Ljuta trka za peticama – tako bi se ukratko mogla opisati atmosfera ovih dana u školama. Kako se bliži kraj prvog polugodišta, tako se ova trka zaoštrava, pričaju prosvetari. Pritisci na nastavnike rastu kako bi mnogim đacima zaključili i veće ocene od onih koje znanjem zaslužuju.

Ali, i nevezano za te pritiske, nastavnici su zbog korone ovog polugodišta morali da spuste kriterijume u ocenjivanju za čak 40 odsto, kaže Milorad Antić iz Foruma srednjih stručnih škola.

– U razgovoru sa nastavnicima i direktorima škola, došlo smo do zaključka da smo skoro svi morali da spustimo kriterijume u ocenjivanju za 40 do 50 odsto. Razlog je taj što je znanje đaka znatno oskudnije zbog onlajn nastave i učenja od kuće. Ono što su đaci pre korone znali za trojku ili četvorku, sada ocenjujemo peticom – navodi Antić.

Kriterijumi su se spuštali i godinama pre korone, upozorava Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija, a onda je onlajn nastava dodatno pogoršala rezultate.

– Učenici u Beogradu su od treće nedelje septembra do pre tri nedelje išli po kombinovanom modelu, što znači da su jedan dan bili u školi a drugi kod kuće. Kada su kod kuće, oni se ponašaju kao da su na raspustu i tu od ozbiljnog učenja nema ništa – objašnjava Markov.

On je već istakao da je decembar paklen mesec za nastavnike jer tada kreće trka za ocenama i pritisci sa svih strana.

– Pritiske vrše roditelji, ali i direktori škola, kojima je stalo da bude što više visokih ocena i da škola bude na dobrom glasu – dodaje on.

Đaci su inače ove godine zbog pandemije imali i produžen jesenji raspust, pa ih u drugom polugodištu očekuju tri dana nadoknade.

Foto: Shutterstock

Shodno spuštanju kriterijuma u školama, pretpostavlja se i da će mala matura biti olakšana kao i prošle godine. Tada je na testu bilo najviše zadataka “otvorenog tipa”, sa ponuđenim odgovorima, pa je osmacima tako omogućeno da na završnom ispitu ostvare bolje rezultate.

– Treba imati u vidu da se školska 2020/2021. godina odvijala u posebnim uslovima pandemije kovid 19, koje su diktirale promenu organizacije nastave i učenja i uvođenje nastave na daljinu. Takvi uslovi su doveli do redukcije određenih delova gradiva. Shodno tome, ispitni zadaci su prilagođeni kako po sadržaju, tako i po formi, na način da su pitanja „otvorenog” tipa bila prevedena u zadatke sa ponuđenim odgovorima, gde god je to bilo moguće – navodi se u najnovijem izveštaju Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

The post Nastavnici na udaru sa svih strana: Ljuta trka za peticama je u toku, kako se odupreti poklanjanju ocena? appeared first on Obrazovanje.

Što se tiče predmeta čiji je nedeljni fond jedan čas, za njih ostaje postojeće rešenje po kome đaci u toku polugodišta treba da budu ocenjeni bar dva puta.

-Učenik se ocenjuje najmanje četiri puta u polugodištu u osnovnom i tri puta u srednjem obrazovanju i vaspitanju, a ako je nedeljni fond časova obaveznog predmeta, izbornog programa i aktivnosti jedan čas – najmanje dva puta u polugodištu- glasi član u predlogu izmena ZOSOV-a, a u obrazloženju se navodi da se time „omogućava postizanje veće objektivnosti u ocenjivanju učenika u srednjem obrazovanju“.

– Оvom promenom u zakonu način ocenjivanja vraćen je na stari sistem koji je važio pre 2017. godine. Promena je predložena na osnovu iskustva srednjih škola u praksi, koje je pokazalo da se zbog većeg broja potrebnih ocena povećao broj neocenjenih učenika. Ministarstvo prosvete je u stalnom dijalogu sa svim relevantnim akterima, osluškuje potrebe i iskustva, razmatra i donosi adekvatne odluke na osnovu svega navedenog – kažu  u resornom Ministarstvu.

Foto: Shutterstock

Iz Foruma beogradskih gimnazija (FBG) poručuju da su više puta tražili da se smanji broj ocena po polugodištu, ali ne linearno, već proporcionalno fondu časova određenih predmeta. Najpre u vreme dok je ministar prosvete bio Mladen Šarčević, a potom kada je resor preuzeo Branko Ružić.

– Mi smo predložili da za predmete čiji je nedeljni fond jedan ili dva čas učenik treba da ima najmanje dve ocene u polugodištu, za predmete sa nedeljnim fondom od tri časa da budu tri ocene, a četiri ocene za predmete koje učenici imaju četiri ili pet časova u toku nedelje. Nemaju iste uslove za ocenjivanje nastavnici koji imaju dva časa nedeljno i oni koji imaju četiri ili pet. U sadašnjim okolnostima smo pod velikim pritiskom da stignemo da ispredajemo gradivo i ocenimo učenike, tako da načelno pozdravljamo predlog da se smanji broj potrebnih ocena po polugodištu – kaže Aleksandar Markov, predsednik FBG, napominjući da će to doprineti valjanijem školskom ocenjivanju.

On ne vidi razlog zašto predložena izmena ne bi važila i za osnovne škole, jer se i nastavnici koji u njima rade suočavaju sa istim problemom. Nastavnici iz nekih osmoletki potvrđuju da su često u „stisci“ sa vremenom i da se četvrta ocena na kraju polugodišta najčešće daje za rad na času, čime se zadovoljava forma, ali suštinski ta ocena se često daje nasumice.

Foto: Shutterstock

Ako je učenik na granici sa prosekom, četvrta ocena nekada služi da se prosek podigne i izvede veća zaključna ocena.

Vanredne okolnosti

U pravilnicima o ocenjivanju i dalje važi odredba koja je uneta zbog pandemije da se zaključna ocena može izvesti i sa manje od četiri, odnosno dve ocene (za predmete čiji je nedeljni fond jedan čas) koje je učenik dobio u toku polugodišta.

Međutim, nastavnici su dužni da se pridržavaju pravilnika o kojim je predviđen identičan broj pismenih zadataka za određene predmete kao i pre pandemije.

The post Manje ocena po polugodištu za srednjoškolce: Važne promene stižu u srpski obrazovni sistem appeared first on Obrazovanje.