U školskoj 2020/21. godini odličan uspeh na kraju osmog razreda ostvarilo je 43,2 odsto učenika, dok je dovoljan uspeh imalo svega 1,2 odsto učenika, pokazao je izveštaj Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Iako su nadležni državni organi uložili dosta truda u način organizacije i kvalitet onlajn nastave, ispostavilo se da ovakav vid držanja nastave nije najbolji za decu.

Prosvetari navode da je najveći problem to što učenici nisu imali direktnu komunikaciju s nastavnicima, te da ih je “nastava iz fotelje” ulenjila. U većini slučajeva roditelji, starija braća i sestre su im pomagali oko domaćih i kontrolnih zadataka, pa oni nisu posvetili dovoljno pažnje razumevanju gradiva.

Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika, rekla je da za sada možemo da pretpostavimo kakve će posledice korona ostaviti na obrazovanje naše dece, ali da sve ide u pravcu toga da opada nivo obrazovanja naših učenika i da ćemo tek platiti danak zbog epidemije.

Foto: Shutterstock

– Tek ćemo posle završetka pandemije imati neku realnu sliku o obrazovanju dece. Korona je u globalu i te kako opasno uticala na kvalitet obrazovanja. Zbog onlajn nastave opali su kriterijumi ocenjivanja, kovid je urušio sve standarde koje smo imali pre epidemije – kazala je Jankovićeva i dodala:

– Kao posledica toga javlja se rast broja odličnih učenika i rast broja vukovaca u osnovnoj školi. Zbog samog načina izvođenja nastave, prosvetni radnici nisu imali dovoljno vremena da sprovedu ocenjivanje, nisu imali raspoložive alate jer je školska godina bila jako konfuzna i anarhična, što je dosta uticalo i na način ocenjivanja.

Prema njenim rečima, celu tu sliku smo stvorili posle male mature, na kojoj su zadaci bili na zaokruživanje, a recimo iz maternjeg jezika bila su samo četiri zadatka otvorenog tipa:

– Sada ne vidimo pravu sliku o obrazovanju naše dece, ali posledica će biti sigurno. Đaci su samo deca, ona ne mogu da razluče šta je ispravno i kako treba, ali mi smo odrasli i tu smo da im pokažemo, a ovim im samo činimo medveđu uslugu. Učimo ih da treba da žmure umesto da sagledaju realnu sliku.

Istraživanje Unicefa: Deca su manje motivisana za učenje

Najnovije istraživanje Unicefa pokazuje koliko je pandemija uticala na kvalitet učenja i na znanje koje deca stiču.

– Veliki broj roditelja smatra da je većina dece manje motivisana kada je na nastavi od kuće. Čak 58 odsto dece, veruju, uči lošije nego pre pandemije, dok 35 odsto misli da uči isto kao i pre. Čak 70 odsto roditelja čija deca imaju od sedam do 12 godina moralo je da uči s njima, dok samo 22 odsto nikada nije pomagalo deci – pokazali su rezultati ovog istraživanja.

Foto: Shutterstock

I Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, rekao je da već vidimo i osećamo ogromno neznanje, izgubljene radne navike, nedostatak radne discipline, nepostojanje kontinuiteta u radu.

Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, rekao je da su u poslednje vreme prosvetari primetili da đaci koriste različite izgovore kako bi izbegavali časove i dolazak u školu.

– Neki od razloga su da su bili u kontaktu sa zaraženom osobom, da odjednom osete slabost i malaksalost, da se plaše da nije korona i da bi trebalo da idu kući jer ne žele da rizikuju i zaraze odeljenje i nastavnike. Đaci će morati da obnove osnovnu praktičnu nastavu iz srednjih škola u firmi gde budu radili. Deca iz osnovnih škola dolaze sa ogromnim neznanjem, na to je uticala i mala matura, na kojoj su dati zadaci iz kojih na osnovu pitanja prepoznaš odgovor. S druge strane, postoje škole u kojima ima i preko 70 odsto odličnih učenika. To ničemu ne vodi, na prvi pogled pokazuje da učenik vredi, a zapravo nema znanja – kaže Antić.

The post Zdravo epidemijo, zbogom znanje: Vukovaca je sve više, a ipak đaci sve više zaostaju u školi appeared first on Obrazovanje.

– Razredni, ove nedelje neću moći da dođem jer mi baka ima koronu, a bio sam u kontaktu sa njom.

– Nastavnice, odjednom osećam neku slabost, sve me boli. Plašim se da je korona, bolje da idem kući.

– Curi mi nos i kijam. Šta ako je korona? Bolje da me vratite kući da vas ne zarazim.

Svi su bili uvereni da će đaci jedva čekati te kratke periode kad se ukidala onlajn nastava da konačno mogu da se vide sa drugarima iz odeljenja, ali prosvetari svedoče da je bilo baš suprotno od toga.

