zbog najmanje tri slučaja infekcije učenika u odeljenju promenila način organizacije rada sa neposrednog rada na onlajn nastavu u poslednjih 10 kalendarskih dana.

Foto: Shutterstock

Ukupno je 214 (0,54 odsto) odeljenja (17 i više učenika) koja su zbog najmanje dva slučaja infekcije učenika u odeljenju promenila način organizacije rada sa neposrednog na kombinovani model u poslednjih 10 kalendarskih dana i 43 (0,11 odsto) grupe u kojima se iz kombinovanog modela nastave prešlo na onlajn (pojava tri slučaja infekcije učenika) u poslednjih 10 kalendarskih dana.

Dodatno uputstvo

Pravilo da se prelazi na onlajn nastavu u trajanju od deset kalendarskih dana, ukoliko se u odeljenju pojavi više zaraženih učenika, u međuvremenu je promenjeno. Naime, Ministarstvo prosvete uputilo je školama 24. januara dodatno uputstvo u kome navode da se onlajn nastava skraćuje sa 10 na pet kalendarskih dana.

To je usledilo, kako kažu, jer je Istitut Batut izdao uputstvo da se skraćuje karantin za kontakte sa 10 na pet dana.

-To znači da se u školama menja postupak kod pojave slučajeva infekcije kod učenika u pojedinim odeljenjima, tako što se treći model nastave (onlajn nastava) skraćuje sa 10 na pet kalendarskih dana- navodi se u uputstvu dostavljenom školama.

Đaci u Srbiji odlaze na kratku pauzu od škole već u februaru. Naime, zbog državnog praznika Sretenje neradni su 15 i 16. februar, ali je školskim kalendarom predviđeno da se ne radi i 14. februar. Spojeno sa vikendima đaci će imati pauzu od pet dana.

The post Promena pravila u školama: Ovako će se odvijati nastava kada se učenici zaraze koronom appeared first on Obrazovanje.

Od početka pandemije, nastavnici i đaci našli su se pred izazovima digitalnog obrazovanja – morali su u kratkom vremenskom periodu da ovladaju onlajn platformama poput Google učionice, kao i brojnim aplikacijama koje su olakšale komunikaciju i organizaciju nastave.

Iz Ministarstva prosvete poručuju da dobro edukovani đaci koji znaju kako da odgovorno koriste digitalne alate imaju manju verovatnoću da se nađu u situaciji u kojoj će njihovi lični podaci biti zloupotrebljeni.

-U budućnosti treba da zadržimo kombinovanu nastavu, ali i obezbedimo učenicima i nastavnicima infrastrukturu koja im pomaže da ovladaju novim tehnologijama- smatra Saša Stojanović, pomoćnik ministra za digitalizaciju u prosveti i nauci.

Jedan od ključnih problema zaštite podataka učenika na internetu je nedovoljna usklađenost podzakonskih akata koji regulišu rad škola sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

Foto: Shutterstock

-Kako bi se obezbedila odgovorna obrada ličnih podataka u obrazovanju, propisano je da svaka škola imenuje lice koje će se baviti pitanjima zaštite podataka o ličnosti. Nastavnici nisu svesni problema do kojih može doći prilikom rada, ne samo na različitim digitalnim platformama, već i korišćenjem elektronskih dnevnika i jedinstvenog informacionog sistema prosvete, a škole nisu dovoljno svesne svojih obaveza u ovoj oblasti- istakao je Zlatko Petrović, pomoćnik generalnog sekretara Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Većina škola nema imenovano lice koje se bavi zaštitom podataka o ličnosti, a situacije u kojima ne postoje mere zaštite najlakše su za kompromitaciju informacija.

-Uvođenjem digitalnih tehnologija sistem obrazovanja se potpuno transformisao – nastavnici su se u rekordnom roku mobilisali kako bi prilagodili predavanja novoj realnosti, čak i oni koji do tada nisu bili digitalno vešti. Naši nastavnici pohađaju obuke o zaštiti privatnosti, ali na edukaciji o ovoj temi treba još raditi – rekla je Aleksandra Ilić, direktorka Ekonomsko-ugostiteljske škole Vuk Karadžić.

