Po tom planu, učenici će biti slobodni od subote 12. februara, a u klupe će se vratiti u ponedeljak 21. februara.

Tako će, sa dva vikenda, dobiti devet neradnih dana, što će, smatraju u pojedinim školama, biti od pomoći u saniranju epidemiološke situacije. Inače, odluku o tome kako će deca ići u školu tokom naredne nedelje, doneće danas Tim za škole, a saopštiće je sutra. Kako sada stoje stvari, neće biti bitnijih izmena, odnosno nastavu će đaci pohađati po kombinovanom modelu. Moguće je jedino da u nekim lokalnim sredinama gde zaraza bukti deca pređu na onlajn sistem.

Istovremeno, sindikati upozoravaju da se školskim upravama i lokalnim samopravama, prijavljuje mnogo manje inficiranih đaka nego što ih zaista ima.

– Od škola niko ne traži da dostave podatke koliko dece ne dolazi na nastavu, već samo koliko njih ima dokaz da su zaražena. A taj “papir” ima veoma mali broj učenika, jer decu retko kada testiraju, pošto ona obično imaju blaže simptome ili nemaju uopšte. Ukoliko sve prođe za dan-dva, učenik se vraća u školu bez lekarskog uverenja da je zdrav i da može da pohađa nastavu, jer svaki izostanak do tri dana mogu da opravdaju roditelji. I tako je broj učenika kod kojih je potrđena korona uvek – nula – navode u Uniji sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Foto: Profimedia/ilustracija

S druge strane, prema podacima Ministarstva prosvete koje dostavlja Institut “Batut”, u protekloj nedelji broj obolele dece školskog uzrasta od 6 do 18 godina bio je 5.480 odnosno 0,71 odsto đaka je zaraženo. Prema tim podacima, učešće dece školskog uzrasta u ukupnom broju potvrđenih slučajeva kovida u istom periodu je 3,7 odsto.

– Ima ih najmanje tri puta više – ocenjuje Jasna Janković, predsednica USPRS.

HILJADE POZITIVNIH NASTAVNIKA

Jasna Janković tvrdi da je broj zaraženih nastavnika veoma veliki:

– Prema našim podacima, u prvoj sedmici drugog polugodišta bilo je 8.500 zaraženih prosvetara, sada ih ima verovatno i duplo više. Nemoguće je naći zamene za većinu predmeta, jer niko neće da dođe da radi nekoliko sedmica i da rizikuje da se zarazi.

The post Još jedna pauza: Stiže Sretenje, a sa praznikom i novi raspust za školarce appeared first on Obrazovanje.

Po ovom predlogu savet roditelja više neće učestvovati u predlaganju izbornih predmeta, kao što su, na primer, strani jezik, verska nastava i građansko vaspitanje, već samo u predlaganju sadržaja vannastavnih aktivnosti i programa na nivou ustanove, navodi se u Predlogu.

Predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandar Markov kaže da podržavaju izmenu zakona u pogledu smanjenja broja ocena, ali smatraju da se linearnim smanjenjem obaveznih ocena ne postiže objektivnost u ocenjivanju. Navodi da su uputili predlog da se on dopuni amandmanima:

– Forum se u prethodnih nekoliko godina više puta obraćao nadležnom ministarstvu predlažući smanjenje broja obaveznih ocena po proporcionalnom modelu i to tako što bi nastavnici čiji predmet učenici slušaju do dva puta nedeljno bili u obavezi da ocene učenike najmanje dva puta po polugodištu, nastavnici čiji predmet učenici slušaju tri puta nedeljno tri puta po polugodištu, dok bi iz predmeta koje slušaju četiri i više puta nedeljno učenici bili ocenjivani najmanje četiri puta po polugodištu.

Iz Ministarstva prosvete rekli su da je Predlogom način ocenjivanja vraćen na stari sistem, koji je važio pre 2017, odnosno pre usvajanja novog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

– Ova promena je predložena na osnovu iskustva srednjih škola u praksi, koje je pokazalo da se zbog većeg broja potrebnih ocena povećao broj neocenjenih učenika.

Nastavnik daje kontrolni jer ne stigne da ispita učenike

Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika, kaže da pozdravlja ovaj predlog.

– Često se dešava da nastavnik zbog velikog broja ocena iz jednog predmeta ne stigne da ispita sve učenike, pa neki ostanu neocenjeni. Zbog toga on bude primoran da da kontrolni zadatak, a onda bude problema zašto je dao kontrolni, a nije pitao učenika da odgovara usmeno.

