Devojčice češće izbegavaju časove fizičkog nego dečaci, pokazala su istraživanja u četiri srednje škole u Novom Sadu. Kao najčešće nemedicinske razloge za oslobađanje navode rizik od povređivanja, obavezno nošenje opreme, nezadovoljstvo fizičkim izgledom, a iskustvo govori da časove izbegavaju jer ne vole fizičke aktivnosti u školi, da ne bi pokvarile firizuru, polomile nokat, ili se oznojile.

Profesori u Zemunskoj gimnaziji tvrde da su njihovi učenici zainteresovani.

-Volim časove fizičkog, zato što se odmalena, od treće godine, bavim sportom. Bio je to ples, gimnastika, plivanje i stvarno uživam, ovo mi je jedan od časova na kojima mogu da se opustim, ali i naučim nešto novo- kaže Kalina Kostecki iz Zemunske gimnazije.

Foto

-Najviše volim časove fizičkog zato što nam je to prilika da budemo malo više fizički aktivni, nekome ko nije fizički aktivan, ko se ne bavi sportom, dobro mu ovo dođe- kaže Luka Kukolj.

Učenik može biti oslobođen fizičkog i to onog praktičnog dela nastave, samo ako za to imaju opravdanje od lekara. Lekari kažu da opravdanja izdaju samo ako bi čas ugrozio zdravlje učenika, a to nije čest slučaj.

-Ono što mi radimo na tom času, učenik koji je oslobođen mora da odradi teorijski deo. Znači, on pre svega pomaže u realizaciji časa, da li kao sudija, da li pomaže pri asistenciji i sve ono što radimo, on to mora teorijski da zna-kaže Saša Porubski, profesor fizičkog i zdravstvenog vaspitanja, Zemunska gimnazija.

Srednjoškolci na časovima fizičkog i zdravstvenog vaspitanja uglavnom rade atletiku i gimnastiku. Profesori podsećaju da je fizička aktivnost važna u tom periodu zbog pravilnog držanja, razvoja kičme, disanja.

-Postoje indikacije kad se odlaže povratak deteta na časove fizičkog vaspitanja, konkretno, sada je aktuelna kovid infekcija, pa imate mononukleozu, pa još neke druge bolesti gde se dete vraća u kolektiv, vraća u školu, ali se savetuje da jedan deo nastave fiizičkog vaspitanja ne pohađa- kaže dr Milena Janićijević, načelnik pedijatrije Dom zdravlja Voždovac.

-U ovom vremenu kada je i kovid prisutan sve više i više se pojavljuje gojazne dece i mi moramo njih da naučimo kako da se odnose prema svom telu i kada završe svoje školovanje i da znaju kako da se hrane i kako da se odnose prema fiizičkoj aktivnosti- rekao je Saša Porubski.

Za samo pola veka broj gojazne dece u Srbiji povećan je 10 puta, a više je i onih koji imaju problema sa krivom kičmom. I dok su devojčice spremne da zbog frizure ne rade fizičko, s druge strane, rado idu u teretanu, zašta njihovi roditelji mesečno izdvajaju ne male sume novca.

The post Pokvariću frizuru, polomiću nokte, mrzi me da nosim opremu: Zbog čega se još beži sa časova fizičkog? appeared first on Obrazovanje.

Nije fiskulturna sala nego prostorija za fizičko. Đaci Osnovne škole “Dragojlo Dudić” na Zvezdari fizičko rade u sobi veličine učionice.

-Nastava od prvog do četvrtog je organizovana unutar škole, u prostoriji u kojoj se trenutno nalazimo, a za učenike od petog do osmog razreda gradski sekretarijat odvaja sredstva, plaća nam salu u okruženju- navodi direktorka OŠ “Dragojlo Dudić” Danijela Pavić.

Zbog loših uslova, menja se i nastavni plan, pa đaci ovde uglavnom rade preskoke i vežbe na parteru.

-Ono što ova deca nemaju, to je veliki prostor, u većem prostoru mogu zimi da rade razna trčanja, ovde ne možete apsolutno ništa, eventualno nešto iz gimnastike- kaže nastavnik fizičkog i zdravstvenog vaspitanja OŠ “Dragojlo Dudić” Dalibor Lalovac.

Foto: Shutterstock

Dodaje da nema ni karika ni vratila.

-Moj učenik nikada nije video vratilo, niti zna šta je to, niti ja mogu to da mu pokažem, jer jednostavno nemamo uslova, prosto neke oblasti ne radimo, jer nemamo uslova za to- dodaje nastvnik Dalibor Lalovac.

Nije problem samo to što đaci često ne rade po nastavnom planu, nego što im je na putu do zakupljene sale ugrožena bezbednost. Sporna je pasarela, posebno zimi, kad ima leda, tvrde sagovornici. Zbog toga se đacima od petog razreda organizuju dvočasi, kako bi samo jednom nedeljno morali da je prelaze.

OŠ “Dragojlo Dudić” je jedna od najstarijih škola u Beogradu. Zaspoleni se nadaju da će 160. rođendan, koji se približava, proslaviti u novoj sali za fizičko.

-Postoji prostor koji pripada školi, velika površina iza škole na kojoj se nalazi i sportski teren i deo brda iza škole na kojem je moguće uzidati salu u skladu sa standardima”, navodi direktorka škole.

Foto: Shutterstock

Od 87 škola na teritoriji Beograda, pet nema fiskulturnu salu. Međutim, i one koje imaju često ne mogu da sprovedu plan za svako odeljenje, tri časa sedmično, jer je mnogo učenika.

Ne čudi onda što ne mogu da se realizuju ni dodatni časovi, uvedeni zbog sve učestalije gojaznosti kod dece i krive kičme.

The post Deca sve gojaznija, a časova fizičkog vaspitanja nema: Kako rešiti gorući problem u osnovnim školama? appeared first on Obrazovanje.