To znači da se postojeći Zakon o visokom obrazovanju neće menjati, kako bi se uvele jedinstvene podsticajne mere za povećanje nataliteta, već je Vlada Srbije zaključkom preporučila visokoškolskim ustanovama da izađu u susret svim budućim majkama.

U Ministarstvu prosvete naglašavaju da studentkinje koje su zbog trudnoće, porođaja i nege deteta sprečene da prate nastavu, izvršavaju predispitne obaveze i polažu ispite, kao i studenti koji su postali roditelji, fakulteti treba da, izmenama svojih akata, omoguće polaganje ispita nezavisno od redovnih rokova.

Treba i da utvrde povoljnije uslove za upis naredne godine studija i omoguće produžetak rokova za završetak studija.

Foto: Shutterstock

– Vlada je saglasna da se na fakultetima čiji je osnivač Republika studentkinje i studenti na koje se odnosi ovaj zaključak oslobode dodatnih troškova u vezi sa produžetkom rokova, ispitnih prijava i svih drugih izdataka koji proisteknu iz priznatih povoljnijih uslova studiranja najdalje do navršene 26, odnosno 28. godine života za studente integrisanih studija iz polja medicinskih nauka – kažu u Ministarstvu prosvete.

Prorektor za nauku Univerziteta u Beogradu i profesor Ekonomskog fakulteta Branislav Boričić smatra da se državnim merama za podizanje nataliteta kuca na otvorena vrata ove visokoškolske ustanove.

– I do sada smo na Ekonomskom fakultetu imali svu moguću blagonaklonost prema trudnicama i porodiljama. Dodatni podsticaj je da one budu sada upoznate da mogu ova svoja prava da ostvare bez ikakvog ustručavanja. Mislim da bi svi fakulteti trebalo da izađu u susret studentima – kaže profesor.

Profesor naglašava da bi buduće mame na studijama trebalo da bez straha i stida ovo dožive kao svoje pravo.

The post Detalji državne pomoći studentkinjama koje su trudne: Vlada poslala dopis visokoškolskim ustanovama appeared first on Obrazovanje.

Tim pravnika odlučiće da li je potrebno menjati delove Zakona o visokom obrazovanju, statute fakulteta i univerziteta. U krugu studija čiji će “plafon” studiranja biti određen na 28. godini života, pored medicine, verovatno će se naći stomatologija i veterina, kao i još neki fakulteti koji duže traju, prenose mediji.

Ovo je rečeno “Novostima” u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju, nakon najave da će država kao jednu od mera za podsticanje nataliteta doneti i olakšice za studente koji odluče da postanu roditelji.

Prema tim najavama, za devojku koja zatrudni neće važiti postojeći rokovi, kao ni za oca deteta ukoliko ima studentski status, već će polaganje ispita dogovarati sa profesorom. Takođe, neće gubiti godinu, niti plaćati školarinu za godine provedene na trudničkom i porodiljskom bolovanju. Jedina njihova obaveza biće da studije završe do 26. godine, odnosno do 28, ako studiraju medicinu.

Univerziteti i fakulteti podržaće studente koji se odluče na roditeljstvo, a profesori kažu da su i do sada imali izrazito blagonaklon stav prema studentkinjama u drugom stanju.

-Osim opšteg razumevanja, njih je i do sada štitio zakon jer su mogle da dobiju porodiljsko i trudničko bolovanje zamrzavanjem godine. Novost je što se to sada odnosi i na mladiće, odnosno studente buduće očeve- kaže prorektor Univerziteta u Beogradu prof. dr Branislav Boričić.

Da se na trudne studentkinje gledalo sa simpatijama, kaže i jedna majka koja je fakultet završila kao trudnica.

Foto: Shutterstock

– Bila sam apsolvent sa tri nepoložena ispita kada sam ostala u drugom stanju. Učila sam i spremala ispite, a kod profesora sam nailazila na izuzetno razumevanje, pa sam i ispite uspešno položila pre rođenja ćerke – kaže ova majka, čija devojica sada ima devet godina.

Ipak, iako su profesori bili blagonakloni, aktuelni zakoni nisu studentkinjama davali posebne povlastice. One su mogle da na lični zahtev zamrznu godinu i nakon porođaja nastave školovanje u istom statusu u kom su i zamrzle godinu, a isti tretman čekao ih je i u slučaju “zamrzavanja” studija zbog nege i lečenje deteta.