The post Kazna je i do milion dinara zbog himne: Ko prekrši pravilo u školi skupo će platiti appeared first on Obrazovanje.

Ružić, takođe, nije upoznat sa terminom održavanja Kriznog štaba.

-Za sada je jedino izvesno ono što propisuje kalendar kad je u pitanju početak raspusta. Epidemiološka situacija u školama nikada nije bila bolja – ima samo oko 0,7 zaraženih koronavirusom, i gledano sa te strane nema potrebe da raspust počne ranije- rekao je Ružić.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Ipak, naglašava on, Krizni štab može da donese drugačiju odluku nakon što bude uzeo u razmatranje celu epidemiološku situaciju.

-Što se tiče male mature, ne postoji razlog za njeno pomeranje. Čak i ako raspust bude bio produžen dodatni period, on neće mesec ili dva, nego kraće, i to će moći da se nadoknadi- rekao je Ružić.

Podsećamo, prema najavama medija, upravo bi produžavanje raspusta i kovid propusnice trebalo da budu tema na idućoj sednici Štaba. Ipak, Jasna Janković iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije podseća da je već bio produžen jesenji raspust i da su to dani koje treba nadoknaditi.

-Imamo već za nadoknadu tri dana, toliko je produžen jesenji raspust- podseća Janković.

Ona smatra da bi cilj trebalo da bude da se na raspust ode po zvaničnom planu i da on traje od 31. decembra do 24. januara.

Foto: Shutterstock

S druge strane, epidemiolog i član Kriznog štaba Predrag Kon upozorava da bi đaci trebalo da odu na raspust pre svetog Nikole i pre nego što naši građani iz inostranstva počnu da se vraćaju u Srbiju za praznike. Kon se osvrnuo i na saopštenje Svetske zdravstvene organizacije da će do marta 2022. godine još 700.000 ljudi širom Evrope preminuti od posledica kovida.

Epidemiolog navodi da je realan broj preminulih od početka pandemije između 10 i 20 miliona jer naknadne analize uvek pokažu da je veći broj preminulih.

The post Datum male mature ostaje, a najavljeno i šta se dešava sa zimskim raspustom: Produžetak jesenjeg doneo nove probleme appeared first on Obrazovanje.

Ona je za Euronews Srbija rekla da su svi već prošli kroz jednu stresnu situaciju prošle nedelje kada je iznenada izašao lekar iz Kriznog štaba i rekao da će od ponedeljka, 25. oktobra, đaci preći na onlajn nastavu. Podseća da je u tom momentu najmanji broj grdova bio na kombinovanoj nastavi, samo tri – Šabac, Beograd, Vrnjačka Banja.

-Očigledno je da postoji neka neusklađenost. Ta neusklađenost je veliki stres za sve. Dve trećine stanovništva povezano je sa školskom decom i svi su se uznemirili, šta će da rade, ko će biti sa decom kod kuće ako se pređe na onlajn nastavu- rekla je Janković.

Podsetila je da svi direktori u školama svakodnevno prate i obaveštavaju školsku upravu o broju zaraženih učenika i nastavnika, a školska uprava šalje podatke TImu za škole koji donosi odluku o nastavi.

Foto: Shutterstock

-Šta nije bilo dobro u tom lancu i odakle taj nesklad to ne znamo. Samo znam da može da se desi da je više dece zaraženo, jer se kod nas testiraju samo deca koja imaju temperaturu- rekla je Janković i podsetila da je ovo vreme kada su đaci i pre korone imali respiratorne infekcije i da bi rešenje bilo testiranje, jer bi se tačno znalo o čemu se radi.

Onlajn nastava na srpski način

Janković kaže da kombinovana nastava u mnogim školama nije dobro organizovana, jer ne postoje tehnički uslovi za to. Ona je podsetila da na kombinovanoj nastavi đaci idu dan u školu, a sledeći dan prate nastavu od kuće. Napominje da bi to trebalo da znači da učiteljica radi sa polovinom učenika u školi, a da svi koji su kod kuće to gledaju i prate. Međutim, to je nemoguće u mnogim školama, jer nemaju tehničke mogućnosti.

-Kombinovana nastava nije ako samo učiteljica radi sa polovinom đaka i ako joj sutra dolazi druga polovina ona ne može da predaje isto dva dana već mora da nastavi. Ona šalje materijale, a ko sa decom da radi materijale? Zašto nije radila? Ne zato što nije želela, ona nema tehničke mogućnosti- rekla je Janković.

