Tome je, prema rečima dekana Mila Tomaševića, između ostalog doprineo partnerski program u okviru kojeg kompanije održavaju prezentacije studentima i daju im stipendije, a fakultet sarađuje i sa svim telekomunikacionim operatorima, sa EPS-om, kao i prepoznatljivim međunarodnim kompanijama koje posluju u Srbiji, među kojima su veliki nemački poslodavci.

-Ta saradnja je vrlo intenzivna. Zadovoljni smo jer su naši studenti izuzetno traženi na tržištu rada. Najveći manjak kadrova je na IT tržištu, ali u svim oblastima koje negujemo naši studenti su vrlo cenjeni”, rekao je Tomašević i naveo da pojedini studenti idu na više praksi, dok jedan broj njih ide na završetak studija u inostranstvo, gde su, kaže, atraktivni švajcarski univerziteti, poput ETH i EPFL koji su među prvih deset na svetu.

-Popularne su studije i u Engleskoj, Holandiji, Italiji i ponosni smo da naši studenti nastavljaju usavršavanje na tim prestižnim fakultetima- ukazao je Tomašević.

Kako kaže epidemija nije uticala na broj zainteresovanih za studije, što je, naglašava uspeh, imajući u vidu, kaže, i demografiju i broj srednjoškolaca koji je svake godine manji.

Foto: Shutterstock

-Sada smo zadovoljni, pogotovo kvalitetom učenika koji se prijave za naše studije, jer preko pola generacije Matematičke gimnazije dođe na ETF, kao i više od 50 učenika koji su dobili nagrade na takmičenjima iz matematike, fizike, informatike. Ulazni kvalitet je odličan- naglasio je Tomašević.

Skromna međunarodna razmena studenata

ETF je godinama na akreditacionom maksimumu od 720 studenata, 540 na studijskom programu Elektrotehnike i računarstva i 180 na Softverskom inženjerstvu, a javi se nešto više od 1.100 učenika, što je, dodaje Tomašević, ustaljeni trend u poslednjih pet godina. Ono što je, međutim, veliki izazov za ETF je internacionalizacija fakulteta, koja prema Tomaševićevim rečima, nije daleko odmakla.

-Fakultet ima programe međunarodne razmene gde strani studenti dolaze i provode određeno vreme na fakultetu, koje je sada, usled epidemije, smanjeno. Imamo studente na postidplomskim studijama na engleskom jeziku, ali njihov broj nije veliki, jer za to ne postoje ni logističke okolnosti. Oni bi morali da budu primljeni u kampuse, za to bi trebalo odvojiti posebnu kvotu i da se smanji broj studenata na srpskom jeziku…- objašnjava Tomašević.

S obzirom na manjak IT kadra je već duže vreme zastupljen, a na pitanje šta treba uraditi da se ta statistika promeni, Tomašević odgovara da je fakultet ograničen akreditacionim kvotama, a one prostorom i brojem profesora.

-Započeli smo inicijative i resorno Ministarstvo je prepoznalo naše potrebe za normalnim uslovima rada, a potom i za napretkom i proširenjem programa. Ušli smo u projekat izgradnje dodatne zgrade u dvorištu fakulteta i uređenja čitavog tog prostora koji bi trebao da integriše kampus tehničkih fakulteta sa zajedničkim sadržajima- ukazuje on.

Dodaje i da se bez pomoći Mašinskog, Građevinskog, Arhitektonskog fakulteta, TMF, ne bi mogli sprovesti ispiti na prvoj godini, gde ima 800 do 1.000 studenata, jer je u sklopu zgrade ETF-a taj prostor određen za 350 akademaca. Isto tako, epidemija je donela otežane uslove rada kojih, kaže, u istoriji nije bilo, ali, ističe, fakultet se uspešno izborio sa njima.

Foto: Shutterstock

-Sproveli smo nastavu na daljinu odmah prvog jutra nakon uvođenja vanrednog stanja, vrlo brzo smo osposobili platforme, pogotovo na nižim godinama studija, a određen deo nastave koji može da se uz epidemiološke mere sprovodi u prostorijama, dozvoljavamo da se vrši uživo. Takođe laboratorijske vežbe se vrše u manjim grupama, sva ispitivanja koja donose poene vrše se u prostorijama fakulteta, da se ne bi kompromitovao kvalitet diploma- rekao je Tomašević, koji smatra da epidemija kovida neće značajno uticati na kvalitet znanja studenata ETF-a.