Young student child kid little boy at school wearing face mask against Coronavirus Corona Virus COVID-19 Covid with copyspace copy space pupil,Image: 649419144, License: Royalty-free, Restrictions: , Model Release: yes, Credit line: Markus Mainka / Panthermedia / Profimedia

– Ne. Naprotiv. Izostajanje i “bežanje” sa časova nikad nije bilo češće nego upravo sada, tokom korone. Samo što to više nije klasično bežanje. Đaci koriste koronu kao opravdan razlog da izostanu. Neki se smire dok ne izređaju sve članove uže i šire familije. Bilo je đaka koji su izostajali i zbog zaraženih roditelja, pa onda baka i deka, pa čak i tetki s kojima su navodno bili u kontaktu – priča Milorad Antić iz Foruma srednjih stručnih škola.

Drugi su, kaže, navodili da su oni loše, a pošto se danas odmah sumnja na koronu, sve je prolazilo kao izgovor – od obične slabosti do navodnih bolova u stomaku ili temperature oko 37.

– Dovoljno je da učenik kaže da se ne oseća dobro, da je slab i da ga grebucka grlo. Svako mora odmah da ga pusti kući, čim izrazi sumnju da je zaražen koronom – priča Antić.

I u Forumu beogradskih gimnazija imaju slična iskustva. Kako kaže predsednik ovog Sindikata Aleksandar Markov, koronu su kao izgovor koristili čak i odlični đaci.

Foto: Profimedia/Ilustracija

– Oni koji su sad, na kraju prvog polugodišta, hteli da zadrže već dobre ocene, sklanjali su se sa časova uz korona izgovore. Ipak, ove godine je to nešto blaže nego prethodne, jer je ove godine Ministarstvo ukinulo pravilo da je dovoljno opravdanje roditelja ako dete ima temperaturu. Sada se traži i opravdanje lekara, ali bez obzira ne to, deca koja izraze sumnju da su zaražena, ne dolaze u školu dok ne dobiju negativan test – objašnjava Markov.

Ono što je ipak najstrašnije je što mnogi roditelji podržavaju decu da ne idu u školu kada to ne žele ili kada iz nekog razloga žele da izbegnu.

– Kada obavestimo roditelja o izostajanju, najčešće naiđemo na njegovu podršku detetu, uz poruku da “će sigurno redovnije dolaziti u narednom periodu” i da će “učiti više”. Kada dete mnogo izostaje, koren problema tada treba tražiti u roditeljima – zaključuje Antić.

The post Đaci u Srbiji domišljati i tokom epidemije: Smislili novi način da eskiviraju nastavu appeared first on Obrazovanje.

Ljuta trka za peticama – tako bi se ukratko mogla opisati atmosfera ovih dana u školama. Kako se bliži kraj prvog polugodišta, tako se ova trka zaoštrava, pričaju prosvetari. Pritisci na nastavnike rastu kako bi mnogim đacima zaključili i veće ocene od onih koje znanjem zaslužuju.

Ali, i nevezano za te pritiske, nastavnici su zbog korone ovog polugodišta morali da spuste kriterijume u ocenjivanju za čak 40 odsto, kaže Milorad Antić iz Foruma srednjih stručnih škola.

– U razgovoru sa nastavnicima i direktorima škola, došlo smo do zaključka da smo skoro svi morali da spustimo kriterijume u ocenjivanju za 40 do 50 odsto. Razlog je taj što je znanje đaka znatno oskudnije zbog onlajn nastave i učenja od kuće. Ono što su đaci pre korone znali za trojku ili četvorku, sada ocenjujemo peticom – navodi Antić.

Kriterijumi su se spuštali i godinama pre korone, upozorava Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija, a onda je onlajn nastava dodatno pogoršala rezultate.

– Učenici u Beogradu su od treće nedelje septembra do pre tri nedelje išli po kombinovanom modelu, što znači da su jedan dan bili u školi a drugi kod kuće. Kada su kod kuće, oni se ponašaju kao da su na raspustu i tu od ozbiljnog učenja nema ništa – objašnjava Markov.

On je već istakao da je decembar paklen mesec za nastavnike jer tada kreće trka za ocenama i pritisci sa svih strana.

– Pritiske vrše roditelji, ali i direktori škola, kojima je stalo da bude što više visokih ocena i da škola bude na dobrom glasu – dodaje on.

Đaci su inače ove godine zbog pandemije imali i produžen jesenji raspust, pa ih u drugom polugodištu očekuju tri dana nadoknade.

Foto: Shutterstock

Shodno spuštanju kriterijuma u školama, pretpostavlja se i da će mala matura biti olakšana kao i prošle godine. Tada je na testu bilo najviše zadataka “otvorenog tipa”, sa ponuđenim odgovorima, pa je osmacima tako omogućeno da na završnom ispitu ostvare bolje rezultate.