Smatra da je nemoguće izvesti i da niži razredi i šesti i sedmi redovno idu u školu, a sedmi i osmu pređu na onlajn, što je jedan od predloga. Podseća da nastavnici predaju u petom i sedmom, šestom i osmom, ne predaje samo u jednom razredu, te da će mu jedno odeljenje biti onlajn, drugo u školi.

-Što se tiče samih škola, mi smo sada u goroj situaciji nego novembra prošle godine. Novembar prošle godine je bio strašan i moralo se ići na raspust koji je počeo za svetog Nikolu – navela je ona.

Foto: Shutterstock

Upitana da li nedostatak nastavnika može nadomestirti novo zapošljavanje koje je najavljeno u prosveti ona je pojasnila da je to zapošljavanje na neodređeno ljudi koji su u sistemu, koji već rade na određeno. Dodala je i da je uvođenje platnih razreda, za koje se sindikati zalažu već dugo, odloženo za 1. januar 2023. godine.

Član Kriznog štaba Branislav Tiodorović naglasio je da se vode razgovori i o produžetku jesenjeg raspusta za đake i da bi to doprinelo smanjenju efekata epidemije.

-Cela jedna nedelja, imate i pre toga vikend i posle toga vikend, sve skoro devet dana. Da li će biti ranije ili kasnije sredinom meseca – videćemo šta je odgovarajuće, moramo da poštujemo i ono što će reći zdravstveni radnici i sindikati i ono što misle roditelji. Mislim da imamo dogovor i stav koji će biti jedinstven gde ćemo učiniti sve da škola ipak očuva ono što je najvažnije, jer deca najviše gube ako su isključivo na onlajn nastavi iako smo u onom trenutku govorili o tome da bilo šta što se radi sa obrazovnim sistemom mora da bude praćeno merama koje primenjujemo u ukupnom društvu – navodi Tiodorović.

The post Neizvesnost raste, a to negativno utiče i na roditelje i na đake: Koji je najbolji način za sprovođenje nastave ove zime? appeared first on Obrazovanje.

Osnovnom i srednjem obrazovanju u Srbiji već godinama nedostaje kadrova, a ovaj nedostatak pokazao se kao ozbiljan problem u periodu pandemije.

-Učiteljica odeljenja u koje ide moj sin je već dve nedelje odsutna, na bolovanju je, a deci se učiteljice na zameni smenjuju svaki dan. Svako od tih učitelja ima svoj način rada, koji deca ne poznaju, pa se ponašaju kao da i nema nastave. Nemaju časove fizičkog, nema domaćih zadataka, kontrolni i pismeni koji su im bili zakazani, odloženi su do povratka njihove učiteljice. Deca uživaju, ali nije poenta u tome, sad je školska godina, raspust je završen. Danima kada treba da imaju pet časova, smanje im na četiri ili na tri, jer nema ko da dođe na zamenu -besno je prokomentarisala Marija Popović (38), čiji sin pohađa četvrti razred jedne beogradske osnovne škole.

Naime, škole su sada u situaciji da popunjavaju „rupe“, odnosno na sve moguće načine traže kako da dovedu zamenu za zaposlene koji su na bolovanju, ponekad i po mesec dana.

Foto: Profimedia/Ilustracija

-Na različite načine se popunjavaju te rupe. Tačan broj nastavnika koji su u izolaciji ne znamo, a sigurno je veliki. Prema nekoj lokalnoj anketi koju smo uradili u našim školama, zaražavanje i broj ljudi, koji je trenutno van sistema zbog bolovanja, premašio je novembar prošle godine, kada je bilo najteže i kada je najviše nastavnika bilo bolesno. Tada je oko 11 odsto zaposlenih u prosveti bilo na bolovanju, a sada ima škola kojima nedostaje čak 30 odsto ljudi. To se do sada nikada nije desilo. Škole se snalaze tako što iz drugih škola dovode zamene, pa ako neko nema pun fond radnih sati, onda ga pozivaju u drugu školu. To se dešava kada neko želi da popuni normu, pa radi pre podne u jednoj, a po podne u drugoj školi. Međutim, kad se smene poklope, to je nemoguća misija, čak i u manjim gradovima od Beograda. Škole pokušavaju da nađu ljude koji su nekada radili na određeno vreme, ali više ne rade. Sad ih pozivaju da se vrate, umesto da su ih ranije zaposlili. Oni su im bili dobri dok ne dođe neko drugi preko veze i bude zaposlen- kaže predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Jasna Janković,.

