Direktorka Mirjana Katić poručuje da je teško naći zamene za nastavnike i da škola angažuje zaposlene od kuće da se uključe u proces nastave.

-Deca su bila mnogo srećnija kada su išla uživo u školu, fali im taj socijalni deo, ali ovo je najbolji mogući oblik kombinovane nastave koji može da se ponudi- rekla je Katić za Tanjug i dodala da je ideja da se propušteno nadoknadi kroz dopunske časove.

Ona, međutim, smatra da će epidemija uticati na kvalitet znanja kod učenika.

-Trudimo se da zaliči kao da su sva deca u učionici, ali bojim se da će ovakav kvalitet nastave uticati na kvalitet znanja kod učenika- navodi Katić, koja je veruje da će epidemijska situacija biti bolja, što će se odraziti na aktuelnu nastavu.

Gimnazijalci Arsen Ninković i Mark Mašarovski saglasni su da je bolje kad se ide u školu.

-Otežano je od kuće, jer to zahteva po šest sati dnevno gledanja u kompjuter- rekao je Arsen, dok Mark smatra da će takav model uticati na kvalitet znanja.

Sa druge strane, mlađi osnovci koji pohađaju nastavu uživo, poručuju da su srećni što su u školi sa svojim drugarima i da im nije teško da se pridržavaju mera.

-Dobro je što ne idem onlajn- ističe Miljana Vulević, učenica četvrtog razreda Osnovne škole “Sveti Sava”.

Foto: Shutterstock

Njen vršnjak Adam Bogdanović saglasan je da se ništa puno nije promenilo u školi i da mu u drugom polugodištu ništa ne pada teško. Sofija Tomašević, učenica četvrtog razreda kaže da joj se sviđa drugo polugodište, ali da joj nije lako da nosi masku, koja je obavezna i na času fizičkog.

Sedmak Pavle Petrović poručuje da je dosta teža kombinovana nastava, ali da su nastavnici olakšali rad.

-Sve u svemu teško je, ali pridržavam se mera- kaže Pavle.

Sa njim se slaže Lana Udovičić, koja napominje da je bolje kada se nastava prati iz školskih klupa. Za direktorku Osnovne škole “Svetozar Marković” Ivanu Orolicki kombinovani model nastave nije toliko veliki izazov kao pre dve godine.

-Škola je tokom poslednje dve godine naučila da se prilagođava raznim modelima, pa smo tako i ovu školsku godinu dočekali relativno spremni. Kombinovani model je nešto sa čim smo imali iskustva- rekla je Orolicki.

Ta škola trenutno ima 13 zaraženih učenika i petoro zaposlenih, ali Orolicki napominje da je škola spremna za nastavu.

Foto: Shutterstock

-Kod većine učenika epidemija će ostaviti neke efekte, ali ipak je nadoknadivo. Manjoj grupi pogoduje ovakav proces rada kojima stiču radne navike. Nekih negativnih efekata ima, ali se nadam da smo se u dobroj meri prilagodili- istakla je Orolicki, koja je dodala da se škola trudi da poštuje mere i da apeluje na đake.

-Delimo im maske…Sa omikronom je pravilo da se sve vreme nose – navela je ona.

Učenici u centralnoj Srbiji započeli su u ponedeljak drugo polugodište, mlađi osnovci nastavom uživo, stariji od 5. do 8. razreda i srednjoškolci po kombinovanom modelu, podeljeni u dve grupe.

Osnovci u Vojvodini od 17. januara nastavu imaju u školi, dok srednjoškolci idu kombinovano.

The post Ðacima kombinovana nastava teže pada: Veliki problem pojavio se u Matematičkog gimnaziji appeared first on Obrazovanje.

Interesovanje za matematiku i fiziku Dobricu je odvelo do Matematičke gimnazije, pa do MIT-a.

-Neka najveća takmičenja su mi u protekle dve godine kada sam bio treći i četvrti razred. Tada sam osvojio dve zlatne medalje na Međunarodnoj olimpijadi iz matematike, i zlatnu medalju na evropskom prvenstvu iz fizike. To su mi možda najbolje medalje- kaže Dobrica Jovanović.

