-Uvođenje veronauke kao predmeta trenutno je osetljivo pitanje u našem društvu i mišljenja smo da treba sačekati potpisivanje Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Ono za šta ćemo se zalagati jeste široki konsenzus, kako u stručnoj zajednici tako i u društvu u celini- rekla je Bratić za podgoričke „Vijesti”.

Bratić je kazala da naziv predmeta seksualno obrazovanje treba da bude reproduktivno zdravlje i dodala da će se vlada i u tom slučaju zalagati da bude stvoren „široki konsenzus, kako u stručnoj tako i u laičkoj javnosti”. Ona je kazala da se veliki broj direktora osnovnih i srednjih škola oglušio o izmene Opšteg zakona o obrazovanju i vaspitanju, da nisu ni pokušali da ispune svoje obaveze i da su zbog toga smenjeni.

Govoreći o tužbama koje su direktori škola zbog toga podneli, kao i o tužbama nastavnika zbog neplaćanja prekovremenog rada, Bratić je rekla da „svako može da traži svoja prava”.

Ona je komentarisala i izbor na funkciju direktorke Filmskog centra Aleksandre Božović, koja se dovodi u vezu sa radikalnom organizacijom Dveri, rekavši da za nju „nije sporan”. Bratić je obećala da će ući u trag nestalim i „pozajmljenim” eksponatima iz Narodnog muzeja na Cetinju.

The post Đaci u Crnoj Gori ne uče veronauku: Samo je jedan razlog za to appeared first on Obrazovanje.

Prvi model pripadaće potpuno sigurnom okruženju, deca sede zajedno u klupama, nose masku dok razgovaraju ili odgovaraju, vakcinisani nastavnici ne nose masku sve dok ne priđu učeniku na razdaljinu od 1,5 metra rastojanja.

Drugi model je kombinovani model, sličan prošlogodišnjem za učenike sedmog i osmog razreda i srednjoškolce, što znači da jednan dan idu online, a sledeći dan bi imali neposerdnu nastavu. Razlika je u tome što bi se to radilo na dnevnom nivou za razliku od prethodne godine.  Mađutim ako Tim za škole proceni da ima potrebe to bi se moglo sprovesti i kod učenika petog i šestog razreda. Ukoliko ima više učenika od 16 u jednom odeljenju učenici će se deliti u grupe.

Treći model predstavlja one najugroženije jedinice loklane samouprave i za te škole je premljena onlajn nastava za srednjoškolce, a za osnovce kombinovana nastava. Od prvog do čestvrog razreda išli bi na časove od 30 minuta i kao i prošle godine delili bi se na grupe manje od 16 učenika. Drugi ciklus od petog do osmog razreda smenjivali bi se u modelu nastave u danu.

Foto: Profimedia

Kako je situacija sa epidemijom neizvesna i gotovo svaki dan broj novozaraženih i preminulih raste, tako u istom trenutku resorno ministarstvo deluje i donosi odluku ko će ići na kombinovanu, a ko na onlajn nastavu. To, pre svega, zavisi u kojoj zoni je opština, odnosno grad, u kojoj se škola nalazi. Tako na primer, ukoliko je opština/grad u crvenoj zoni, kao što je slučaj sa nekoliko nesta u Srbiji, gde je mnogo zaraženih, a premalo vakcinisanih, sasvim je logično da je nastava organizovana delimično po kombinovanom, a delimično po onajn modelu.

Danas je Ministarstvo prosvete odlučilo da mere za prelazak na onlajn i kombinovanu nastavu, koje su do sada važile za učenike od petog do osmog razreda osnovnih škola i za srednjoškolce, ubuduće važe i za najmlađe školarce. To znači da će prvaci, drugaci, trećaci i četvrtaci morati da uče od kuće u sledećim slučajevima:

• Ako se u odeljenju koje ima 17 i više učenika dvoje zaraze koronom to odeljenje se deli na dve grupe i prelazi na kombinovanu nastavu 14 dana.
• Ako se potom u nekoj od ovih grupa još troje đaka zarazi koronom onda samo ta grupa prelazi na onlajn nastavu na 10 dana.

Da li se jedino u Srbiji primenjuju ovakvi modeli, kakva je situacija u regionu i svetu?

U Bosni i Hercegovini školska godina počela je sa učenicima u školskim klupama i interaktivnom nastavom u učionicama uz poštovanje epidemioloških mera.

U Hrvatskoj, u skladu s preporukama zbog epidemije korona virusa, nastava se odvija po jednom od tri moguća modela: model A predviđa odvijanje nastave u školi uz pridržavanje epidemioloških mera, model B je mešoviti oblik nastave u školi i na daljinu, a model C je nastava na daljinu.

Najviše škola za sada se sprovodi nastavu po modelu A, koji podrazumeva obavezno nošenje zaštitnih maski za nastavnike, ali i učenike od petog razreda osnovne škole i srednje škole ako u učionicama nije moguće osigurati razmak među učenicima od 1,5 metara, odnosno dva metra.

Školski čas traje 40 minuta, a na ulazu u škole obavezna je dezinfekcija ruku i obuće. Epidemiološkim merama je previđeno da svako razredno odeljenje boravi u jednoj prostoriji, a učionice se ne menjaju ni u predmetnoj nastavi. Odmori će biti u različito vreme da se ne bi mešali učenici različitih razreda.

U Crnoj Gori obavezno nošenje maski u školama. Od ove obaveze izuzeti su oni koji, usled zdravstvenog stanja i individualnih razvojnih specifičnosti ne mogu da nose masku ili mogu da je nose uz određena ograničenja, naveli su iz Ministarstva zdravlja Crne Gore.

U Italiji svim nastavnicima je potrebna zelena propusnica – dokaz da su primili bar jednu dozu vakcine, da su preležali kovid-19 u poslednjih šest meseci ili da imaju negativni test koji nije stariji od 48 sati.

Po odluci vlade, svi učenici su u školskim klupama kako bi se izbegla nastava na daljinu. Italijanski đaci su u poslednjih godinu i po proveli vrlo malo vremena u učionici zbog epidemije koronavirusa.

Foto: Shutterstock

U Grčkoj učenici moraju, ako nisu vakcinisani, da plaćaju testove na korona virus i ta mera važi i za nevakcinisane zaposlene.

Grčke vlasti uvele su obavezan test na koronavirus koji moraju da plaćaju nevakcinisani građani, bilo da su zaposleni u javnom ili privatnom sektoru, kao i učenici i studenti i korisnici javnog prevoza. Test je obavezan i za ulazak u zatvorena javna mesta. Zaposleni koji nisu vakcinisani moraće jednom nedeljno da imaju negativan test, dok će prosvetni radnici, studenti i đaci stariji od 12 godine morati dva puta nedeljno da se testiraju na koronavirus.

The post U SRBIJI NASTAVA PO TRI MODELA: Kako je u zemljama regiona i sveta? U jednoj državi obavezno testiranje đaka dva puta nedeljno appeared first on Obrazovanje.