U jednoj školi u Beogradu, naglašava sagovornica, od pet učiteljica, ostale su samo tri.

-Nema ko da dođe da ih zameni, dele odeljenja na pola, uklapaju smene, nikome i nije jasno kako uspevaju. Prosvetni radnici crkavaju od posla, jer rade obe smene, a to traje od kada smo prešli na onlajn nastavu. U prosveti je sve manje ljudi, jer neće da rade za male plate, posebno mladi. Mi se zalažemo za to da odnos zarada bude jedan (za tetkice) prema dva (administrativni radnici ili oni sa četvrtim stepenom stručne spreme), prema tri (oni koji su završili fakultete). Kada bi se pridržavali dogovora koji je odavno postignut, ali nikada nije operativno sproveden, trebalo bi da prosvetni radnik sa fakultetom ima 96.000 dinara platu, a prosečna zarada trenutno je 64.000- navodi Janković.

Pojedine kolege iz prosvete, međutim smatraju da se sve može prevazići dobrom organizacijom i međusobnom tolerancijom.

-Nikad nije bilo lako zaposliti se u prosveti. Sada prolazimo kroz težak period, jer pandemija nije laka za mnoge profesije, ne samo za nas nastavnike. Trenutno ima najviše bolovanja, i potrebne su zamene za ljude koji su bolesni. Uspevamo nekako da se organizujemo, tamo gde je to moguće. Za sada imamo zamene za ključne predmete: matematiku i srpski, što je najvažnije. Ljudi moraju da shvate da se ovo ne dešava svake godine, i da neće trajati zauvek, a u okviru kolektiva se moramo organizovati tako da nastava što manje trpi. To što će neko raditi duplu smenu nije najgore, učiniće uslugu deci i roditeljima. Ovde se radi o mesec dana ili dva, koliko može da traje ovaj špic pandemije. Sa malo tolerancije od strane svih i uz dobru organizaciju, niko se neće opteretiti previše. Sada je neophodna tolerancija svih, i zaposlenih i direktora, i roditelja i dece, kako bismo izdržali- priča direktor Osnovne škole „Josif Pančić“ u Beogradu Milan Bajić.

Foto: Profimedia/Ilustracija

Dodatni problem je što ne može svako da radi u osnovnoj školi, naglašava direktor OŠ „Karađorđe“ Obrad Drakulić.

-Imamo u proseku pet do sedam nastavnika i učitelja manje, ali to je iz više razloga, nije samo zbog korone. Snalazili smo se nekako do sada i nastava nije trpela. Mlade klege pozovemo često na probni rad, ali to nažalost kratko traje. Bila je jedna mlada koleginica koja nije htela da poštuje mere, odbijala je da nosi masku u školi, sukobila se odmah sa kolegama i morali smo da je otpustimo. Primite nekad nekoga ko se ne snalazi sa malom decom, ili dođu nastavnici iz srednje škole u osnovnu, pa se pogube. Razlika u podučavanju osnovaca i srednjoškolaca je tolika, da bi trebalo da postoje dva odvojena ministarstva prosvete za jedne i za druge- kaže Drakulić.

Nedavno je objavljeno da je u našoj zemlji, u osnovnom obrazovanju na određeno vreme zaposleno čak 11.000 osoba, a u srednjem 5.746 sa normom od pet do 100 odsto.

Ove godine najmanje upisanih brucoša na Učiteljski fakultet

Zbog malih plata i loših uslova u kojima rade prosvetni radnici u Srbiji, interesovanje za ovu vrstu posla, podučavanja dece, drastično je opalo u poslednjih nekoliko godina.

-Ukoliko bi veći deo novca iz budžeta država odvajala za prosvetu, bile bi veće plate i bolji uslovi rada. To bi privuklo mlade ljude da rade u školama. Međutim, žalosno je što se naša deca više uopšte ne upisuju na pedagoške fakultete. Ove godine upisano je najmanje brucoša na Učiteljski fakultet u Beogadu od kad ova ustanova postoji. To je dovoljan pokazatelj nedostatka interesovanja kod mladih ljudi za prosvetni rad – kaže Jasna Janković.

The post Profesorska bolovanja prete da postanu veliki problem u Srbiji: Zamenskih učitelja nema, a deca slabije uče appeared first on Obrazovanje.