– Treba imati u vidu da se školska 2020/2021. godina odvijala u posebnim uslovima pandemije kovid 19, koje su diktirale promenu organizacije nastave i učenja i uvođenje nastave na daljinu. Takvi uslovi su doveli do redukcije određenih delova gradiva. Shodno tome, ispitni zadaci su prilagođeni kako po sadržaju, tako i po formi, na način da su pitanja „otvorenog” tipa bila prevedena u zadatke sa ponuđenim odgovorima, gde god je to bilo moguće – navodi se u najnovijem izveštaju Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

The post Nastavnici na udaru sa svih strana: Ljuta trka za peticama je u toku, kako se odupreti poklanjanju ocena? appeared first on Obrazovanje.

Prema rečima Milorada Antića, predsednika Foruma srednjih stručnih škola Beograda, prosek ocena na prvom preseku je manji, ali bez jedinica. Kako navodi primetan je porast broja izostanaka, kao i neocenjenih učenika. On ističe da đaci trenutnu situaciju koriste kao izgovor da ne dolaze u školu. Tako su razlozi izostanaka, najčešće, da neko u porodici ima koronu ili da su bili u kontaktu sa kovid-pozitivnim.

– Dve godine se ocene poklanjaju, deca su izgubila radne navike i odgovornost. Upisuju srednju školu, a ne znaju da čitaju i tablicu množenja. Situacija u pojedinim stručnim školama je katastrofalna. Đaci ne znaju da uče. Apelujem na direktore škola, pedagoge, psihologe i razredne starešine da se uozbilje jer je najveća odgovornost na njima. Mora se uključiti i Ministarstvo prosvete i nešto preduzeti, jer nam iz škola izlaze generacije koje nemaju znanje – upozorova Antić.

Foto: Shutterstock

On ističe da se deca moraju motivisati da uče, da se neko mora baviti time što ne dolaze u školu, da ocenjivanje mora biti prema pokazanom znanju. Antić navodi da je prosečna ocena uspeha đaka u srednjim stručnim školama od 2,5 do 3, dok je u gimnazijama oko četvorke, što je manje nego u periodu pre pandemije.

– Iako nismo radili neku analizu, činjenica je da je znanje lošije nego pre izbijanja pandemije. Imamo situaciju gde i nastavnici i učenici jure za ocenama. To će se videti već na maloj maturi, ako ne bude smanjen kriterijum kao prošle godine, kao i na prijemnim ispitima za upis na fakultet. Nesumnjivo je da su znanje i veštine koje đaci stiču u školi skromni – kaže predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandar Markov.

I Markov navodi da je i u gimnazijama bio primetan veći broj izostanaka, kako se bližilo tromesečje.

Ništa bolja situacija nije u osnovnim školama. Analiza uspeha na tromesečju pokazala je da je prosek u većini škola niži za pola ili čak jednu ocenu. Poređenje je sa uspehom đaka pre pandemije.

Ima i škola, kako osnovnih tako i srednjih, u kojima direktori ne žele da priznaju da je uspeh lošiji, iako je to notorna činjenica, plašeći se da će tako naškoditi ugledu škole.

The post Krenu u srednju školu, a ne znaju da čitaju kako treba: Poslednje tri godine iznedrile velike probleme školstva appeared first on Obrazovanje.

– Na popravnom ispitu se očekuje, u proseku, od 80 do 100 učenika, što je oko deset puta manje nego pre pandemije korona virusom – kaže Milorad Antić, predsednik FSSB i dodaje:

– Pre korone, na popravni ispit je izlazilo i po hiljadu đaka. Uglavnom je reč o učenicima nekih srednjih stručnih škola, koje školuju za zanatska zanimanja, a đaci su ih upsali, ne zato što su želeli, nego zbog malog broja bodova iz osnovne škole. Najviše njih izlazi na popravni iz matematike.

Antić dodaje, da je školskim kalendarom predviđeno da se najpre održe razredni ispiti od 18. avgusta za učenike koji, tokom školske godine, nisu bili prisutni na više od trećine časova po predmetu, računajući u odnosu na ukupan fond časova.

Popravni ispiti, na koje izlaze đaci koji imaju jednu ili dve jedinice, su “zakazani” od 23. avgusta. Ovi ispiti su, većinom, “rezervisani” za srednjoškloce i to u srednjim stručnim školama za neka zanatska zanimanja. Ispiti se polažu pred tročlanom komisijom, a profesori su dužni da pre polaganja, održe pripremnu nastavu od 10 odsto časova od ukupnog fonda.

The post PRE KORONE NA POPRAVNI ISPIT U SRBIJI IZLAZILO I PO HILJADU ĐAKA: Danas je situacija drugačija – brojka obećava appeared first on Obrazovanje.