Objašnjava kako se odlučio za MIT.

-Bio sam primljen na MIT, a na Kembridžu nisam dobio stipendiju. Tako da nisam donekle birao, ali kasnije, kada sam se informisao, zaista sam shvatio da je MIT odličan i da možda čak i sistem rada meni više odgovara. Mogu da se posvetim onome što volim i da uzimam one kurseve koji su mi najzanimljiviji- ističe Dobrica.

Po završetku zimskog raspusta vraća se na fakultet, jer se tamo, uz poštovanje protivepidemijskih mera, nastava održava uživo. O izboru predmeta kaže da je sistem na fakultetu takav da mora da uzme i neke društvene predmete.

-To se meni na prvu loptu nije svidelo. Onda kada su me, da kažem primorali, nekako mi je drago što sam uzeo na primer filozofiju, i to mi je bio baš zanimljiv kurs. Ovog semestra sam odlučio da uzimam samo kurseve iz matematike i fizike- kaže student prve godine MIT-a.

Planira još da se bavi istraživanjima i da upiše doktorske studije. Onima koji ove godine treba da upišu studije, savetuje da upišu ono što žele.

The post Zlatni olimpijac i đak generacije: Naš Dobrica Jovanović iz beogradskih klupa stigao do prestižnog MIT-a appeared first on Obrazovanje.

-Trenutno su određeni fakulteti i sam Univerzitet usvajanjem i korigovanjem svojih dokumenata, statuta i pravilnika u procesu, da kažem, izjednačavanja tih dokumenata sa tim novim Zakonom i mislim da će to omogućiti studentima da se aktivnije uključe u sve ono što je vezano za univerzitet- kaže rektor Univerziteta u Beogradu profesor Vladan Đokić.

Pozvao je studente da budu kreativni i optimistički raspoloženi, da iznesu svoje ideje i predloge, a Univerzitet će, kako kaže, to znati da ceni i podrži, sve u cilju boljeg funkcionisanja akademske zajednice”. Jedan od ciljeva je i afirmisanje mladih naučnika.

-Ono što bih svima poželeo jeste da u 2022. godini pređemo na normalno funkcionisanje, i da više završimo sa ovom nastavom na daljinu. To je neka generalna poruka i želja za čitavu akademsku zajednicu- dodaje Đokić.

Profesori kažu da godina za nama nije bila laka ni njima ni učenicima. Deci nije bilo lako da pohađaju nastavu po kombinovanom modelu, kao što je to bilo ove i prethodne školske godine, ističe direktorka Matematičke gimnazije Mirjana Katić.

-Nadamo se da će nam 2022. doneti isti format obrazovanja kao što je bilo u decembru kada su sva deca išla u školu. Ipak je njima najlakše kada su u školi, u učionici, i što se tiče praćenja nastave i što se tiče njih kao socijalnih bića- napominje Katićeva.

Tokom prošle godine, takmičili su se na novim takmičenjima, kao što je bugarsko “Matematika bez granica”. Koristili su i onlajn obrazovne programe.

-Nadamo se da ćemo ostati spremni da prihvatimo promene koje su pred nama i da se kao i prosvetni radnici i učenici prilagodimo novoj stvarnosti i da to iskoristimo da budemo još bolji, a ne da nas to ometa u razvoju- dodaje Katićeva.

Nadaju se da će, uz poštovanje svih protivepidemijskih mera, krajem januara organizovati pripreme za buduća takmičenja.

The post Šta je to što žele đaci, studenti i profesori: Stižu li krucijalne promene u 2022. godini? appeared first on Obrazovanje.

Tome je, prema rečima dekana Mila Tomaševića, između ostalog doprineo partnerski program u okviru kojeg kompanije održavaju prezentacije studentima i daju im stipendije, a fakultet sarađuje i sa svim telekomunikacionim operatorima, sa EPS-om, kao i prepoznatljivim međunarodnim kompanijama koje posluju u Srbiji, među kojima su veliki nemački poslodavci.

