Porast broja obolelih od kovida poslednjih dana iznova je nametnuo pitanje kakvu će nastavu đaci imati po povratku sa zimskog raspusta. Prema pisanju medija, namera Ministarstva prosvete je da se nastava odvija direktno, odnosno da đaci idu u školu, i to i osnovci i srednjoškolci.

– Plan je da se ide u školu, a da se primenjuje takozvani semafor model. To praktično znači da se u zavisnosti od stanja na nivou opština donosi odluka. Dakle svi idu u školu, a ukoliko u nekoj jedinici lokalne samouprave korona brojke budu izuzetno visoke, da se donosi odluka na nivou te jedinice – kaže izvor.

Kako navodi, upućivanje srednjoškolaca iz Vojvodine na nastavu od kuće je bilo “preventivno zbog porasta broja zaraženih”.

– Namera je da osnovci u Vojvodini naredne nedelje krenu u školske klupe. Za srednjoškolce će najverovatnije biti primenjen kombinovani model i to dan u školi, dan u klupama – kaže izvor.

Foto: Profimedia/Ilustracija

Ipak, ukoliko dođe do neočekivano visokog broja obolelih i među đacima, konačnu odluku doneće Krizni štab.

Odluka o osnovcima u Vojvodini za par dana

– Na sastanku Tima za škole doneta je odluka da se od ponedeljka 10. januara u svim srednjim školama u Vojvodini nastava organizuje po trećem, odnosno isključivo onlajn modelu. Sledeći sastanak Tima za škole biće održan 13. januara – saopštili su prošle nedelje iz Ministarstva prosvete.

Tada bi trebalo da bude doneta odluka o osnovcima sa teritorije Vojvodine, koji su na raspustu do 17. januara, a možda i o đacima iz cele Srbije kojima se raspust završava nedelju dana kasnije. Budući da će sve će zavisiti od epidemiološke situacije u zemlji, odnosno jačine udara petog talasa korone izazvanog novim sojem omikronom, u igri bi moglo da bude nekoliko varijanti.

Naime, nema sumnje da ćemo do kraja januara imati rekordne brojeve novozaraženih na dnevnom nivou, baš kao što se to dešavalo u Velikoj Britaniji, Danskoj, Španiji, Italiji, Grčkoj, Francuskoj… I da bi povratak đaka u školske klupe nosio visok rizik za dodatnu eksploziju virusa. Naime, novi soj je mnogo zarazniji od svih prethodnih, ali u isto vreme i donosi lakše simptome, te je mnogo manje ljudi po bolnicama.

Neke zemlje, poput Španije na primer, odlučile su da se đaci vrate u klupe, ali da se odeljenja “raspuštaju” ako je u njima 20 ili više osto zaraženih, a deca će biti u učionicama i u Grčkoj, ali uz masovno testiranje (čak tri testa u prvoj nedelji).

Foto: Profimedia/Ilustracija

Dakle, u igri je nekoliko opcija za početak drugog polugodišta, a konačna odluka je na Timu za škole i Kriznom štabu.

1. Produžetak raspusta

Zimski raspust je u tri od poslednje četiri godine produžavan, zbog korone ili gripa, tako da smo se na ovu opciju već navikli. Odluka o produžetku raspusta mogla bi da bude doneta već od narednog ponedeljka kada bi osnovci u Vojvodini trebalo da se vrate u školu ili eventualno 24. januara kada se završava raspust za većinu učenika u Srbiji.

U igri bi bio produžetak raspusta za jednu ili dve nedelje, zavisno od epidemiološke situacije. I u tom slučaju odluka bi se odnosila kako na osnovne, tako i na srednje škole. Procene su da će od februara krenuti pad broja zaraženih, te da će se stvoriti uslovi za normalizaciju nastave.

2. Onlajn nastava za sve

Druga varijanta je da se svi đaci, kako osnovci tako i srednjoškolci, vrate na nastavu koja bi se nekoliko sedmica odvijala isključivo onlajn. Dakle, svi učenici, pa i najmlađi osnovci, učili bi od kuće. Ovakvo rešenje je već nekoliko puta primenjivano od početka pandemije, za vreme policijskog časa i vanrednog stanja 2020. godine, ali i krajem zime 2021.

Ova opcija bi omogućila da se koliko-toliko održi nastavni program, a da u isto vreme deca budu zaštićena i ne dođe do masovnog zaražavanja najmlađih.

