– Mi idemo na posao u fabrike, gde je mnogo više ljudi, a oni ostaju kod kuće. Ispada sada da su škole leglo zaraze, a ne skupovi, noćni klubovi, fabričke hale i druga mesta, gde je ogromna koncentracija ljudi. Neko ko donosi te odluke ne želi da razume da, primera radi, moje dete koje je sada maturant u srednjoj školi, od početka drugog polugodišta nema normalnu nastavu. To je tri četvrtine srednjoškolskog doba! Treba da odabere fakultet, da počne da se priprema za prijemni, a rupe u znanju su ogromne – priča jedna revoltirana majka.

I stručnjaci smatraju da skraćeni časovi, učenje na daljinu, prepolovljena odeljenja ostavljaju traga na znanju i ponašanju dece svih dobi.

– Što se ponašanja tiče, onlajn i bilo koja vrsta izolacije najviše utiču na decu u predpubertetu i pubertetu, jer su oni psihološki usmereni jedni na druge. Stručnjaci su primetili da su se tokom ove situacije razvila ponašanja koja loše utiču na psihološki i psihički razvoj ličnosti. To su autoagresivna ponašanja, različite vrste anksioznosti, kao i porast konzumiranja alkohola, cigareta, pa čak i psihoaktivnih supstanci. Deci je jako teško padalo što će biti kod kuće na onlajn nastavi, što se odeljenja dele, pa ne mogu da budu u grupi sa svojim drugarima. Bilo je suza, molbi da se menjaju grupe i videli smo koliko im je stalo da budu zajedno – objašnjava Dragana Ćupurdija, pedagog u OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“ i dodaje:

Schoolboy studying in classroom at school,Image: 309047915, License: Rights-managed, Restrictions: , Model Release: yes, Credit line: Wavebreak Media LTD / Wavebreak / Profimedia

– Deca u nižim razredima su još uvek usmerena ka svojim porodicama a najteže je padalo onima koji su jedinci. Što se tiče znanja, nisam teoretičar zavera, ali čini mi se da se ide ka tome da se generacije zatupljuju i da se njima lako manipuliše. Deca onlajn nastavu doživljavaju kao raspust. Preporuka prosvetnim radnicima je da niko ne pada razred i ocene se daju ni na šta. Deca ne formiraju radne navike i ne stiču osnovna znanja. Gradivo se preleće, ne može da se kreira nastava, već mora da se prati Ministarstvo, da ako dođe do prekida nastave đaci odmah mogu da nastave da je prate na televiziji. Tako da veliki teret pada na roditelje. O praktičnoj nastavi da ni ne govorimo. Sve u svemu, nastava na daljinu ništa dobro nije donela ni u razvoju ličnosti, ni u sticanju znanja – ističe Ćupurdija.

Po rečima Jasmine Marić, profesorke istorije u Tehničkoj školi „Ivan Sarić“, đacima se uskraćuje sve što jedno đačko doba sa sobom nosi, od znanja koje će ih pratiti ceo život, do zajedničkih uspomena.

– Postoje škole gde je jako teško izvesti nastavu na daljinu. Konkretno, moji đaci su podeljeni u tri grupe imaju raspored za „nedelju A“ i „nedelju B“ i to je sada opšta konfuzija ko šta sluša, a recimo, jedan predmet predaje četiri profesora. „Gugl učionice“ su dobra stvar, ali kao dodatno sredstvo za rad, ne može da zameni redovne časove, koji moraju da imaju interakciju, a koju je na ovaj način teško ostvariti. Ja predajem monitoru i gledam u tačkice, koje se uključuju i isključuju. Ne kažem da se đaci ne trude, ali dešava se da im pukne internet, da nemaju mikrofon, da nestane struje. Čak i najbolji đaci kažu da ovo nema smisla, da satima sede uz računar, statični su. Da ne govorimo o tome da mi nemamo zajedničku fotografiju, da deca nisu išla na ekskurziju. Ne razumemo zašto nije primenjen sistem „semafor“, koji je donelo Ministarstvo prosvete početkom školske godine, da se situacija prati na nivou lokalne samouprave i da se primeni adekvatan model nastave, jer đaci i profesori treba da budu u školi – objašnjava profesorka Marić.

Za nijansu lakše je učiteljima, koji su u proteklom periodu ipak imali neposredan kontakt sa đacima, bez obzira što su časovi bili skraćeni.

Foto: Profimedia/ilustracija

– Mi smo na samom početku išli onlajn, što je, naravno, izazvalo pometnju dok se nismo svi snašli. Potom smo išli skraćeno i to se pokazalo mnogo bolje za decu, ali se osećao nedostatak redovne nastave. Ove školske godine išli smo redovno i to se stvarno pokazalo kao najbolje. Mislim da su učitelji uspeli da se sustignu i da deca steknu prva znanja, iako je prošle godine falilo utvrđivanje i ponavljanje, jer smo radili skraćeno. Dobro u svemu ovome je što su deca zaista napredovala u sticanju digitalnih kompetencija, ali im nedostaju vannastavne aktivnosti, druženje. Iako su još mali, socijalizacija je veoma važna – kaže Marijana Dobrilović, učiteljica u OŠ „Matko Vuković“.