-Ta saradnja je vrlo intenzivna. Zadovoljni smo jer su naši studenti izuzetno traženi na tržištu rada. Najveći manjak kadrova je na IT tržištu, ali u svim oblastima koje negujemo naši studenti su vrlo cenjeni”, rekao je Tomašević i naveo da pojedini studenti idu na više praksi, dok jedan broj njih ide na završetak studija u inostranstvo, gde su, kaže, atraktivni švajcarski univerziteti, poput ETH i EPFL koji su među prvih deset na svetu.

-Popularne su studije i u Engleskoj, Holandiji, Italiji i ponosni smo da naši studenti nastavljaju usavršavanje na tim prestižnim fakultetima- ukazao je Tomašević.

Kako kaže epidemija nije uticala na broj zainteresovanih za studije, što je, naglašava uspeh, imajući u vidu, kaže, i demografiju i broj srednjoškolaca koji je svake godine manji.

Foto: Shutterstock

-Sada smo zadovoljni, pogotovo kvalitetom učenika koji se prijave za naše studije, jer preko pola generacije Matematičke gimnazije dođe na ETF, kao i više od 50 učenika koji su dobili nagrade na takmičenjima iz matematike, fizike, informatike. Ulazni kvalitet je odličan- naglasio je Tomašević.

Skromna međunarodna razmena studenata

ETF je godinama na akreditacionom maksimumu od 720 studenata, 540 na studijskom programu Elektrotehnike i računarstva i 180 na Softverskom inženjerstvu, a javi se nešto više od 1.100 učenika, što je, dodaje Tomašević, ustaljeni trend u poslednjih pet godina. Ono što je, međutim, veliki izazov za ETF je internacionalizacija fakulteta, koja prema Tomaševićevim rečima, nije daleko odmakla.

-Fakultet ima programe međunarodne razmene gde strani studenti dolaze i provode određeno vreme na fakultetu, koje je sada, usled epidemije, smanjeno. Imamo studente na postidplomskim studijama na engleskom jeziku, ali njihov broj nije veliki, jer za to ne postoje ni logističke okolnosti. Oni bi morali da budu primljeni u kampuse, za to bi trebalo odvojiti posebnu kvotu i da se smanji broj studenata na srpskom jeziku…- objašnjava Tomašević.

S obzirom na manjak IT kadra je već duže vreme zastupljen, a na pitanje šta treba uraditi da se ta statistika promeni, Tomašević odgovara da je fakultet ograničen akreditacionim kvotama, a one prostorom i brojem profesora.

-Započeli smo inicijative i resorno Ministarstvo je prepoznalo naše potrebe za normalnim uslovima rada, a potom i za napretkom i proširenjem programa. Ušli smo u projekat izgradnje dodatne zgrade u dvorištu fakulteta i uređenja čitavog tog prostora koji bi trebao da integriše kampus tehničkih fakulteta sa zajedničkim sadržajima- ukazuje on.

Dodaje i da se bez pomoći Mašinskog, Građevinskog, Arhitektonskog fakulteta, TMF, ne bi mogli sprovesti ispiti na prvoj godini, gde ima 800 do 1.000 studenata, jer je u sklopu zgrade ETF-a taj prostor određen za 350 akademaca. Isto tako, epidemija je donela otežane uslove rada kojih, kaže, u istoriji nije bilo, ali, ističe, fakultet se uspešno izborio sa njima.

Foto: Shutterstock

-Sproveli smo nastavu na daljinu odmah prvog jutra nakon uvođenja vanrednog stanja, vrlo brzo smo osposobili platforme, pogotovo na nižim godinama studija, a određen deo nastave koji može da se uz epidemiološke mere sprovodi u prostorijama, dozvoljavamo da se vrši uživo. Takođe laboratorijske vežbe se vrše u manjim grupama, sva ispitivanja koja donose poene vrše se u prostorijama fakulteta, da se ne bi kompromitovao kvalitet diploma- rekao je Tomašević, koji smatra da epidemija kovida neće značajno uticati na kvalitet znanja studenata ETF-a.