3. Kombinovani model

Po njemu bi nastava počela 24. januara kako je i predviđeno, ali bi deo učenika bio isključivo na onlajnu, a deo u školskim klupama, ali sa smanjenim brojem đaka u učionicama (podeljena odeljenja). Najrealnija bi bila varijanta da na onlajn nastavi budu svi srednjoškolci, kao i stariji osnovci, đaci od petog do osmog razreda osmoletki, dok bi najmlađi od prvog do četvrtog imali nastavu u učionicama, ali bi imali i obavezu da non-stop nose maske.

Teacher with her students in class at elementary school giving them an education,Image: 529631202, License: Royalty-free, Restrictions: , Model Release: yes, Credit line: Arne Trautmann / Panthermedia / Profimedia

Regularna nastava, odnosno povratak svih đaka u školske klupe, u ovom trenutku deluje malo nerealno, ali ga ne treba otpisivati. Uz napomenu da bi u tom slučaju osnovci išli regularno, a srednjoškolci po kombinovanom modelu, dan u školi, dan kod kuće. Ako se nadležni odluče za njega, na sceni bi ponovo bio semaforski model, odnosno odluka ne bi bila doneta na nivou cele Srbije, već za svaku lokalnu samoupravu posebno.

Primeri iz Španije i Grčke pokazuju da bi i o tome moglo da se razmišlja, pre svega zbog lakših simptoma koje izaziva novi soj korone. Ipak, pitanje je da li bismo došli u situaciju da je na nastavi polovina ili samo trećina učenika.

Nova pravila za polugodište

Tim za škole bi za drugo polugodište mogao i da unapredi pravila na osnovu kojih odeljenja prelaze na kombinovanu ili onlajn nastavu. Po sadašnjem pravilniku, odeljenje sa više od 16 đaka, u kojem se pojave dva zaražena učenika, deli se na dve grupe, i prelazi se na kombinovani model nastave. Ukoliko se u tim grupama pojavi više od troje zaraženih, grupa prelazi na onlajn nastavu.

Poseban problem koji se već vidi “u najavi” je nedostatak nastavničkog kadra. Naime, zbog masovnog zaražavanja koje je već počelo, iako sa lakšim simptomima, mnogi zaposleni su prinuđeni da dve nedelje provode u izolaciji. Ili 10 dana ako se radi o bliskim kontaktima, a nisu vakcinisani.

Kao što nam preti opasnost da dođe do manjka zdravih medicinara, tako je izvesno da bi u nekom trenutku mogli da nedostaju i učitelji, nastavnici… A za neke od njih čak i u “regularno vreme” nema adekvatnih zamena.

The post Hoće li đaci nastaviti sa zimskim čarolijama ili se vraćaju u školske klupe: Tri opcije su u igri appeared first on Obrazovanje.

Na kraju osmog razreda 34,1 odsto učenika bilo je vrlodobro, a 21,5 odsto njih ostvarilo je dobar uspeh, prenelo je danas Ministarstvo prosvete.

Osnovnu školu u školskoj 2020/2021. godini sa Vukovom diplomom završilo je 8.886, odnosno 13,9 odsto učenika u Srbiji, što je približno nivou iz prethodne školske godine, kada je taj procenat iznosio 13,8 odsto.

Foto: Shutterstock

Кada je reč o završnom ispitu koji su učenici polagali 23, 24. i 25. juna, više od polovine zadataka iz matematike rešilo je 68,4 odsto učenika. Na testu iz maternjeg jezika više od polovine zadataka rešilo je 76,5 odsto, a na kombinovanom testu 86,7 odsto učenika.

Analiza postignuća na završnom ispitu ukazuje da učenici koji imaju bolji opšti uspeh ostvaruju i bolje rezultate na sva tri testa, dok bolje rezultate od proseka ostvaruju učenici nosici Vukove diplome.

Takođe, analiza je pokazala da su na završnom ispitu na kraju školske 2020/2021. godine u poređenju sa prethodnom školskom godinom ostvareni prosečno bolji rezultati, navedeno je u saopštenju.

The post Koliko odlikaša ima Srbija: Stigli najnoviji podaci o uspesima naših đaka, Vukova diploma u rukama mnogih svršenih osnovaca appeared first on Obrazovanje.

Današnje potpisivanje Sporazuma je polazna osnova za uspostavljanje obaveze organa da, u saradnji sa visokoškolskim ustanovama, omoguće studentima primenu teorijskih znanja u praksi, a prvi korak na tom putu biće Sajam studentske stručne prakse u javnoj upravi 2021/2022, koji će se održati 4. i 5. novembra ove godine, a koji organizuje Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, uz podršku EU projekta “Vidljivost i komuniciranje reforme javne uprave”.