Nastava na daljinu posebno teško pada porodicama sa više dece, jer malo koja kuća ima tri računara ili tableta, kao i u siromašnim porodicama i ruralnim sredinama gde je internet često luksuz. Koliko cela situacija teško pada deci sa invaliditetom i njihovim roditeljima, to samo oni znaju.

SAVET RODITELJA TRAŽIO NASTAVU U KLUPAMA

Savet roditelja Subotice obratio se pismenim putem Učiteljskoj upravi Sombor i Ministarstvu prosvete apelujući da srednjoškolci nastave drugo polugodište u školskim sklupama, a ne kako je najavljeno “na daljinu”. Vrlo brzo je stigao odgovor da se ove sugestije najozbiljnije razmatraju, kao da i će na današnjem sastanku i njihovi komentari i argumenti biti uzeti u razmatranje.

The post Pandemijske posledice po obrazovanje: Deci ne fali samo znanje, već još jedan bitan segment školovanja appeared first on Obrazovanje.

– Učenici koji su prošle godine sve vreme nastavu pratili u školi, inicijalne testove su uradili dobro. Pokazalo se kod učenika koji su nastavu pratili po kombinovanom modelu da su test dobro uradili samo oni koji i inače imaju dobre radne navike i visoke ocene. Ostali su po sopstvenom zapažanju zaključili da je nastava uživo nezamenjiva – kaže ova profesorka.

Model kombinovane i nastave od kuće poštedeo je đake nižih razreda osnovnih škola. Redovno su išli u školu, ali su im časovi trajali 30 minuta. Za neke, pokazalo se, prekratko da bi savladali osnovno. Majka učenice trećeg razreda jedne beogradske osnovne škole prenosi reči učiteljice sa prvog roditeljskog sastanka:

– Oni su sve zaboravili. Ne znaju više ni da pišu. Ne razlikuju ćirilicu od latinice i najčešće mešaju pisma dok pišu. Još gore je što su zaboravili i tablicu množenja, a radili smo cele prošle godine i mnogo složenije zadatke. Imam utisak da baš ništa nisu radili tokom leta – prepričava Beograđanka.

Učiteljica se požalila da su njeni trećaci po pitanju čitanja kao na kraju prvog razreda.

– Slovkaju, pročitaju prva četiri slova pa zaključuju šta dalje piše. Većina ih je i zaboravila da čita, mada moram reći da neki nisu znali očekivano čitati ni u drugom razredu – govorila je učiteljica.

Foto: Profimedia

Opet, pokazali su inicijalni testovi u OŠ “Đorđe Natošević” u Novom Sadu, bolje rezultate su ostvarili đaci nižih razreda nego viših, koji su pola nastave pratili u školi, a pola od kuće. Kako kaže direktor ove škole Nedeljko Đorđić, mnogo veće znanje su pokazali đaci nižih razreda koji su sve vreme išli u školu od njihovih vršnjaka čiji su roditelji odlučili da im deca prate nastavu na daljinu.

Problemi sa čitanjem uočeni su i Subotici. Jasmina Stevanović, učiteljica II-1 subotičke OŠ “Matko Vuković” kaže da u inicijalnom testu nije primetila velike poteškoće.

– Matematiku su lepo savladali, jer je prelaz preko desetice po novom gradivu prebačen u drugi razred. To nam je prva lekcija u drugom razredu i što se tog dela tiče gradivo je malo rasterećeno. Kada je srpski jezik u pitanju nisam zadovoljna čitanjem. Deca razumeju pročitano, ali ne čitaju tečno i nije na nivou na kome bi trebalo da bude za drugi razred. Časovi su bili 30 minuta i nema se vremena da čujete svako dete. Razumeju pročitano. Imali su zadatak u inicijalnom testu koji se odnosio na razumevanje pročitanog. Kratak tekst i pitanja su bila vezana za sadržaj teksta. Svi su odgovorili, čak i učenik koji teže čita, ali nije stigao sve zadatke jer mu treba više vremena da ih pročita – pojašnjava Jasmina Stevanović.

Ona potencira da je učenicima za uspeh potreban kontinuiran rad i primećuje da su roditelji prezauzeti i nedovoljno vremena provode sa decom, na primer kada treba proveriti domaći zadatak. Kod godinu dana starijih đaka u istoj školi problematična je matematika.

– U većoj meri deca su zapamtila ono što se učilo, ima malo propusta, ali nisam primetila velike praznine u znanju. Recimo, u matematici su pomalo zaboravili tablicu množenja, ali jača grupa uopšte nema problem. Nekada su razlomci bili u trećem, a sada su u drugom razredu, i to je možda pojedinoj deci bilo sada teže. Uobičajeno im škripi vrste rečenica u srpskom, ali do četvrtog to bude u redu – priča Desanka Šumonja, učiteljica III-3 iz OŠ “Matko Vuković” iz Subotice.