Ocene na ispitima bolje posle onlajn nastave

To potkrepljuje rezultatima na ispitima, koji su, kaže, na nivou prethodnih godina, a pojedini čak i bolji.

-U nekim situacijama bolje je nego što je ranije bilo, jer studenti imaju snimljena predavanja koja mogu odgledati kad god žele, a pripremljeni su i dodatni materijali da bi se olakšao položaj studenata- naveo je Tomašević.

Na pitanje koliko je praksa fakulteta usklađena sa tržištem rada, Tomašević kaže da je razvoj u oblasti tehnike i računarstva izuzetno buran, ali da fakultet ulaže napore da “ažurira” svoje znanje i kurseve koje predaje.

-To je veliki napor u struci, studenti dobijaju sposobnost da uče, oni idu u inostranstvo i ta tržišta traže nove kadrove, posebno u IT tehnologijama. Fakultet se prilagođava tržistu rada koliko može i u tome nam pomažu partneri iz privrede, kompanije koje pomažu sa opremanjem laboratorijske opreme i raznim donacijama koja usavršavaju uslove izvođenja raznih kurseva- dodao je Tomašević i istakao partnerstvo sa domaćim kompanijama, kao i kontinuitet uspeha u konkurisanju za projekte Fonda za nauku, te saradnju sa renomiranim institucijama kroz Horizon projekat namenjen istraživanju i inovacijama.

I studenti ETF-a kažu da su zadovoljni programom fakulteta, pa tako student Stefan Pajić veruje da će uskoro pronaći posao u svojoj struci.

-Dosta mojih kolega rade prakse i oni su zadovoljni, to su solidni poslovi. Očekujem da ću vrlo brzo i ja pronaći neku praksu i da ću se zaposliti- kaže Pajić, student četvrte godine ETF-a.

Njegov kolega Miloš Bukvić navodi da u četvrtoj godini stručna praksa postaje obavezna, dok Matija Zorbić sa smera Softversko inženjerstvo naglašava zadovoljstvo celokupnom nastavom na ovom fakultetu.

The post Fakultet na koji hrle studenti: Pola Matematičke gimnazije ga upisuje, a na njemu se ne proučava samo matematika appeared first on Obrazovanje.

Završio je Matematičku gimnaziju u Beogradu, gde je pohađao i sedmi i osmi razred osnovne škole. Pošto dobro sarađuje s njegovim fakultetom u Hong Kongu, ta škola svake godine bira dva učenika koji će tamo da studiraju. Jovan se prijavio i zbog mnogobrojnih uspeha na takmičenjima i dobrih ocena bio na vrhu liste. Danas je u prvih dva odsto studenata po prosečnoj oceni.

Poslednje tri medalje su mu: srebrna na 61. Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi u Rusiji, zlatna na 16. Žautikovskoj matematičkoj olimpijadi u Kazahstanu i bronzana na 12. Rumunskom matematičkom masteru. Osim međunarodnih, učestvovao je i na domaćim takmičenjima iz matematike, programiranja, fizike, književnosti, poezije i u šahu.

Matematički genijalac iz Srbije

Iako su Društvo matematičara Srbije i Matematička gimnazija u Beogradu organizovali pripreme pred neka takmičenja, Jovan se uz to spremao na svoj način:

-Bila je svakodnevna priprema, ali nije bila specifična zbog takmičenja, nego, prosto, i kada su takmičenja u skorije vreme i kada nije nijedno vežbao sam svakodnevno zato što mi je bilo jako zabavno, poučno i korisno, tako da to nisam doživljavao kao napor, nego kao što bi neki čitali enciklopedije ili istraživali više o geografiji ili tako neki vid interesovanja – navodi Jovan u razgovoru za Sputnjik.

Odabrao je da studira baš u Hong Kongu zbog kvaliteta obrazovanja koji tamošnji fakultet pruža, ali i zato što taj grad nudi široku lepezu mogućnosti za bavljenje matematikom i programiranjem nakon diplomiranja. U trećoj godini fakulteta imaće obaveznu praksu koja će da mu omogući da radi u dobrim kompanijama i stekne iskustvo i kontakte pre kraja studija.