Statistika, međutim, pokazuje da se većina mladih majki sa indeksom nikada više ne vraća na fakultet, ili se vraća – neuspešno. Nove mere trebalo bi da reše ovaj problem. Predsednica Udruženja “Mame su zakon” Tatjana Macura ističe da studentkinje više neće morati da zavise od dobre volje profesora.

-Pošto univerziteti po zakonu imaju autonomiju, oni su već u nekim slučajevima izlazili u susret trudnicama studentkinjama. Danas znamo da to nije mali broj devojaka, s obzirom na to da ih je prema podacima Zavoda za statistiku u 2019. godini bilo 930, što znači da ih je sada verovatno oko 1.000. I dobro je da država razmišlja o njima, s obzirom na to da one nemaju nikakav radni status i da ih je zakon do sada zaobilazio, zato će i njima najavljena pomoć od 300.000 dinara i te kako značiti- kaže Macura.

Ona ističe da, tek kada neko izađe iz Beograda i vidi kako se živi u Leskovcu ili Zaječaru, shvati koliko ljudi loše žive.

-Zato mislim da je ovo sjajna mera i da će pre svega značiti onima koji su najugroženiji, jer danas neke žene primaju po 1.000 dinara. Njima je 300.000 dinara kao kuća – kaže Macura.

Ona se nada da će najavljeni propis prepoznati sve korisnike prava i da neće biti izuzetka u primeni, odnosno da će se pravo odnositi na sve porodilje jednako, jer bi to mnogo značilo korisnicama koje su do sada bile zapostavljene ili su trpele loše posledice Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

The post Država smislila novi plan: Poznate kako će se tačno pomagati studentkinjama koje su trudne appeared first on Obrazovanje.

Iako je Senat Univerziteta u Beogradu odluku doneo još početkom meseca o tome da će se nastava odvijati kombinovano, svaki fakultet ipak zadržava pravo da odluči kako će to zaista i izgledati u praksi. Rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović rekla je nakon sednice održane 8. septembra da će se nastava izvoditi u skladu sa epidemiološkom situacijom i preporukama Kriznog štaba i da će se prilagođavati specifičnostima svakog fakulteta.

– Svaki fakultet će odrediti udeo uživo i online nastave prema svojim specifičnostima. Preporuka je da udeo nastave uživo bude što veći, pre svega za brucoše, i u domenu praktičnog rada – rekla je Popović i dodala da će dekani na dnevnom nivou pratiti situaciju.

Navela je da od Ministarstva prosvete nije stigla nikakva preporuka i instrukcija za nastavu u visokom obrazovanju i naglasila da je odluka Senata neophodan okvir da bi fakulteti mogli da rade budući da se, kako je rekla, epidemiološka situacija menja iz dana u dan. Na kraju dana, to u praksi znači da mnogi studenti iz provincije ne mogu da “izvagaju” da li im se uopšte isplati da traže smeštaj u prestonici tokom predstojeće školske godine.

Tako, na primer, studentima koji uče na Fakultetu političkih nauka u Beogradu ne isplati se previše da smeštaj traže u prestonici, jer će se veliki deo nastave odvijati onlajn. Kako je ovaj fakultet objavio na svom zvaničnom sajtu predavanja i vežbe će se odvijati u potpunosti onlajn. Ipak, praktična nastava će se odvijati po tzv. hibridnom odnosno kombinovanom modelu.

Prema obaveštenju koje je ponuđeno na sajtu, ovakav hibridni model podrazumeva da praktični deo nastave studenti bi delom “odrađivali” delom onlajn, delom bi morali biti prisutni na fakultetu, a jedan deo bi podrazumevao individualne zadatke kao što su pisanja izveštaja i slično. Jedino će se kolokvijumi i ispiti na FPN-u u predstojećoj godini odvijati isključivo uživo u prostorijama ovog fakulteta.

Zanimljivu situaciju imaju studenti sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Što se tiče nastave oni će praktično imati mogućnost da biraju kako će slušati nastavu.

– Mi malo ranije krećemo, pa će se ove prve dve nedelje do 1. oktobra odvijati potpuno onlajn. Nastava će se od 1. oktobra odvijati preko “lajv strima”. Dakle, predavanja će se odvijati normalno u amfiteatru fakulteta i na njima će moći da prisustvuju studenti koji žele, ali će se ova predavanja snimati i prenositi uživo za studente koji žele da prate nastavu onlajn – ispričao je prof. dr Branislav Boričić, dekan Ekonomskog fakulteta.