Iz Unije srednjoškolaca Srbije poručuju da mladi nisu svesni opasnosti koje vrebaju na internetu, ali i upozoravaju na dodatni problem – da veliki broj đaka ne poseduje opremu za praćenje onlajn nastave. Prema njihovom istraživanju, čak 50 odsto učenika manjinskih grupa nema adekvatne uređaje za digitalnu nastavu.

The post Onlajn nastava stavila pred škole novi izazov: Mogući problem – zaštita podataka o ličnosti appeared first on Obrazovanje.

Za srednjoškolce i starije osnovce nastava se odvija po kombinovanom modelu – dan za danom, a učenici su podeljeni u dve grupe.

Da li će raspust eventualno biti produžen odluka je koju treba da preporuči Krizni štab. Sednica još uvek nije zakazana.

Podsetimo, i ministar prosvete Branko Ružić nagovestio je u četvrtak da ne očekuje nikakvu “epohalnu” promenu na današnjem sastanku, dodajući da škole nisu mesta zaražavanja. Premijerka Ana Brnabić takođe je u četvrtak rekla da je onlajn nastava najgore rešenje.

S druge strane, nekoliko škola već je tražilo odobrenje da pređu na onlajn nastavu, komopletno, zbog velikog broja zaraženih nastavnika i dece.

The post Čeka se sednica Kriznog štaba, ali prva odluka je doneta: Ovako će đaci ići sledeće nedelje u školu appeared first on Obrazovanje.

Direktorka Mirjana Katić poručuje da je teško naći zamene za nastavnike i da škola angažuje zaposlene od kuće da se uključe u proces nastave.

-Deca su bila mnogo srećnija kada su išla uživo u školu, fali im taj socijalni deo, ali ovo je najbolji mogući oblik kombinovane nastave koji može da se ponudi- rekla je Katić za Tanjug i dodala da je ideja da se propušteno nadoknadi kroz dopunske časove.

Ona, međutim, smatra da će epidemija uticati na kvalitet znanja kod učenika.

-Trudimo se da zaliči kao da su sva deca u učionici, ali bojim se da će ovakav kvalitet nastave uticati na kvalitet znanja kod učenika- navodi Katić, koja je veruje da će epidemijska situacija biti bolja, što će se odraziti na aktuelnu nastavu.

Gimnazijalci Arsen Ninković i Mark Mašarovski saglasni su da je bolje kad se ide u školu.

-Otežano je od kuće, jer to zahteva po šest sati dnevno gledanja u kompjuter- rekao je Arsen, dok Mark smatra da će takav model uticati na kvalitet znanja.

Sa druge strane, mlađi osnovci koji pohađaju nastavu uživo, poručuju da su srećni što su u školi sa svojim drugarima i da im nije teško da se pridržavaju mera.

-Dobro je što ne idem onlajn- ističe Miljana Vulević, učenica četvrtog razreda Osnovne škole “Sveti Sava”.

Foto: Shutterstock

Njen vršnjak Adam Bogdanović saglasan je da se ništa puno nije promenilo u školi i da mu u drugom polugodištu ništa ne pada teško. Sofija Tomašević, učenica četvrtog razreda kaže da joj se sviđa drugo polugodište, ali da joj nije lako da nosi masku, koja je obavezna i na času fizičkog.

Sedmak Pavle Petrović poručuje da je dosta teža kombinovana nastava, ali da su nastavnici olakšali rad.

-Sve u svemu teško je, ali pridržavam se mera- kaže Pavle.

Sa njim se slaže Lana Udovičić, koja napominje da je bolje kada se nastava prati iz školskih klupa. Za direktorku Osnovne škole “Svetozar Marković” Ivanu Orolicki kombinovani model nastave nije toliko veliki izazov kao pre dve godine.

-Škola je tokom poslednje dve godine naučila da se prilagođava raznim modelima, pa smo tako i ovu školsku godinu dočekali relativno spremni. Kombinovani model je nešto sa čim smo imali iskustva- rekla je Orolicki.

Ta škola trenutno ima 13 zaraženih učenika i petoro zaposlenih, ali Orolicki napominje da je škola spremna za nastavu.

Foto: Shutterstock

-Kod većine učenika epidemija će ostaviti neke efekte, ali ipak je nadoknadivo. Manjoj grupi pogoduje ovakav proces rada kojima stiču radne navike. Nekih negativnih efekata ima, ali se nadam da smo se u dobroj meri prilagodili- istakla je Orolicki, koja je dodala da se škola trudi da poštuje mere i da apeluje na đake.

