Jedna od novina koje te izmene donose je da školska godina počinje 1. septembra izvođenjem himne Srbije, a ukoliko obrazovna ustanova ne izvede himnu predviđena je kazna od 100.000 do 1.000.000 dinara, odnosno novčana kazna od 25.000 do 100.000 dinara za direktora ili odgovorno lice škole.

Dalje, predviđeno je da se učenik ocenjuje najmanje četiri puta u polugodištu u osnovnom i tri puta u srednjem obrazovanju, a ako je nedeljni fond časova obaveznog predmeta, izbornog programa i aktivnosti jedan čas – najmanje dva puta u polugodištu.

Prema izmenama Zakona o srednjem obrazovanju, opšta, stručna i umetnička matura prvi put će biti organizovana školske 2023/2024. godine, što znači da će je polagati učenici upisani u srednju školu od školske 2020/2021.

Izmenama je predviđeno i da Ministarstvo prosvete treba da uspostavi informacioni sistem za sprovođenje ispita u kojem se, između ostalog, unose iskazane želje učenika za upis u srednju školu, odnosno fakultet.

Foto: Shutterstock

-Obradu podataka vrši Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja – Centar za ispite, u svrhu pripreme i sprovođenja ispita, a podaci o rezultatima ispita dostavljaju se srednjim školama, odnosno fakultetima- ističe se u zakonskom predlogu.

Između ostalog, definisano je i da plan i program nastave i učenja verske nastave, na usaglašeni predlog tradicionalnih crkava i verskih zajednica, po pribavljenom mišljenju organa nadležnog za poslove odnosa sa crkvama i verskim zajednicama donosi ministar.

Organizovanje i ostvarivanje verske nastave prati Komisija za versku nastavu koju obrazuje Vlada na period od šest godina.

The post Četiri ocene, komisija za veronauku i himna: Kakva su nova pravila školstva u Srbiji? appeared first on Obrazovanje.

A kako će to dokazati i ko će škole kontrolisati, pitanje je na koje inspekcija nema odgovor. Pojašnjenje nije dobijeno ni u Ministarstvu prosvete, iz koga je potekao predlog da se upravo puštanjem državne himne kod učenika „razvija nacionalni identitet i svest i osećanje pripadnosti Republici Srbiji“.

Upravo to je objašnjenje novog člana u izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji, po mišljenju prosvetne vlasti, logično predviđa i kažnjavanje za neizvršavanje utvrđene obaveze.

-Izvođenje himne je veoma značajno sa aspekta očuvanja identiteta, pripadnosti državi, kao i sa aspekta pedagoškog pristupa deci. Želimo da to uvedemo u zakonodavni okvir, koji će precizirati model intoniranja himne i to je najprirodnije- rekao je nedavno ministar prosvete Branko Ružić, uveren da neće doći do kažnjavanja.

A predložene kazne za pomenuti prekršaj su drakonske: od 100.000 do 1.000.000 dinara za ustanovu, a za direktora, kao odgovorno lice ustanove, od 25.000 do 100.000 dinara.

Foto: Shutterstock

U Ministarstvu prosvete kažu da se kazne izrečene obrazovnoj ustanovi i odgovornom licu neće plaćati iz budžeta tog ministarstva, ali nisu želeli da pojasne čija će biti obaveza.

– Naravno da će kazne plaćati država. Možda to neće platiti Ministarstvo iz svog budžeta, ali je novac državni. Finansiranje materijalnih troškova škola je u nadležnosti lokalnih samouprava, tako da nema nikog drugog ko bi platio kaznu ako se utvrdi odgovornost ustanove. Što se tiče kazne za direktora, postoji mogućnost da je on plati iz svog džepa, ali su brojni primeri da se i to prebaci na državni budžet – kaže direktor jedne škole.

Ne ulazeći u to o kakvom poštovanju državnih simbola govorimo ako se himna pušta ko kako stigne i uz pomoć kojih tehničkih pomagala i bez namere da otvaramo polemiku da li je razvijanje patriotizma uz pretnju drakonskim kaznama adekvatno, jedno je sigurno: preduslov koji bi Ministarstvo moralo da obezbediti je da sve škole imaju razglas, kako bi uopšte mogle da ispune zakonsku obavezu.

– Zamislite veliku školu sa tridesetak odeljenja. Ko će da kontroliše da li je u svakoj učionici himna puštena? I da ne bude, na koji način će se to dokazati? Prosvetni inspektor ima dve mogućnosti: ili preventivnog postupanja, što znači da dobije nalog da poseti konkretnu školu ili da reaguje po prijavi. Ako toga nema, inspekcija ne može samoinicijativno da postupa. Ukoliko prijava stigne, mora da se utvrdi činjenično stanje i pribavi dokaz da himna nije puštena da bi se pokrenuo prekršajni postupak pred nadležnim sudom. Izjava direktora jeste validan dokaz, jer je on potpisuje pod materijalnom i krivičnom odgovornošću – kaže sagovornik iz inspekcije, napominjući da je najbolje rešenje da se himna pusti u holu ili dvorištu škole u prisustvu svih učenika i nastavnika, jer je svako drugo rešenje u najmanju ruku neozbiljno.

Nekoliko direktora koji su upitani na koji način će kontrolisati svoje zaposlene ukoliko se nastavi praksa viđena 1. septembra – da se himna pušta pojedinačno po učionicama, nisu imali odgovor. Jedan od njih veruje da „iskusan direktor uvek može da pretpostavi od koga može da očekuje problem“, ali se slaže da će sve biti „na reč“.

Ukoliko se pak pokrene prekršajni postupak i sud utvrdi odgovornost za kršenje zakona, na osnovu čega će se određivati kazna?