Teacher pointing at something to female student in the classroom,Image: 177004388, License: Royalty-free, Restrictions: , Model Release: yes, Credit line: – / Wavebreak / Profimedia

Prvi Sajam biće održan online, u virtuelnom prostoru Palate Srbija, na kome će se državni organi predstaviti studentima na inovativan i moderan način, a 400 njih biće u prilici da se preko portala www.strucnapraksa.mduls.gov.rs upoznaju sa ponudom i programima stručne prakse.

Plan je da se u narednim godinama poveća broj državnih organa koji će se pridružiti ovom programu, kao i da se obezbedi raznovrsnija ponuda stručne prakse za studente osnovnih i master studija.

The post Šansa da unapredite svoje znanje: Kako do posla kroz praksu u državnim organima? appeared first on Obrazovanje.

Povod za raspisivanje konkursa je potreba za unapređenjem i jačanjem kapaciteta univerzitetskog obrazovanja izgradnjom novih, rekonstrukcijom postojećih objekata i njihovim opremanjem koja je identifikovana i analizirana kroz projekat “Unapređenje i jačanje kapaciteta univerzitetskog obrazovanja”.

Cilj konkursa je da se, u skladu sa konkursnim zadatkom, programskim zahtevima, značajem i potencijalima lokacije, izabere najkvalitetnije arhitektonsko-urbanističko rešenje novog objekta za potrebe Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, koje korespondira sa okruženjem, prilagođeno je vrednostima ambijenta i koje odgovara funkcionalnim potrebama ove institucije.

Foto: Profimedia

Na najatraktivnijem prostoru Beograda

Lokacija na kojoj je planirana izgradnja nove zgrade FPU nalazi se u užem centru Beograda, u Karđorđevoj, na Savskoj padini, u neposrednom zaleđu priobalja desne obale reke Save. Zona planirane izgradnje pripada celini Stari Beograd – prostoru koji svedoči o kontinuitetu postojanja urbanog naselja od rimskog perioda do danas i istorijskom razvoju i rastu grada i u okviru njega, celini Kosančićev venac.

Po urbanim karakteristikama, tipologiji izgrađenosti, spomeničkim, ambijentalnim i drugim vrednostima, ovo područje predstavlja najsloženiji i najatraktivniji prostor Beograda. Sa aspekta kulturnog nasleđa ima nemerljivu vrednost za kulturu i identitet grada, a veliki broj kulturnih dobara svih nivoa zaštite, zaštićenih vizura i uličnih poteza prepoznati su kao celina – trajno dobro Beograda.

Predmetni prostor, iako pripada starom jezgru Beograda, u saobraćajnom smislu bitan je za Grad – Karađorđeva ulica, nakon rekonstrukcije (2020) oslobođena je teškog teretnog saobraćaja a i dalje je veoma značajna na nivou gradskog putničkog saobraćaja. Savsko pristanište je jedino međunarodno putničko pristanište u gradu, a Brankov most je primarna veza centra grada sa Novim Beogradom, što sve zajedno čini ovo područje izuzetno saobraćajno frekventnim.

The post Počinje novo doba za studente umetnosti: Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu dobija novu zgradu appeared first on Obrazovanje.

“Sajam roditeljstva“ otvorili su pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Aleksandar Jović i gradonačelnik Čačka Milun Todorović. Jović je naglasio da Projekat ima više važnih ciljeva kojima je zajedničko obezbeđivanje jednakih mogućnosti za svu decu, jednakih šansi za uspešan rast i razvoj. On je naveo da je neophodno da učinimo što dostupnijim lokalne usluge, da se podrže roditelji i njihove veštine za “najzahtevniju i najlepšu ulogu koju obavljaju u životu“.

– Rano uključivanje dece u vrtić iz svih, a naročito osetljivih grupa, povećava njihove šanse da se sutra ravnopravno uključe u sistem obrazovanja i društvo uopšte, da pod jednako kvalitetnim uslovima uče, igraju se, druže i stiču iskustva koja će doprineti njihovom razvoju, budućim postignućima i sreći – naveo je Jović.

Foto: Profimedia/Ilustracija

Gradonačelnik Milun Todorović istakao je da Čačak svakodnevno radi na poboljšanju uslova za najmlađe Čačane u svim segmentima društvenog života.