-Svakako radim matematiku za sebe. Nisam prestao da se zanimam za matematiku, koja nije direktno povezana s računarstvom, ali to sam odabrao da studiram. Čak i u programiranju naginjem ka matematici, primenama matematike u programiranju- ističe on.

Foto: Youtube/PrinScreen/
Brainz TV

Za kompjuterske nauke se odlučio jer su praktične i sadrže logiku i kombinatoriku, matematičku oblast koja ga najviše zanima. Kada zavšri osnovne studije planira da se zaposli u banci ili na berzi u Hong Kongu ili na Zapadu i uporedo završi master i doktorske studije. Sam život u tom gradu je, kako kaže, neobičan i mnogo drugačiji nego u Srbiji.

Iako je i tamo stekao prijatelje, naravno, nedostaje mu Srbija, pre svega porodica, ali i mentalitet našeg naroda. Ipak, on ima svoj plan, dobro zna kuda je krenuo, a da istraje pomaže mu, kaže, pravoslavlje.

-Ovde u Hong Kongu ima ruska crkva. Idem redovno nedeljom. Ima i Rusa, Srba. Prvo budem u crkvi, pa posle popričam s našima, Rusima i domaćima. To je fino- priča Jovan za „Sputnjik“.

Šah kao osnova

Jovan je matematiku zavoleo još u detinjstvu, a naučni uzori su mu Nikola Tesla i Mihajlo Pupin. Već sa šest godina rešavao je osnovne matematičke probleme, a zanimali su ga i sudoku i šah, za koji kaže da mu je najviše pomogao u savladavanju matematičkih izazova:

-Šah zahteva logiku, strategiju i strpljenje. Dugo se igra jedna partija, pa je koncentracija na jednom istom zadatku, problemu jako dugo, uz zahtevno razmišljanje u čitavom tom periodu. To mi je pomoglo. Time sam krenuo ozbiljnije da se bavim s osam, devet godina, a već s 10, 11 su bili jako dugački turniri. To je bio uvod u ozbiljniji rad matematike.

The post Srpski matematički genijalac pokorio svetska takmičenja: Sledeći podvig – Hong Kong appeared first on Obrazovanje.

Posle pregršt medalja iz matematike i fizike, stigla je i prva zlatna medalja iz informatike, na šta su u školi izuzetno ponosni. Isti četverac se već sprema za naredna takmičenja.

-Sledeća olimpijada je međunarodna Žautikovska olimpijada koja će biti organizovana onlajn, na to ide tim Matematičke gimnazije. I generalno, trebalo bi da ova godina ostavi najbolji utisak, što se mene tiče. I najbolji moj utisak u ovoj godini je Informatička olimpijada na kojoj sam osvojio zlatnu medalju- kaže Jovan Bengin, osvajač zlatne medalje na Balkanijadi.

Mnogi se odlučuju na školovanje u inostranstvu. Braća Medvedev su četvrta godina studija matematike na Prinstonu.

-Sada smo najzad u normali na Prinstonu, sve je uživo, svi ljudi su na kampusu. Kad završim školu najverovatnije ću da idem na doktorat, ne znam još gde, ali prijavljujem se sad za doktorate iz matematike- navodi Igor Medvedev, student matematike Prinston univerziteta.

Da li ste razgraničili ko je bolji fizičar?

-Pa, to se znalo da sam ja bolji fizičar- poručuje Marko Medvedev, student matematike Prinston.

Sve ih spaja donatorsko veče.

-Mislim da je ovo super šansa i za učenike raznih generacija da se upoznaju, da se spoje i da nađu neke zajedničke interese, da pomognu jedni drugima- naglašava Marko Medvedev.

-Naši bivši učenici su nam puno pomogli prethodne dve godine da nam obezbede najsavremeniju opremu, koja nam pomaže da organizujemo strim nastavu- ističe Mirjana Katić, direktorka Matematičke gimnazije u Beogradu.