On napominje da će se svi ispiti i kolokvijumi odvijati u prostorijama fakulteta. Međutim, kada je u pitanju fakultet koji ima nešto više praktične nastave kao što je Biološki fakultet u Beogradu, situacija je nešto drugačija.

– Teorijska nastava će se 99 odsto odvijati onlajn. Ne kao nastava na daljinu koja podrazumeva da se materijali sa predavanja okače na neku onlajn platformu i studenti mogu da ih preuzmu pa sami da uče iz njih. Već prava onlajn nastava gde su profesori i studenti uključeni u interaktivni dijalog preko onlajn “Google meet” platforme. Vežbe će morati da se odvijaju u prostorijama fakulteta, ali u manjim grupama i uz poštovanje svih epidemioloških mera – ispričao je prof. dr Ljubiša Stanisavljević, dekan Biološkog fakulteta i dodao da će se ispiti i kolokvijumi takođe održavati “uživo”.

Niš uglavnom ide onlajn

Čini se da su na nekim fakultetima u Nišu ipak bili malo obzirniji prema studentima. Zbog loše epidemiološke situacije, a i zbog studenata koji dolaze sa strane, po rečima prodekanice Pravnog fakulteta Anđelije Tasić, oni su se odlučili za onlajn nastavu. Smatraju, kaže, da je ekonomski neracionalno da samo deo nastave bude uživo, zbog čega bi studenti zbog nekoliko časova vežbi morali da plaćaju stanarinu, pišu “Južne vesti”.

– Mi smo doneli odluku na veću da u jednom semestru, dok se situacija ne promeni, idemo onlajn. Odluka je u vezi sa prvim semestrom, sa mogućnošću da je promenimo kada se, nadamo se, situacija popravi. To važi za sve i za brucoše i za nastavu i za vežbe – kaže prodekanica Pravnog fakulteta za “Južne vesti”.

S obzirom na to da se Pravni i Ekonomski fakultet nalaze u istoj zgradi, gde je veliki broj studenata u stalnom kontaktu, ovo će važiti i za studente ekonomije, gde će biti organizovano samo svečano uručivanje indeksa za prvih 70 studenata sa rang liste.

– Samo ćemo izvršiti prijem nove generacije. Zbog cele epidemiološke situacije, Ekonomski i Pravni fakultet su doneli odluku da se organizuje onlajn nastava. Da se nastavi kakva je bila u prošloj godini. Pratićemo situaciju i u zavisnosti od epidemiološke situacije, mera, donositi odluke, ali će se krenuti sa onlajn nastavom reko zuma – kaže dekan Ekonomskog fakulteta Tadija Đukić.

Na Filozofskom fakultetu, po rečima dekanice Natalije Jovanović, nastava će se odvijati po kombinovanom modelu, tamo gde je neophodno da se vežbe održe uživo.

– Neće biti sve onlajn, neke vežbe i predavanja će biti uživo po zahtevu studenata i profesora, gde je to potrebno, uz poštovanje svih mera. Pošto imamo 4.000 aktivnih studenata, bilo bi zaista nerazumno da u ovoj zgradi na dnevnom nivou i 2.000 ljudi cirkuliše, bilo bi krajnje nebezbedno. Zbog toga će biti preporuka da se ona predavanja koja mogu i uz saglasnost studenata rade uživo – kaže dekanica Filozofskog fakulteta.

U planu je, kaže dekanica, da studenti prve godine, prve dve nedelje idu na nastavu, a da li će se se nastaviti sa tim zavisi od epidemiološke situacije.

Po rečima dekana Fakulteta zaštite na radu Miomira Praščevića brucoši će krenuti na fakultet, dok će starije kolege imati kombinovanu nastavu. Prva godina će ići za sad uživo kompletno i predavanja i vežbe sa smanjenim brojem po grupama, a više godine će ići kombinovano predavanja, računske i laboratorijske vežbe biće uživo na fakultetu, kaže dekan Fakulteta zaštite na radu.

Kako je rekao dekan fakulteta, oni će pratiti situaciju na dve nedelje i ako za to bude bilo potrebe menjaće se način organizovanja nastave.

The post REGULARNE, KOMBINOVANE, ONLAJN I HIBRIDNE NASTAVE: Kako će ove godine izgledati studiranje u Srbiji? appeared first on Obrazovanje.