– Izuzetno sam srećan i ponosan što je Čačak prvi grad domaćin “Sajma roditeljstva“, koji organizujemo u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Ovo je prilika da se još jednom zahvalimo resornom Ministarstvu za svu pomoć i podršku koju nam ministar i njegovi saradnici pružaju, ali i mogućnost da predstavimo ustanove i institucije čiji je osnivač naša lokalna samouprava. Siguran sam da će roditelji i njihovi mališani danas čuti i saznati mnogo lepih i korisnih stvari i informacija – rekao je Todorović.

Foto: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

“Sajam roditeljstva“ je organizovan sa ciljem da unapredi komunikaciju sa porodicama i doprinese razvoju svesti o značaju rane inkluzije i ranog uključivanja dece u sistem predškolskog vaspitanja i obrazovanja. Tokom sajma, porodice sa malom decom, naročito porodice iz osetljivih drušvenih grupa, kao i porodice čija deca nisu uključena u sistem predškolskog vaspitanja i obrazovanja imale su mogućnost da na jednom mestu neposredno dobiju sve informacija o svojim pravima, kao i o uslugama koje pružaju lokalne institucije – Grad Čačak, Dom zdravlja, Centar za socijalni rad, Predškolska ustanova Radost, Škola za osnovno i srednje obrazovanje “1. novembar“, Udruženje za pomoć MNRO, Zavod za javno zdravlje i drugi.

Takođe, roditelji su imali priliku da kroz različite edukativne i interaktivne radionice saznaju kako da unaprede svoje roditeljske veštine, saznaju zašto je vrtić dobro okruženje za odrastanje njihove dece, a imali su i priliku da zajedno sa svojom decom učestvuju u kreativnim, istraživačkim, sportskim radionicama i brojnim drugim aktivnostima.

The post Prvi “Sajam roditeljstva” u Srbiji: Važno je da dete krene što ranije u vrtić, a znate li i zbog čega? appeared first on Obrazovanje.

Ugovor su potpisali Aleksinac, Bečej, Bor, Žabalj, Knjaževac, Leskovac, Niš, Novi Sad, Surdulica i Ćuprija.

Glavni cilj projekta je podržavanje uspešnog prelaska učenika iz osetljivih grupa ka srednjoškolskom nivou obrazovanja i vaspitanja i nastavku školovanja kroz jačanje kapaciteta relevantnih aktera za pružanje adekvatne i pravovremene podrške. U projekat je uključeno 20 osnovnih i srednjih škola iz deset lokalnih samouprava.

Državna sekretarka u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Anamarija Vuček istakla je da je kvalitetno obrazovanje za svu decu misija Ministarstva, pa je tako uključivanje i zadržavanje dece iz osetljivih grupa u obrazovanju posebno važno.

Foto: Profimedia/ilustracija

-Ministarstvo ovaj projekat prati od 2017. godine, a sam naziv projekta Zajedno ka srednjoj školi – Podrška deci iz osetljivih grupa u prelasku u srednju školu, ukazuje na činjenicu koliko je važno da se svi zajedno bavimo ovim pitanjem – rekla je ona.

Navela je da lokalne samouprave imaju izuzetno značajnu ulogu i da svaka lokalna samouprava može u skladu sa lokalnom situacijom dati svoj doprinos.

Potpisivanjem Memoranduma, kako je navedeno, partneri grade partnerstvo između institucija i organizacija na nacionalnom i lokalnom nivou, u cilju pružanja usklađene i koordinisane podrške učenicima iz osetljivih grupa.

The post Za bolje školske dane: Organizovana pomoć za decu iz osetljivih grupa za nastavak školovanja appeared first on Obrazovanje.

Kao još jedan problem, Savet je naveo da u udžbenicima srpskog jezika za osmi razred osnovne škole stoji ovakva definicija.

Zaštitnik građana traži od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja da mu u roku od 15 dana dostave podatke o konkretnom slučaju i relevantnu dokumentaciju.

U saopštenju se navodi da je Srbija prihvatila Evropsku povelju o regionalnim ili manjinskim jezicima 1992. godine, čime je prihvatila hrvatski kao manjinski jezik.

O situaciju u kojoj se Srbija našla oglasio se i Odbor za standardizaciju srpskog jezika koji je istakao da svoje stavove zasniva na mišljenju nauke – lingvistike i sociolingvistike. I u mišljenju koje je Odbor uputio Zavodu za unapređivanja obrazovanja i vaspitanja se ističe da treba razlikovati pojmove lingvistički jezici i politički (simbolički) jezici i preporučuje da to pisci udžbenika objasne.