Tako se i Teodor fon Burg, najuspešniji takmičar kojeg je škola imala, vratio kao profesor. Znanja svi imaju napretek, ali im nedostaju takmičenja i predavanja uživo, kao i druženje sa vršnjacima.

The post Zlatna godina je iza njih: Genijalci iz Matematičke gimnazije u 2022. godinu ušli sa prvom zlatnom medaljom iz informatike appeared first on Obrazovanje.

Sjajni mladi ljudi koji su sa Međunarodne juniorske naučne olimpijade doneli medalje su Ognjen Janković, Mihailo Radovanović i Ksenija Živanić. Sa njima je i profesor Mićo Mitrović, koji ih bodri i usmerava.

Takmičenje je bilo onlajn. Sedam dana su bili izolovani na Zlatiboru, bez telefona. Gostujući u Beogradskoj hronici, učenik Ognjen Janković kaže da je bilo teže, drugačiji je bio sistem.

-Nismo imali osećaj o takmičenju- dodaje on.

-Na takmičenju koje se održava na regulčaran način, kada bi se održavao u Ujedinjenim Arapskim Emiratima kao i ovde na Zlatiboru nas je veliki broj na jednom mestu i samim tim i veliku količinu slobodnog vremena provodimo učeći u druženju s drugima, dani bez telefona prolete, osećam se kao da sam bio na odmoru, a ne na takmičenju, drugačije je iskustvo od takmičenja koja traju nekoliko sati- kaže Mihailo Radovanović.

Ksenija Živanić podvlači da je bilo teško – zadaci su bili teži nego ranijih godina.

-Generalno smo se lepo snašli- kaže učenica.

Profesor Mićo Mitrović napominje da učenici koji su bili na olimpijadi nisu samo iz Matematičke gimnazije, već samo dvoje.

-Treba da se ponosimo na celu Srbiju. Imamo uspešnu decu iz svih krajeva, ovog puta troje je iz Beograda – dvoje iz Matematičke imnazije, jedan iz škole “Vuk Karadžić”, a najbolji uspeh je postigao učenik iz Lazarevca, a tu je i Ksenija iz Kragujevca- rekao je profesor.

Svuda imamo dobru decu, imamo nastavnike koji sa njima rade, dodaje Mićović.

Učenje i druženje

Ognjen ide dve pune godine u Matematičku gimnaziju, pre toga je išao u OŠ “Branko Radičević” u Golupcu, ali kako kaže nije bio zadovoljan.

-Bilo je par dobrih nastavnika kao nastavnik fizike, osim njega nije bilo dobrih- rekao je Ognjen.

Mihailo kaže da je Matematičku gimnaziju upisao ove godine, a od prvog od osmog razreda pohađao je školu u Lazarevcu.

-Ostao sam u osnovnoj školi jer je većina nastavnika pomagala, nastavnik matematike je bio velika pomoć u mojim takmičarskim uspesima- naveo je Mihailo.

Živi u đačkom domu i to je, kako kaže, kao produžena ekskurzija, slična su interesovanja učenika, stvara se osećaj doma van doma.

-Uz druženje proleti vreme i kada se vidimo s roditeljima kao da nije mnogo vrmena prošlo- kaže Mihailo.

Ksenija je odlučila da ne pređe iz Kragujevca u Matematičku gimnaziju, zbog društva, u školi je dobro, a može da stekne znanje.

Profesor Mićo Mitrović ukazuje da među fizičarima i naučnicima imamo i umetnike i sportiste.

-Jedna koleginica je maratonska trkačica, baviti se naukom ne znači odvojiti se od ostalog života- ukazao je Mićović.

Kako vide sebe za deset godina

Ognjen kaže da sebe vidi u NASI, ima mnogo stepenica do toga, ali bi bio zadovoljan da ostane ovde i radi kao fizičar.

Mihailo sebe vidi ili kao naučnika ili političara.

-Koliko god istražimo, nauka širi granice znanja, uz svu nauku ima i dalje gladnih ljudi. Zapravo prava politika je da se pobrinemo da ljidi žive srećne živote, a ne u tome da filozofiramo- kaže on.