-Delimo im maske…Sa omikronom je pravilo da se sve vreme nose – navela je ona.

Učenici u centralnoj Srbiji započeli su u ponedeljak drugo polugodište, mlađi osnovci nastavom uživo, stariji od 5. do 8. razreda i srednjoškolci po kombinovanom modelu, podeljeni u dve grupe.

Osnovci u Vojvodini od 17. januara nastavu imaju u školi, dok srednjoškolci idu kombinovano.

The post Ðacima kombinovana nastava teže pada: Veliki problem pojavio se u Matematičkog gimnaziji appeared first on Obrazovanje.

Posle čitave serije sastanaka predstavnika Tima za škole i članova Kriznog štaba, odlučeno je da najmlađi osnovci, učenici od prvog do četvrtog razreda, krenu normalno u školu, da svakog dana budu u učionicama bez podele odeljenja. Na drugoj strani, stariji osnovci, đaci od petog do osmog razreda, kao i svi srednjoškolci, radiće po kombinovanom modelu: dan u školi, dan kod kuće.

I sve to uz poštovanje osam glavnih principa koji su određeni od strane Ministarstva prosvete i Instituta “Batut”.

1. Podela odeljenja

Sa izuzetkom najmlađih razreda, sva odeljenja starijih osnovaca, đaka od petog do osmog razreda, kao i srednjoškoloca, koja imaju 16 ili više đaka, biće podeljena u dve grupe – A i B. Dakle, odeljenje sa 30 učenika biće podeljeno u dve grupe od po 15.

Jedna grupa će biti u školi ponedeljkom, sredom i petkom, druga utorkom i četvrtkom, a onda će se sledeće nedelje zameniti. Danima kada grupa ne bude u učionicama imaće onlajn nastavu od kuće. Najmlađi osnovci, od prvog do četvrtog razreda, biće redovno u školi, svakog dana, bez podele odeljenja.

2. Časovi i klupe

Časovi će za sve đake, kako za one koji su na redovnoj, tako i one na kombinovanoj nastavi, trajati regularno 45 minuta. I to bez obzira da li ste u učionicama ili na onlajnu kod kuće.

Pošto će odeljenja starijih osnovaca i srednjoškolaca biti podeljena, u svakoj klupi će sedeti samo po jedan učenik kako bi se održavala distanca. Ovo neće biti slučaj samo kod mlađih osnovaca, od prvog do četvrtog razreda.

Foto: Shutterstock

3. Onlajn nastava

Preporuka Ministarstva prosvete je da, ukoliko uslovi dozvoljavaju, kod onlajn nastave treba težiti da učenici prate časove u realnom vremenu, preko izabranog sistema za upravljanje učenjem (platforme za učenje) ili putem drugih elektronskih kanala komunikacije. Ovo se međutim, u praksi pokazalo vrlo sporno, neke škole su to primenjivale, a neke ne. Ocenjivanje učenika vršiće se isključivo u danima kada su oni na direktnoj nastavi u učionicama.

4. Obavezne maske

Đaci, nastavnici, ali i svi drugi zaposleni u školama, biće obavezni da non-stop nose zaštitne maske, od momenta ulaska u školsko dvorište, za vreme časova, odmora, pa sve do napuštanja dvorišta. Dakle, neće kao jesenas biti u mogućnosti učenici da skidaju maske za vreme časova, dok sede u klupama.

Ne postoji ograničenje o vrsti obavezne maske, da li je na primer platnena ili hirurška, a izuzetak mogu biti samo oni učenici koji dobiju potvrdu od svog pedijatra da iz nekog zdravstvenog razloga ne mogu da je nose.

5. Karantin i izolacija

Učenici koji budu pozitivni na korona virus moraće u sedmodnevnu izolaciju. I to bez obzira da li imaju simptome ili ne. Roditelji o tome treba odmah da obaveste razrednog starešinu, a ako posle sedam dana deca nemaju simptome, vraćaju se na nastavu, ali uz potvrdu pedijatra.

U slučaju da je neko u porodici kovid pozitivan, a nisu se zarazili, đaci idu u petodnevnu izolaciju o čemu takođe roditelji treba odmah da obaveste razredne starešine. Po povratku u školu posle pet dana nije potrebna lekarska potvrda, ali je neophodna primena pojačanih mera zaštite, pa se preporučuje još pet dana nošenje KN 95 maske.

