Na današnjoj sednici Međuministarskog saveta za praćenje i usmeravanje sprovođenja reforme u oblasti obrazovanja, istaknuto je da Evropska komisija pozdravlja novu Strategiju razvoja obrazovanja do 2030. godine i nameru da se osigura nastavak reformi u Srbiji.

Ministar Ružić je podsetio da su status i tok reforme obrazovanja u Srbiji i tokom prethodnih godina dobijali pozitivnu ocenu Evropske unije, saopštilo je resorno ministarstvo.

-To je potvrđeno i uspešnom realizacijom najvećeg dela aktivnosti koje su planirane i podržane iz sredstava takozvane Sektorske budžetske podrške, kao modaliteta Instrumenta pretpristupne pomoći Evropske unije, koji je i osmišljen tako da osnaži upravo sistemski pristup realizaciji strateških ciljeva- rekao je Ružić.

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

On je izrazio zahvalnost EU zbog podrške Srbiji u realizovanju sistemskih reformi u oblasti obrazovanja u proteklom periodu.

-Uveren sam da će tekući programski period, IPA 3, do 2027. godine, biti obeležen još boljim rezultatima, naročito imajući u vidu kvalitetne osnove koje postavlja nova strategija obrazovanja, ali i ostale nacionalne strategije koje sada čine jedan koherentan okvir, definisan našim Zakonom o planskom sistemu – rekao je ministar.

Ambasador EU u Srbiji Emanuele Žiofre čestitao je na rezultatima koje je Srbija postigla u oblasti obrazovanja, a koje su navedeni u godišnjem izveštaju u procesu pridruživanjaa Srbije EU. On je ocenio da je ovo važan tranzicioni period za Srbiju i kao primer uspešnih reformi naveo modernizaciju kurikulama u osnovnim i srednjim školama, Nacionalni okvir kvalifikacija, kao i proces digitalizacije nastave.

Na skupu je istaknuto da je fokus Ministarstva u prethodnom periodu bio usmeren na digitalizaciju procesa učenja i prilagođavanje nastave uslovima izazvanim pandemijom virusa KOVID-19.

Žiofre je čestitao na aktivnom učešću Srbije u projektima kao što su Erazmus i Horizont 20/20. Ambasador je podsetio da je ovo četvrti sastanak i ocenio da predstavlja primer dobre prakse u razmeni stavova, kao i dobar primer kontinuiranog dijaloga.

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

On je naveo da je potrebno da Srbija nastavi da radi na ključnim pitanjima kao što je sistemska podrška deci iz ranjivih kategorija i da je potrebna dodatna podrška i fokus na ranom obrazovanju.

Žiofre je dodao da su potrebni dalji napori u kontekstu uspostavljanja koherentnog informacionog sistema koji će uključivati i međunarodne indikatore i postizanje pune usklađenosti mehanizma obezbeđivanja kvaliteta u visokom obrazovanju sa preporukama Evropske asocijacije za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju (ENQA). Ambasador je, takođe, pozdravio učešće civilnog društva i međunarodnih partnera u današnjem dijalogu.

Na današnjem skupu, između ostalih govorili su i ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, ministarka za rad i zaapošljavnje i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavćević, ministar omladine i sporta Vanja Udovičić, kao i predstavnici drugih ministarstva, dodaje se u saopštenju.

Međuministarski savet je telo koje je u Republici Srbiji uspostavljeno radi efektivne koordinacije, na najvišem nivou, svih aktivnosti potrebnih za uspešno i celovito sprovođenje obrazovne reforme, odnosno realizacije strateških ciljeva Ministarstva, definisanih pre svega Strategijom razvoja obrazovanja i vaspitanja u Srbiji do 2030. godine, koja je usvojena u junu ove godine.

The post Do 2030. godine velike promene u srpskom obrazovanju: Postavljena jasna pravila, poseban akcenat na ranom školstvu appeared first on Obrazovanje.

Grupu čine kompanije, organizacije i pojedinci iz više sektora, a njome će rukovoditi Generalni direktorat za obrazovanje i kulturu (DG EAC) i Generalni direktorat za komunikacijske mreže, sadržaje i tehnologije (DG CNECT).

Inicijativa je deo Akcionog plana EK za digitalno obrazovanje koji je počeo da se primenjuje ove godine u nastojanju da se odgovori na dvostruke izazove tranzicije u digitalno doba i postapandemijski svet. Slična ekspertska grupa na visokom nivou za borbu protiv lažnih vesti i širenja dezinformacija na interentu oformljena je 2018. godine.

Foto: Shutterstock

-Danas, kritičko mišljenje i procenjivanje kvaliteta informacija kojima pristupamo onlajn je isto toliko važna veština kao čitanje i pisanje. Želimo da osnažimo naše mlade ljude da doprinesu svetu onlajn debata i diskusija. Da bismo uspeli, radićemo, preko ove ekspertske grupe, sa našim nastavnicima i edukatorima, kao pravom pokretačkom snagom promene u obrazovanju i obuci – izjavila je evropska komesarka za inovacije, istraživanje, kulturu, obrazovanje i mlade Marija Gabrijel.

Glavni cilj grupe, dodala je, jeste da se mladima usadi “kritički duh” nepohodan za preispitivanje sadržaja na koje nailaze na internetu i za razlikovanje činjenica od fikcije. Grupa ima 25 članova, uključujući akademike, ljude iz medija, obrazovnog sektora i sajberbezbednosti, a uključuje i istraživačke institute, nevladine organizacije i međunarodne i agencije EU.

Njihov zadatak će biti da oblikuju zajedničke pristupe obrazovanju mladih i unapređenju njihovih digitalnih veština i svesti, a koji će biti primenjivani u svim zemljama EU.

Komisija je, u okviru svog plana za Digitalnu deceniju, postavila cilj da do 2030. godine 80% stanovnika Evrope ima osnovne digitalne veštine. Taj procenat je 2019. bio 56%. U grupi je angažovana i kompanija Fejsbuk.

The post Kakva digitalna budućnost čeka Evropljane: Najvažniji zadatak na prosvetnim radnicima appeared first on Obrazovanje.