Ksenija još ne zna šta će da radi, usvršavaće se pa će videti gde će život da je odnese.

The post Njih troje su doneli medalje za Srbiju: Ovo su naučnici kojima nauka nije bauk i koji ne znaju za granice appeared first on Obrazovanje.

Ekipu grada Beograda činilo je osam učenika Matematičke gimnazije: Mateja Vukelić, Milan Gelić, Vuk Hip, Nikola Lakić, Filip Bojković, Aleksandar Višnjić, Dimitrije Gligorovski i Nevena Stojković.

Osim ekipnih nagrada, deljene su i pojedinačne nagrade po predmetima i to:

Matematika:

Mateja Vukelić, srebrna medalja
Milan Gelić, bronzana medalja

Fizika:

Vuk Hip, srebrna medalja
Nikola Lakić, bronzana medalja

Informatika:

Filip Bojković, bronzana medalja
Aleksandar Višnjić, bronzana medalja

Hemija:

Dimitrije Gligorovski, bronzana medalja
Lideri tima su bili Sonja Čukić, Ivan Stanić i Ivana Vuković.

The post Uspeh beogradskih matematičara: Sedam medalja na Međunarodnoj olimpijadi metropola 2021 appeared first on Obrazovanje.

Zlato, srebro i dve bronze – skor je učenika Matematičke gimnazije na Balkanijadi iz informatike. Nizu od 600 medalja sa međunarodnih takmičenja dodali su još četiri. Rezultati – očekivani.

-Pripremao sam se baš dobro da dobijem zlato, nije baš da sam sto posto bio siguran da ću dobiti zlatnu medalju, ali tu je bilo negde pola-pola i srećan sam što sam uspeo da osvojim. Zadaci se ocenjuju na osnovu toga koliko su nam programi koji se rešavaju brzi i efikasni- kaže Jovan Bengin, koji je osvojio zlatnu medalju.

-Ima dva dana od po pet sati i svakog dana radimo tri zadatka. Smatram da sam prvog dana loše uradio, ali sam drugog dana uspeo da uradim dosta dobro, tako da sam ‘ušao’ u srebro- rekao je “srebrni” Mateja Vukelić.

Neki su se takmičili i od kuće, a naša ekipa na Matematičkom fakultetu. Zato je i kontrola bila stroga.

-Nema nikakvih poteškoća oko takmičenja onlajn, to smo se već uhodali, već dve godine tako radimo. Imamo snimanje ekrana i snimanje lica, tako da se osigura da niko ne vara i da su rezultati legitimni- kaže Filip Bojković, koji je osvojio bronzu.

Ipak, nedostaje živi kontakt sa vršnjacima.

-Svi bismo voleli da putujemo negde i da vidim kako stoje druge zemlje, da vidimo vidike drugih ljudi, njihovu kulturu- kaže Aleksandar Višnjić.

Predaha nema. Upravo je počela Međunarodna olimpijada metropola. I naravno, nadaju se novim medaljama.

The post Za srpske informatičare nema predaha: Genijalci doneli još četiri medalje za Srbiju appeared first on Obrazovanje.

Zbog pandemije takmičenje je ove godine održano online. Takmičilo se 30 timova iz 5 zemalja i 12 gradova.

Naša ekipa je osvojila veliki broj nagrada kako pojedinačno tako i ekipno:

• Na takmičenju PRIMAT prva nagrada je pripala Igoru Engiju a ekipno Matematičkoj gimnaziji druga nagrada.
• Igor Engi i Arsen Miković su pojedinačno dobili prvu nagradu na takmičenju Math Around Us dok je ekipa MG, zahvaljujući njima, takođe osvojila prvu nagradu.
• Na takmičenju u matematičkom modeliranju MAMUTH koje je isključivo ekipno, naša ekipa je osvojila drugu nagradu.
• Podeljene su i nagrade školama učesnicama na ukupnom plasmanu i Matematička gimnazija je dobila drugu nagradu.

The post Stigle lepe vesti: Ekipa Matematičke gimnazije trijumfovala na takmičenju u Moskvi appeared first on Obrazovanje.