Za početak, ključ je razumeti glavnu temu o kojoj se piše. U svakom području rada postoji drugačija vrsta prakse i baš putem praktičnih primera najlakše je shvatiti kako treba da izgleda hijerarhija informacija koje izvlačite.

Na primer u knjigama iz hemije je uključeno upoznavanje sa predmetom koji se istražuje, metode kojim je istraživanje ili eksperiment obavljen, sa tačnim uzorcima i merama putem kojih su dobijeni rezultati istraživanja. Na samom kraju dolaze na red rezultati koji su dobijeni ogledom ili eksperimentom i analiziranje i upoređivanje sa drugim rezultatima koji su dobijeni.

Ovo sve predstavlja jedan šablon po kome se analiziraju eksperimenti i kada bismo izvlačili beleške u vezi sa njima, vodili bismo se tim tačnim redom. Potrebno je da sami pronađete šablon koji vam je potreban u učenju određene oblasti, tačnije da napravite smernice na osnovu kojih ćete u svakoj lekciji izvlačiti podatke.

Foto: Shutterstock

Uvek je važno da se setite činjenice da nije sve što pročitate vredno ispisivanja beležaka. Morate sebi postaviti za cilj da prestanete čitati delove gradiva koji nisu vezani za vaš rad i polje istraživanja na kome u tom momentu radite. Takođe je izuzetno bitno da znate do koje mere je dovoljno da izvlačite beleške inače ćete završiti posao čistim dupliranjem knjige iz koje učite. Dakle ukoliko ste uspeli da napravite šablon po kome ćete izvlačiti podatke nećete zapasti u ovaj problem.

Još jedan efektan način za izvlačenje beležaka je podvlačenje. Podvlačenjem bitnih termina u vašem polju istraživanja možete sebi drastično olakšati posao. Nakon što podvučete u svakom delu teksta termin koji vam je potreban možete se vratiti i izvlačiti rečenice i delove lekcije isključivo vezane za podvučenu reč.

Izuzetno je bitno da ukoliko na času ili predavanju ručno hvatate beleške radite to u posebnim sveskama koje služe isključivo toj svrsi. Ukoliko vam je rukopis nečitak, imaćete puno problema u dešifrovanju ukoliko je beleška izdvojena na delu ispisane knjige, korici sveske, ruci ili bilo kojoj površini na kojoj postoji mogućnost da beleška bude obrisana pocepana ili isprljana.

The post Hvatanjem beleški do završetka studija: Donosimo nekoliko saveta koji će vam olakšati praćenje gradiva appeared first on Obrazovanje.

Većina studenata, kojima to ne polazi za rukom, sigurno se pita kako nekima uspeva da polože sve ispite u roku , a da ne pričamo o tome kako uspevaju da završe fakultet na vreme. U čemu je njihova “tajna”?

Ne uče kampanjski

Studenti koji završavaju fakultet u roku ne uče kampanjski. Oni redovno odlaze na predavanja i vežbe. Hvataju beleške na svim predavanjima, ukoliko im nešto nije jasno odlaze na konsultacije. Na vreme uče i gledaju da ne zaostaju sa gradivom jer su svesni da će im nagomilano gradivo kasnije predstavljati veliki problem. Za razliku od njih studenti koji kampanjski uče sve rade u poslednjem trenutku, pokušavajući da veliku količinu gradiva memorišu u kratkom vremenskom roku.

Najteže ispite prvo polažu

Studenti koji na vreme završe fakultet nikako ne ostavljaju najteže ispite za kraj. Oni prvo polažu najteže ispite, pa zatim kreću sa polaganjem lakših. Za razliku od njih, studenti koji studiraju godinama, prave veliku grešku jer oni prvo kreću od lakših ispita, a teške ostavljaju za kraj, što je potpuno pogrešna strategija. Dakle, ako ste brucoš i želite na vreme da polažete sve ispite, samim tim da završite fakultet u roku, imajte u vidu ovu naviku redovnih i uzornih studenata.

Foto: Shutterstock

Dobro se organizuju

Grešite ako mislite da studenti koji završe na vreme fakultet “greju stolicu” konstantno i da nemaju vremena za društveni život. Pored učenja, spremanja ispita u roku, uzorni studenti uvek imaju vremena za izlaske, druženje sa prijateljima, porodične obaveze. Sigurno se pitate kako to postižu? Odgovor je u dobroj organizaciji koja je ključ uspeha.

The post Ovako ćete završiti studije u roku: Uz tri metode, studentski dani biće veoma laki appeared first on Obrazovanje.