Mirjana Stevanović, direktorka ove škole, potencira na tome da se dosta toga zaboravi i preko raspusta.

– Kao i svake druge godine treba dosta toga obnoviti. Ali, nije samo znanje najveći izazov i insistiram na tome jer su bili pod posebnim režimom rada godinu dana, podeljeni u grupe. A sada ih ima više od 20 u odeljenju i treba ih bukvalno vratiti u radnu atmosferu. To je najveći problem – ukazuje ona.

U više srednjih škola u ovom gradu primećuju da mnogo đaka ima poteškoće i rupe u znanju sa gradivom koje su sticali u drugoj polovini šestog, sedmom i osmom razredu i zaključuju da deci nije dovoljno logičko mišljenje. Učenici prvih razreda srednjih škola, zaključak je, poznaju metodologiju, znaju pravila o izradi zadataka, ali čim se zadatak jezički usloži – gube se.

Jasmina Marić, profesorka istorije u Srednjoj Tehničkoj školi u Subotici kaže da se po odgovorima dece može prepoznati koju osnovnu školu su pohađala. Napominje i da se treću godinu zaredom iz njenog predmeta najbolji đaci iz Kanjiže.

Foto: Profimedia

– Istorija se voli ili ne voli, a to zavisi i od nastavnika i, možda čak, i odnosa u kući prema prošlosti. Primetne su oscilacije i ima onih koji ne znaju ništa, ali ima i onih koji znaju. Stiče se utisak da su željni druženja i školskog ambijenta, a učenja više-manje. Međutim, odnos prema znanju je problematičan, urušava se. Znanje im i nije bitno, verovatno se većina pita zašto bi i učili istoriju. Rupe u znanju su evidentne, profesor koji bude rekao da će to biti nadoknađeno, nije u pravu – direktna je istoričarka iz Subotice.

“Godina uspela do pola”

Nastavnici su znali, a to su testovi i dokazali, da đaci nisu uspeli da savladaju dobar deo gradiva iz prošle godine, kaže profesorka iz Tehničke škole “Mileva Marić Anštajn” u Novom Sadu.

– Procenjujem da je godina uspela do pola. Većina je savladala nešto više od polovine onoga što je trebalo. Ne treba krivi decu, prosto mnogi ne mogu da sedenje kod kuće shvate kao školu. Oni su u dobu kada im pažnju morate dorbano povijati. Ne znam kakva će biti godina pred nama, ali ako opet bude onlajn nastave to neće biti dobro. Toliko znanja neće stići da nadoknade do kraja srednje škole – upozorava sagovornica.

Marina Jevtić, nastavnica engleskog jezika u užičkoj OŠ “Dušan Jerković”, ne smatra da je redukovan model nastave uzrok lošijeg rezultata na inicijalnim testovima, već opuštenost i nezainteresovanost đaka da ga bolje urade.

– Prvo pitanje kada nastavnik najavi inicijalni test je da li se ocenjuje i upisuje u dnevnik. Kada im kažemo “ne” onda oni to olako shvate i ne potrude se. A kada im saopštimo rezultate njih to ne zanima – priča ona.

Kaže da su testovi početkom septembra bili lakši od prethodnih jer se imalo u vidu da se dosta učilo od kuće.

Uče kampanjski

– Ko se pripremio za test uradio je shodno oceni, ko nije, podbacio je. Rezultati su očekivani jer su se deca opustila tokom raspusta, a oni su i dokaz da su opterećena gradivom i da uče kampanjski samo pred kontrolne i pismene zadatake. Testovi govore šta je ono što su učenici potpuno ili u većoj meri savladali, odnosno šta nisu, mada svi nastavnici i bez testa imaju u vidu šta im đaci znaju ili ne znaju – kaže Marina Jetvić.

Posle inicijalnih testova, dodaje ova nastavnica engleskog, pojedini roditelji upadnu u paniku i misle da njihovoj deci trebaju časovi.

– A uopšte nije tako. Deci samo trebaju radne navike koje će se vratiti redovnim učenjem. Bilo bi idelano kada bi imali više vremena da se vratimo na problematične oblasti da se gradivo što više uvežba, – priča ona.

Konkretno iz njenog predmeta, objašnjava, učenici su najbolje znanje pokazali iz izraza i fraza koje se koriste u svakodnevnom životu, dok su zakazali na zadacima. To samo govori, dodaje sagovornica, da đaci imaju više funkcionalnog nego praktičnog znanja.

The post “SVE SU ZABORAVILI, NE ZNAJU VIŠE NI DA PIŠU” Roditelji zabrinuti količinom znanja dece, “korona godina” uzima danak appeared first on Obrazovanje.