Iz Odbora za standardizaciju srpskog jezika podsećaju da su 9. novembra prošle godine dostavili svoj stav u vezi sa pitanjem definisanja južnoslovenskih jezika u udžbenicima za srpski jezik i književnost.

Foto: Profimedia/ilustracija

– Stav Odbora je da među južnoslovenske jezike treba navesti bugarski, makedonski, slovenački i srpski jezik. Uz srpski jezik u napomeni treba dati da Hrvati, Bošnjaci i neki Crnogorci ovaj jezik nazivaju hrvatski, bosanski/bošnjački i crnogorski jezik- naveli su u pisanom odgovou dnevnom listu Danas.

Podsećamo, hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman kritikovao ponašanje Srbije zbog navodnog negirnja postojanje hrvatskog jezika, a Hrvatska je reagovala putem Ministarstva nauke i obrazovanja i diplomatskog predstavništva i uputila i protestnu notu Republici Srbije.

Hrvatsko ministarstvo tvrdi da u udžbeniku gramatike grupe autora “S reči na dela” za učenike osmih razreda se navodi da srpski, slovenački, makedonski i bugarski jezik pripadaju grupi južnoslovenskih jezika, a da “Hrvati, Bošnjaci i neki Crnogorci srpski jezik nazivaju hrvatski, bosanski, bošnjački i crnogorski” i da Srbija nije iskazala time poštovanje hrvatskoj zajednici i da ne priznaje hrvatski jezik i falsifikuje istoriju.

Nakon ovih navoda i optužbi oglasilo se i srpsko ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razloga i objasnilo šta je posredi i odgovorilo na neosnovane optužbe hrvatske strane.

-Stav odbora SANU za standardizaciju srpskog jezika, kao naučne institucije koja donosi mišljenje o procesu odobravanja udžbenika je da su južnoslovenski jezici bugarski, makedonski, slovenački i srpski jezik i da uz srpski jezik u napomeni treba dodati da Hrvati, Bošnjaci i pojedini Crnogorci ovaj jezik nazivaju hrvatski, bosanski/bošnjački i crnogorski – piše u saopštenju resornog ministarstva Republike Srbije.

Kako se precizira iz Ministarstva, tokom procesa odobravanja udžbenika, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja naišao je na kontradiktorne formulacije različitih autora. Međutim, ukazuju, da shodno tome da Zavod nije naučna institucija i ne može da donosi mišljenje o tom pitanju, onda se obratio Odboru za standardizaciju srpskog jezika SANU, tražeći precizno uputstvo i formulaciju o grupisanju i podeli južnoslovenskih jezika.

Foto: Profimedia

Ministarstvo je navelo da se obrazovanje u našoj zemlji ostvaruje na ukupno 16 jezika nacionalnih manjina, među kojima je i Hrvatska. Kako su naglasili, poštujući osnovno ljudsko pravo na obrazovanje, Srbija je obezbedila uslove da svi građani imaju pravo da se obrazuju na maternjem jeziku

Navode da je za učenike pripadnike nacionalnih manjina koji se obrazuju na srpskom jeziku, omogućeno pohađanje 16 izbornih predmeta/programa, među kojima je i Hrvatski jezik sa elementima nacionalne manjine. Dodaju da se više od 1.200 naslova udžbenika izdaje na manjinskim jezicima, kao i da je takav sistem za obrazovanje nacionalnih manjina pohvaljen od strane EU i svih relevantnih međunarodnih institucija. Takođe, taj sistem obrazovanja na jezicima manjina nije obezbedila nijedna zemlja u okruženju, navode u Ministarstvu prosvete.

The post Linkvistički i politički jezici: Srbija postavila jasne parametre – zašto se onda Hrvati bune? appeared first on Obrazovanje.

Konkurs je otvoren do 4. novembra za studente državnih univerziteta u Srbiji, koji su u dosadašnjem studiranju ostvarili prosek ocena najmanje 8,50. Svi oni imaju priliku da se prijave za učešće u jednogodišnjem Programu za obrazovanje „Možeš i ti“ Hemofarm fondacije, koji obuhvata mesečnu stipendiju, mentorsku podršku i stručnu praksu u Srbiji i Nemačkoj.