Ocene na ispitima bolje posle onlajn nastave

To potkrepljuje rezultatima na ispitima, koji su, kaže, na nivou prethodnih godina, a pojedini čak i bolji.

-U nekim situacijama bolje je nego što je ranije bilo, jer studenti imaju snimljena predavanja koja mogu odgledati kad god žele, a pripremljeni su i dodatni materijali da bi se olakšao položaj studenata- naveo je Tomašević.

Na pitanje koliko je praksa fakulteta usklađena sa tržištem rada, Tomašević kaže da je razvoj u oblasti tehnike i računarstva izuzetno buran, ali da fakultet ulaže napore da “ažurira” svoje znanje i kurseve koje predaje.

-To je veliki napor u struci, studenti dobijaju sposobnost da uče, oni idu u inostranstvo i ta tržišta traže nove kadrove, posebno u IT tehnologijama. Fakultet se prilagođava tržistu rada koliko može i u tome nam pomažu partneri iz privrede, kompanije koje pomažu sa opremanjem laboratorijske opreme i raznim donacijama koja usavršavaju uslove izvođenja raznih kurseva- dodao je Tomašević i istakao partnerstvo sa domaćim kompanijama, kao i kontinuitet uspeha u konkurisanju za projekte Fonda za nauku, te saradnju sa renomiranim institucijama kroz Horizon projekat namenjen istraživanju i inovacijama.

I studenti ETF-a kažu da su zadovoljni programom fakulteta, pa tako student Stefan Pajić veruje da će uskoro pronaći posao u svojoj struci.

-Dosta mojih kolega rade prakse i oni su zadovoljni, to su solidni poslovi. Očekujem da ću vrlo brzo i ja pronaći neku praksu i da ću se zaposliti- kaže Pajić, student četvrte godine ETF-a.

Njegov kolega Miloš Bukvić navodi da u četvrtoj godini stručna praksa postaje obavezna, dok Matija Zorbić sa smera Softversko inženjerstvo naglašava zadovoljstvo celokupnom nastavom na ovom fakultetu.

The post Fakultet na koji hrle studenti: Pola Matematičke gimnazije ga upisuje, a na njemu se ne proučava samo matematika appeared first on Obrazovanje.

Takmičio se još od četvrtog razreda osnovne škole. Zato je, kaže, potpuno prirodno bilo da završi i sedmi i osmi razred pri Matematičkoj gimnaziji, i tu dalje nastavi školovanje i takmičenja.

-Bilo je puno takmičenja. Ja sam se uglavnom takmičio iz fizike, jer više volim fiziku nego matematiku generalno. Iz matematike sam se možda takmičio do prvog – drugog razreda, a onda je nekako fizika prevagnula. I shvatio sam da treba da se fokusiram samo za jednu oblast i biću uspešniji prosto – kaže brucoš Elektrotehničkog i Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Aleksa Madžarević.

Foto: RTS/PrintScreen

Od nadmetanja ga više interesuje primenjena nauka.

-Takmičio sam se iz matematičkog modeliranja u Rusiji, gde je baš to primenjena nauka i primenjena fizika i tu sam osvojio prvo mesto u svim disciplinama generalno- objašnjava Madžarević.

Priznanja iz fizike oslobodila su ga prijemnog na Elektrotehničkom fakultetu, ali je na Mašinskom polagao matematiku.

-Mislim da ću uspeti. Želeo bih da upišem master u inostranstvu, na nekom od najprestižnijih univerziteta u svetu. Zato su mi potrebne prakse, to ću raditi preko leta, a onda kad upišem studije master u inostranstvu, nadam se da pokrenem neki svoj start ap i da imam neku svoju firmu eventualno- objašnjava Madžarević.

Oprobao se i kao voditelj u emisijama Matematičke gimnazije. Iskustvo je, kaže, potpuno drugačije. Dosta je naučio od svojih sagovornika, a sa timom koji je radio emisije druži se i danas.

The post Aleksa je genijalac koji ostaje u svojoj Srbiji: Studira dva fakulteta, a fizikom je pokorio svet appeared first on Obrazovanje.