Foto: Shutterstock

6. Posebne mere

– U odeljenjima sa 16 ili manje učenika, nakon pojave tri ili više obolela đaka, odeljenje prelazi na onlajn nastavu u narednih 10 dana.

– U odeljenjima sa 17 i više učenika, nakon pojave dvoje zaraženih, ono se deli na dve grupe i nastavlja sa radom po kombinovanom modelu. Ukoliko u grupama naknadno bude više od tri nova slučaja, onda samo ta grupa prelazi deset dana na onlajn.

-Ako i dalje postoje elementi za prelazak na onlajn cele smene ili cele škole, direktor obaveštava nadležnu školsku upravu i nadležni institut/javod za javno zdravlje, koji procenjuje situaciju.

7. Ekskurzije

Ekskurzije i izleti su u ovom trenutku, u najmanju ruku, neizvodljivi. A za svaku od njih je obavezna dozvola MInistarstva prosvete.

– Ne može se organizovati ekskurzija na sopstvenu odgovornost. Ako je mesto u Srbiji gde se putuje u zelenoj zoni, kao i mesto gde se nalazi škola, onda se traži dozvola od ministarstva za odlazak – rekao je ministar prosvete Branko Ružić.

Trenutno, međutim, u Srbiji nema grada ni opštine koja nije u crvenoj zoni.

8. Odluke petkom

Odluka da najmlađi osnovci idu regularno na nastavu, a stariji osnovci i srednjoškolci po kombinovanom modelu, važi samo za ovu nedelju. U četvrtak će se ponovo sastati Tim za škole, koji čine predstavnici Ministarstva prosvete i Instituta “Batut” i doneti odluku za sledeću sedmicu koja će biti obelodanjena u petak u 12 časova. Oni tada, zavisno od epidemiološke situacije, mogu da uvedu strože ili blaže mere.

U dogledno vreme planirano je da, baš kao što je to slučaj bio jesenas, odluke o vrsti nastave ne budu jedinstvene za celu Srbiju, već prema epidemiološkoj situacija u određenom gradu ili opštini.

Foto: Shutterstock

Mlađi osnovci

Učenici od prvog do četvrtog razreda osnovne škole pohađaće neposredno nastavu, dakle potpuno regularno. Oni će svakog dana biti u svojim učionicama, sa učiteljima i učiteljicama, a ni odeljenja neće biti podeljena.

Stariji osnovci

Učenici od petog do osmog razreda osnovne škole ići će po kombinovanom modelu. Odeljenja će biti podeljena u dve grupe, nastava će biti po sistemu “dan u školi, dan na onlajnu”.

Srednje škole

I srednjoškolci će biti na kombinovanoj nastavi, sa podeljenim odeljenjima u dve grupe i sistemom “dan u školi, dan kod kuće”. Jedna grupa će biti u učionici u ponedeljak, sredu i petak, druga u utorak i četvrtak.

Školski kalendar

14-16. februar: praznik Dan državnosti, mini raspust

25. i 26. mart: proba male mature

22. april – 3. maj: prolećni raspust

24. maj: kraj školske godine za đake 4. razreda gimnazija

7. jun: kraj godine za osmake

21. jun: kraj za ostale osnovce i srednjoškolce

22, 23. i 24. jun: mala matura

Četvrtak bez nastave u školama

Ministarstvo prosvete je uputilo školama dodatno uputstvo o organizaciji rada ove nedelje da kombinovanu nastavu planiraju tako da obe grupe učenika imaju po dva nastavna dana, pošto je četvrtak, 27. januar školska slava Sveti Sava kada u školama nema nastave.

Većina škola je odlučila da jedna grupa bude u učionicama u ponedeljak i sredu, a druga u utorak i – petak.

The post Osam jasnih pravila koja važe u drugom polugodištu: Obavezna za sve đake u Srbiji appeared first on Obrazovanje.

U osnovnim i srednjim školama u centralnoj Srbiji počinje drugo polugodište.

Tim za škole je doneo odluku da učenici od prvog do četvrtog razreda osnovnih škola nastavu pohađaju neposredno, dok će učenici od petog do osmog razreda obrazovno-vaspitni rad pratiti po kombinovanom modelu i ići u školu dan za danom, podeljeni u dve grupe.