Takođe, uz podršku eksperata Hemofarma i Štade, stipendisti imaju šansu da unaprede svoja znanja i veštine, formalne i neformalne, koje su neophodni za dalji lični i profesionalni razvoj. Tokom ovih godinu dana, polaznici programa stiču i radno iskustvo u različitim sektorima i dodatni motiv da stečeno znanje primenjuju u Srbiji.

-U svetu u kojem dobri poslovi mogu biti locirani bilo gde, u kojem postoji mogućnost pretraživanja putem interneta i gde se takmičite ne samo sa najboljima iz svoje zemlje, već šire – regiona i celog sveta, najvažnija veština koju možemo da ponudimo je znanje. Obrazovanje je jedini pravi put ka mogućnostima i uspehu, a diploma ulaznica za bolje sutra. Mi već 28 godina ulažemo u mlade i njihovo obrazovanje razvijajući kod njih želju za celoživotnim učenjem, liderstvom i pripremajući ih da menjaju svet na bolje. Do danas smo podržali više od 3500 pojedinaca, od kojih su mnogi naše kolege. Verujemo da je ovaj program prava prilika za studente da se upoznaju sa načinom rada u kompaniji koja je lider na farmaceutskom tržištu i da zajedno sa nama brinu o zdravlju ljudi i njihovoj dobrobiti – ističe direktorka Hemofarm fondacije Suzana Đorđević povodom novog ciklusa podrške najboljim studentima.

Program je podržan od strane Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj SR Nemačke (BMZ), Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije i medicinskih, farmaceutskih, tehnološko-metalurških, hemijskih i fakulteta za fizičku hemiju Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu. Delovi programa realizuju se u partnerstvu sa Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju GIZ i fondacijom Konrad Adenauer.

Više informacija i prijavu za konkurs potražite na veb-sajtu Hemofarm fondacije.

The post Nova šansa za stipendiranje: Konkurs za sve studente državnih fakulteta, a uslov je samo jedan appeared first on Obrazovanje.

Prvo polugodište će prema kalendaru za školsku 2021/22, koji je objavilo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, trajati do četvrtka, 30. decembra 2021, a ovo su su neradni dani i raspusti.

Školski kalendar

1. septembar – početak školske godine
11-14. novembar – praznik Dan primirja, mini raspust
30. decembar – kraj prvog polugodišta
31. decembar – 23. januar – zimski raspust
14-16. februar – praznik Dan državnosti, mini raspust
25. i 26. mart – proba male mature
22. april – 3. maj – prolećni raspust
24. maj – kraj školske godine za đake 4. razreda gimnazija
7. jun – kraj godine za osmake
21. jun – kraj za ostale osnovce i srednjoškolce
22, 23. i 24. jun – mala matura

The post NEKI ĐACI VEĆ JEDVA ČEKAJU: Ovo su svi neradni dani i raspusti u novoj školskoj godini appeared first on Obrazovanje.

To je model koji je nekada bio uobičajen, dok usled pritisaka hotelijera nije podeljen u dva dela, da bi se više putovalo u zimske centre. Sada se vraća na staro.

Kalendarom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja predviđeno je da osnovci na zimski raspust idu od 31. decembra, a srednjoškolci od 4. januara. Drugo polugodište i u osnovnim i u srednjim školama počinje 24. januara. Prvi će iz školskih klupa izaći maturanti gimnazija – 24. maja, zatim njihovi vršnjaci iz srednjih stručnih četvorogodišnjih i trogodišnjih škola – 31. maja, a osmaci – 7. juna.

Za učenike od prvog do sedmog razreda osnovne škole i za srednjoškolce koji nisu u završnim razredima, školska godina se završava u utorak 21. juna. Jesenji mini-raspust, školarci će imati 11. i 12. novembra (četvrtak i petak), a prolećni od 22. aprila do 3. maja.

U školama u Vojvodini izostaje jesenji mini-odmor, ali je neradni dan 12. novembar. Za vojvođanske đake zimski rasput počinje 24. decembra i završava se 16. januara, a prolećni će biti od 15. do 25. aprila. Probna matura za učenike osmog razreda je “zakazana” 25. i 26. marta, dok je za završni ispit “rezervisan” period od 22. do 24. juna.

Od školske 2015/2016. godine, zimski raspust je bio iz dva dela, uglavnom od 30. ili 31. decembra do 8. ili 9. januara, dok je drugi duži bio početkom februara.

The post NOVE IZMENE! NA RASPUST ODJEDNOM, NA TRI NEDELJE: Promenjen raspored zimskog odmora za đake appeared first on Obrazovanje.