– U Zakonu o prekršajima postoji član koji se zove odmeravanje kazne. On govori o tome da prilikom odmeravanja kazne sud treba da utvrdi sve okolonosti u konkretnom slučaju, bez obzira da li su otežavajuće ili olakšavajuće. U obzir se uzima i da li je prekršaj učinjen prvi put, kao i ponašanje prekršioca. Sigurno će biti direktora koji će tvrditi da to nije tačno i tražiti izgovore, ali i onih koji će reći da su pogrešili. Ne isključujem mogućnost da visina kazne neće biti ista u Beogradu, Novom Sadu, Pirotu…ali bi to trebalo da bude stvar ujednačavanja sudske prakse i to će biti posao za drugostepeni prekršajni apelacioni sud kada bude odlučivao po žalbama – kaže dugogodišnji sudija prekršajnog suda.

Foto: Shutterstock

On napominje da, s obzirom na prirodu prekršaja, može doći do ublažavanja kazne ili sudije teoretski mogu da izreknu opomenu umesto propisane novčane kazne, ali uz obavezno plaćanje troškova.

– Da bi se norma poštovala potrebno je prvo uveriti se da svako na koga se odnosi ima mogućnost da je ispuni i sve se to uzima u obzir, ali ne samo prilikom odmeravanja kazne, već i kod utvrđivanja odgovornosti da li će do kazne uopšte doći – ističe sagovornik.

„Promocija plemenitog i zdravog patriotizma“, kako su nadležni opisali obeležavanje prvog dana školske godine uz zvuke „Bože pravde“, mogla bi da bude razlog za kažnjavanje i ukoliko se „promaši“ zvanična verzija državne himne. Ako je suditi po komentarima na društvenim mrežama, u pojedinim školama nastavnici su, guglajući „Bože pravde“ na Jutjubu, pustili staru verziju, u kojoj se pominju kralj i kraljevina, umesto zemlje i otadžbine.

A zakon o državnim simbolima eksplicitno kaže da se u tekstu i melodiji himne Republike Srbije ne mogu prilikom izvođenja vršiti nikakve izmene, te da se grb, zastava i himna mogu upotrebljavati samo u obliku i sa sadržinom koji su utvrđeni Ustavom i ovim zakonom. Ko se ogluši o te propise rizikuje da bude kažnjen, i to od 50.000 do 500.000 dinara pravno lice (što bi u ovom slučaju bila škola), a od 5.000 do 25.000 dinara odgovorno lice u pravnom licu (to je direktor škole).

Sagovornici na kraju poručuju da bi pre olakog definisanja kaznenih odredbi Ministarstvo prosvete trebalo da obezbedi uslove svim školama da himnu imaju odakle da emituju, ali i da pošalje link sa ispravnim tekstom, kako se pomenuti propusti ne bi dešavali.

Problemi

Obeležavanje prvog dana ove školske godine, podsetimo, proteklo je u senci „skandala“ zbog navoda da je učiteljica novopazarske OŠ“ Rifat Burdžević Tršo“ pustila đacima bošnjačku himnu, umesto „Bože pravde“, da bi potom stigla vest da je ona na prvom času pustila himnu Srbije, a na drugom himnu Bošnjaka. Reagovali su tamošnje tužilaštvo, prosvetna i upravna inspekcija, a ceo slučaj je dobio i političku konotaciju. Međutim, u školama u Preševu i Bujanovcu, u kojima se nastava izvodi na albanskom jeziku, izostalo je bilo kakvo postupanje, iako su se neki direktori oglušili o nalog prosvetne vlasti.

The post Ko ne pusti himnu čekaju ga drakonske kazne: “Bože pravde” mora da se čuje, a šta ako se pusti pogrešna verzija u školi? appeared first on Obrazovanje.

Po ovom predlogu savet roditelja više neće učestvovati u predlaganju izbornih predmeta, kao što su, na primer, strani jezik, verska nastava i građansko vaspitanje, već samo u predlaganju sadržaja vannastavnih aktivnosti i programa na nivou ustanove, navodi se u Predlogu.

Predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandar Markov kaže da podržavaju izmenu zakona u pogledu smanjenja broja ocena, ali smatraju da se linearnim smanjenjem obaveznih ocena ne postiže objektivnost u ocenjivanju. Navodi da su uputili predlog da se on dopuni amandmanima:

– Forum se u prethodnih nekoliko godina više puta obraćao nadležnom ministarstvu predlažući smanjenje broja obaveznih ocena po proporcionalnom modelu i to tako što bi nastavnici čiji predmet učenici slušaju do dva puta nedeljno bili u obavezi da ocene učenike najmanje dva puta po polugodištu, nastavnici čiji predmet učenici slušaju tri puta nedeljno tri puta po polugodištu, dok bi iz predmeta koje slušaju četiri i više puta nedeljno učenici bili ocenjivani najmanje četiri puta po polugodištu.

Iz Ministarstva prosvete rekli su da je Predlogom način ocenjivanja vraćen na stari sistem, koji je važio pre 2017, odnosno pre usvajanja novog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

– Ova promena je predložena na osnovu iskustva srednjih škola u praksi, koje je pokazalo da se zbog većeg broja potrebnih ocena povećao broj neocenjenih učenika.

Nastavnik daje kontrolni jer ne stigne da ispita učenike

Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika, kaže da pozdravlja ovaj predlog.

– Često se dešava da nastavnik zbog velikog broja ocena iz jednog predmeta ne stigne da ispita sve učenike, pa neki ostanu neocenjeni. Zbog toga on bude primoran da da kontrolni zadatak, a onda bude problema zašto je dao kontrolni, a nije pitao učenika da odgovara usmeno.

The post Kazna je i do milion dinara zbog himne: Ko prekrši pravilo u školi skupo će platiti appeared first on Obrazovanje.