Za učenike srednjih škola nastava će se, takođe, odvijati prema kombinovanom modelu.

Foto: Shutterstock

Iz Ministarstva prosvete je saopšteno da će Tim za škole kao i do sada pratiti stanje i donositi odluke na nedeljnom nivou.

Prema školskom kalendaru, učenike očekuju neradni dani za Dan državnosti i Prvi maj, a u vreme Vaskrsa biće na kratkom prolećnom raspustu.

Školska godina se za učenike osnovnih i srednjih škola završava 21. juna.

Kraj školske godine za učenike četvrtog razreda gimnazija biće 24. maja, za učenike završnih razreda srednjih stručnih škola 31. maja, a malim maturantima školska godina se završava 7. juna.

Nastava je za učenike srednjih škola u Vojvodini počela 10. januara, dok su se osnovci u klupe vratili 17. januara.

The post Zvanično počelo drugo polugodište: Objavljeni i datumi novog raspusta i kraja godine appeared first on Obrazovanje.

Kako je navedeno, za učenike srednjih škola nastava će se takođe odvijati po kombinovanom modelu.

Foto: Shutterstock

-Tokom boravka u školi obavezna je upotreba zaštitnih maski za sve učenike, zaposlene i treća lica- navodi se iz Ministarstva prosvete i dodaje da je potrebno pojačati mere opšte i lične higijene, pranje i dezinfekciju ruku, kao i provetravanje prostorija.

Ministar prosvete Branko Ružić rekao je da će nadležni i dalje pratiti stanje i odluke donositi na nedeljnom nivou.

„U ovom trenutku to je najbolje rešenje i za učenike i zaposlene. Važno je da održimo kontinuitet nastavnog procesa, uz poštovanje svih epidemioloških mera- dodao je Ružić.

Prema podacima iz servisa javnog zdravlja od 12. do 19. januara broj obolelih učenika od šest do 18 godina iznosi 3.084. Taj broj je u ukupnoj populaciji 2,8 odsto.

The post Posebna pravila u školama od ponedeljka: Strogo pridržavanje propisanih mera appeared first on Obrazovanje.

Pomoćnik ministra prosvete Miloš Blagojević kaže da je ovakva odluka, pa čak i uprkos pogoršanju epidemijske situacije doneta gotovo jednoglasno i na osnovu nekoliko parametara.

-Pre svega prema stopi zaražavanja stanovništva, broja zaraženih učenika i zaposlenih, uopšte transmisije virusa u zajednici. Odluku smo doneli i na osnovu nekih sekundarnih pokazatelja koje smo mogli da pratimo u Vojvodini, kao što je broj odeljenja koji su prešli na online nastavu, broj grupa, podelu odeljenja na veći broj grupa- kaže on i dodaje:

-Na jučerašnjem sastanku smo doneli jedinstvenu odluku da se raspust ne produži i nakon jedne ozbiljne analize koja je trajala do kasno, odlučili smo da krenemo sa ovakvim modelom.

Kako kaže, zaključak sastanka bio je i da je Vojvodina bolja od ostatka Srbije u tom pogledu.

Foto: Profimedia/ilustracija

+U Vojvodini imamo porast obolelih, ali i pored toga što se nastava organizuje, taj broj je bolji nego što je to slučaj sa ostatkom Srbije. To je vrlo značajan podatak jer smo u početku pandemije tvrdili da škole nisu mesto zaražavanja, da se poštuju mere, da u tome imamo veliku pomoć i učenika, i zaposlenih, pa i roditelja.

Prema podacima iz servisa javnog zdravlja od 12. do 19. januara broj obolelih učenika od šest do 18 godina iznosi 3.084.

-Taj broj je u ukupnoj populaciji 2,8 odsto i u ovom trenutku mi se čini da ga možemo kontrolisati- kaže i dodaje da za prosvetne radnike još ne postoji precizna brojka obolelih.

Kaže i da ih je na ovu odluku ohrabrilo podatak da je omikron soj blaži, ali da ovakva odluka ne znači da neće biti reakcije u školama u kojima se situacija bude otela kontroli.

-Bilo je bitno da krenemo sa nastavom i počnemo da primenjujemo sve one instrumente koje smo već uveli, pa da možemo da reagujemo kada vidimo situaciju na terenu. Nije nikakav problem da određeno odeljenje ili gripa pređe na online ako se stvore uslovi za to.

Blagojević ističe da postoje sredine u kojima su 60 odsto škola imale jednog ili nijednog zaraženog u svakom trenutku.

-Škole su refleksija onoga što se dešava u društvu. Hteli smo da ostavimo mogućnost da nastavu organizuju po modelu koji je najbolji za njih, naravno u dogovoru uvek možemo intervenisati i napraviti neki drugi model koji im odgovara.

Vesna Vojvodić iz Sindikata prosvetnih radnika “Nezavisnost” kaže da je još u avgustu Tim za škole, zajedno sa Minsitarstvom prosvete odredio jedan niz osnovnih i sekundarnih indikatora koji su vodilja tokom odlučivanja na nivou opština i gradova, a koji će odrediti po kojem će modelu raditi škole.

Foto: Profimedia/Ilustracija

-Nevolja je međutim u tome, što s jedne strane javnost – ni prosvetna, ni celokupna ne dobija te podatke da bismo mogli i mi da sagledamo tu situaciju i njenu ozbiljnost. S druge strane, ministar isporučuje jedno jedino merilo, a to je procenat zaraženih učenika u školskom sistemu- ističe Vojvodić.

Ona naglašava da procenat zaraženih učenika ne može da bude jedini kriterijum, kada je u pitanju određivanje metode nastave, jer su u samom dokumentu navedena i druga merila – broj zaraženih na 100.000 stanovnika, tendencije u poslednjih sedam dana, itd.

-Mi ne raspolažemo tim podacima i zato mislim da Tim za škole i ministar prosvete duguju javnosti te podatke- dodaje ona.

Vojvodić smatra da bi ustanove trebalo da dobiju kako je raspoređen broj novozaraženih u Srbiji.

-Ako u Novom Sadu, koji ima oko 300.000 stanovnika, danima imate hiljadu novozaraženih ljudi, računajte da to na 100.000 ljudi iznosi više od 330 građana, što predstavlja signal za primenu crvenog modela. Nama je važno da znamo kojim se kriterijumima Tim za škole vodi, kako bismo znali da je njihova odluka utemeljena na realnim brojkama, a ne na jednoj razumljivoj, ali neopravdanoj želji ministra da sistem funkcioniše uprkos činjenicama sa terena- zaključuje članica Sindikata prosvetnih radnika “Nezavisnost”.

The post Dva parametra bila ključna: Objavljeno kako se došlo do toga da deca idu u školu bez ozbira na porast zaraženih appeared first on Obrazovanje.

Al-Hol je veliki šatorski grad u kojem živi oko 60.000 ljudi, uglavnom žena i dece, raseljenih zbog borbe koju podržavaju SAD za proterivanje Islamske države iz ratom razorene Sirije. Među njima je i hiljade dece stranih majki koje su otputovale u Siriju da budu supruge džihadista ID.

-Neka deca nisu znala šta je zgrada, šta je kuća, jer su uvek bila u šatoru- rekla je Tajmela za AFP, prenosi France24.

Bilo je toliko toga što su morali da nauče. Posmatrači za ljudska prava upozoravaju da su deca u kampu pod stalnom pretnjom nasilja, loših sanitarnih uslova i požara.

-To je jadno mesto, van kontrole je, rekao je Jusi Taner, specijalni izaslanik Finske zadužen za osiguranje osnovnih prava finske dece u Al-Holu, uključujući pristup zdravstvenoj zaštiti i školovanju, i eventualnu repatrijaciju.

Children attend class in make-shift classrooms at a camp for the displaced by the village of Killi, near Bab al-Hawa by the border with Turkey, in Syria’s northwestern Idlib province on December 20, 2021.,Image: 648762706, License: Rights-managed, Restrictions: , Model Release: no, Credit line: AAREF WATAD / AFP / Profimedia

Ekstremistička propaganda slobodno luta bez kontra-poruka, rekao je on. Taner je imala ideju da ponudi časove telefonom Al-Holovoj finskoj deci kada su školarci svuda prešli na učenje na daljinu na početku pandemije koronavirusa.

Uz pomoć Finske Fondacije za učenje, zvaničnici su angažovali Tajmelu, specijalistu za podučavanje finske dece u inostranstvu, i još jednog nastavnika, da osmisle i predaju nastavni plan i program.

“Kakvo je vreme tamo?”

Pošto su telefoni zabranjeni u kampu, časovi bi morali biti u tajnosti, a politički osetljiv projekat je takođe trebalo da bude skriven od finske javnosti. Taner je majkama prosledio detalje o dobrovoljnim časovima.

-Tog istog dana… dobili smo možda osmoro dece- rekla je Tajmela.

Ubrzo se prijavilo 23 od oko 35 finske dece koja žive u kampu.

-Dobro jutro! Danas je četvrtak, 7. maj 2020. Prvi dan onlajn škole!

Nastavnicina prva poruka deci uključivala je nasmejani selfi.

“Sunce sija ovde u Finskoj. Kakvo je vreme tamo?”

Ubrzo su Tajmela i njena koleginica razmenjivale stotine tekstualnih i glasovnih poruka dnevno sa decom, kojoj su predavale jedan ili dva predmeta dnevno.

-Mali bi uvek dobijali finski, a stariji geografiju ili istoriju, a neki od njih su hteli da uče i engleski- ispričala je ona.

Slanje fotografija koristilo je previše podataka, pa su se nastavnici oslanjali na emontikone, ali su ubrzo shvatili da nema simbola za matematičke razlomke. Iako zna samo pojedine detalje o deci, Tajmela je rekla da su ona i njena koleginica ”sve vreme bile zabrinute za njihovu dobrobit”.

-Pogotovo kada smo čule da su bolesni, ili da je bilo nevreme i da se šator srušio- ispričala je ona.

Povremeno bi prestajala komunikacija sa nekim porodicama.

-Neki od njih su pobegli iz kampa- kaže specijalni izaslanik Jusi Taner.

Foto: Profimedia/Ilustracija

Tako da su zapravo učestvovali u školi dok su bežali u severozapadnoj Siriji u zoni aktivnog sukoba, istakla je. Drugi su iznenada vraćeni u domovinu i zauvek su napustili grupu. Nakon meseci lekcija, majka jednog šestogodišnjaka je otkrila da njena ćerka sada može da čita.

-Ne mogu svi šestogodišnjaci u Finskoj to da urade- kaže Tajmela smeškajući se.

“Ponosni na ono što smo uradili”

Borci ID proglasili su ”kalifat” u velikim delovima Sirije i susednog Iraka 2014. godine, tri godine nakon građanskog rata u Siriji. Tajmela kaže da oseća ”pre tugu nego bes” prema majkama koje su dovele svoju decu među sukobe. Mnogi su bili ranjivi i verovali su obećanjima džihadista da će živeti u nekoj “vrsti raja”. Ali nekoliko vojnih ofanziva je umanjilo brutalnu proto-državu ID, sve dok je 2019. snage sirijskih Kurda nisu proglasile poraženom. Od tada nevoljne zapadne nacije dovele su kući šačicu svojih državljana povezanih sa ID, uglavnom dece. Tajmela je prihvatila da nikada neće saznati šta se desilo sa decom repatriranom kojoj je predavala, ali jednog dana je pozvana u prihvatni centar u Finskoj.

-Bilo je to emotivnih nekoliko sati kada sam se prvi put sreo sa nekim od njenih učenika licem u lice- rekla je ona.

Oni su ”prišli veoma blizu” i Tajmela im je čitala. Samo sam htela da znam ‘Kako je sve, u čemu mogu da pomognem?’, rekla je ona. Finsko ministarstvo spoljnih poslova je sada vratilo 23 dece i sedmoro odraslih. Taner je za AFP rekao da je samo oko 15 ”teže dostupnih“ pojedinaca, od kojih su 10 deca, ostalo u kampovima u Siriji. Pitanje se prvobitno pokazalo kao podela u Finskoj, ali opozicija je „postala mnogo prigušenija“. Tajmelino učenje se prirodno završilo sredinom 2021. godine, a ministarstvo je kasnije objavilo projekat. Ona sada razmatra kako da koristi inovativni model nastave u drugim kriznim zonama ili kampovima, a dobila je i zahteve u vezi sa Grčkom, Mjanmarom i Kolumbijom.

-Učiteljica Al-Hola, to je sada moja etiketa. Ali ponosna sam na ono što smo uradili – osmehuje se Tajmela.

The post Obrazovanje i u ratu: Ovako je izgledala tajna finska škola za decu boraca Islamske države appeared first on Obrazovanje.